Oni su razumeli misao koja je Afri u poslednjem trenutku pala na pamet. Afra je mislila na smelu promenu hemijskih procesa, koji aktiviraju celokupan čovekov organizam — pokušaj da se putem dejstva na mehanizam naslednosti fluorni metabolizam zameni kiseoničkim! Sačuvati sve osobine, svu naslednost fluornih ljudi, ali naterati njihova tela da rade na drugoj energetskoj osnovi. Ovaj džinovski zadatak bio je još uvek veoma daleko od mogućnosti da se ostvari. Ali trebalo je verovati u napor koji mogu učiniti ujedinjeni napori obe planete! Ako se njima pridruže i druga misaona bića, fluorno čovečanstvo neće proći kao senka bez traga, izgubljeno u beskrajnim prostorima Vasione.
* * *
Oba vasionska broda polako su se udaljavala, plašeći se da ne oštete jedan drugog snagom svojih pomoćnih motora. Nekoliko trenutaka kasnije beli brod je obavio oblak zaslepljujućeg plamena, a kada se on ugasio, nije ostalo ništa osim mračne tišine kosmosa.
Tada je i „Telur“, oprezno uzimajući zalet, ušao u pulsaciju koja je služila kao most kojim se skraćuje nekad nezamisliva udaljenost između zvezda. Sigurno zaštićeni svojim oklopima, ljudi više nisu videli kako se skraćuju svetlosni kvanti i kako daleke zvezde, koje su bile pred njima, od plavih postaju ljubičaste. Zatim je brod potonuo u neprozirni mrak vasione, iza koje je ljude čekala draga i puna života Zemlja.
Prevela: Desanka Polikarpov
IVAN JEFREMOV (1907–1972), doktor biologije, rudarski inženjer, moreplovac i paleontolog, jedan je od najpoznatijih sovjetskih autora naučne fantastike. Njegovom peru pripadaju mnogi romani i priče o kosmičkoj budućnosti čovečanstva, među kojima su najpoznatiji Maglina Andromede, Srce Zmije i Čas Bika. Isti uspeh doživeli su i njegova istonjska i avanturistička dela, u kojima se napetost radnje prepliće sa psihološkom i filozofskom analizom čovekovih mogućnosti: Na kraju Ojkumene, Veliki Luk, Susret iznad Tuskarore, Lepotica Tais i drugi.