Аркадиј Стругацки - Тешко је бити Бог

Штета само, што дон Реба појма нема о тој теорији. Штета је само што психолошка припрема спада са нас као мастило, ми се бацамо у крајности, принуђени смо да се бавимо непрекидивим вежбама: „Стегни зубе и имај на уму да си замаскирани бог, да они не знају шта раде и да готово нико од њих није ни за шта крив и зато ти мораш да будеш стрпљив и све подносиш…” Испоставља се да се бунари хуманизма у нашим душама, за које нам се на Земљи чинило као да су без дна, празне одиста застрашујућом брзином. Свети Мика, па ми смо прави хуманисти тамо, на Земљи, хуманизам је био скелет наше природе, у клањању човеку, у нашој љубави према човеку ми смо стизали до антропоцентризма, а овде наједном хватамо сами себе како мислимо, да смо волели не Човека, већ само комунара, Земљанина једнаког нама… Све чешће и чешће ловимо сами себе да мислимо: „Па да ли су то уопште људи? Зар су они у стању да временом постану људи?” И тада се присећамо таквих као што су Кира, Будах, Арата Грбави, сећамо се изузетног барона Пампе и наједном се стидимо, а то је неуобичајено и непријатно, и што је најважније, не помаже…

Не треба мислити на то, помислио је Румата. Само не изјутра. Да бог да нестао, тај дон Тамео! У души се накупило доста беса, а човек нема где да га излије у таквој усамљености. Да, управо у усамљености! Ми, здрави, самоуверени, да ли смо икада мислили да ћемо се овде наћи у потпуној усамљености? Па у то једноставно нико не би ни поверовао! Антоне, другарчино, шта ти је сад наједном? Западно од тебе, на три сата лета одатле живи Александар Васиљевич, добричина, паметан човек, а источно — Пашка, седам година сте провели у истој клупи, веран, весели пријатељ. Шта ти је, шта си се раскиселио, Тошка? Штета је, разуме се, мислили смо да си чвршћи, али коме се то не дешава? Посао је врашки, схватамо то. Врати се ти на Земљу, одмори се, позабави се мало теоријом, а после ћемо већ видети…

А Александар Васиљевич је, узгред буди речено, најобичнији догматичар. Ако базна теорија не предвиђа постојање сивих („Ја, драговићу мој, за петнаест година рада таква одступања од теорије нешто нисам запазио…”), то значи да ми се сиви само привиђају. А ако ми се већ привиђају, онда су ми значи живци попустили и морам да одем на одмор. „Но добро, обећавам, погледаћу и сам, и известићу вас о свом мишљењу. Али за сада, дон Румата, молим вас; никаквих испада…” А Павел, пријатељ из детињства, ерудита, видите ли, зналац, прави извор информација, почео је да проучава паралелно историју две планете и лако је доказао да је сиви покрет у ствари само обичан наступ грађана против барона. „Уосталом, ових дана ћу навратити до тебе, погледати. На часну реч, некако ми је незгодно због Будаха…” Хвала и на томе! И — доста! Позабавићу се Будахом, када нико други за то није способан.

Високоучени доктор Будах. Прави Ируканац, велики лекар, коме војвода Ирукански умало није подарио племство, али се предомислио и одлучио да га стрпа у казамат. Највећи у Царству стручњак за лечење отровима. Аутор чувеног трактата ‘о травама и другим биљкама, тајанствено способним да служе као узрочник туге, радости и смирења, а исто тако о балама и соковима змија, паука и голо вепра ‘Y’, који иста та и многа друга својства поседују’. Човек, у то нема сумње предиван и прави интелектуалац, убеђени хуманиста и сребромрзац: целокупна његова имовина — то је врећа са књигама. Па коме си онда могао да будеш потребан, докторе Будах, у сумрачној непросвећеној земљи која је огрезла у крвавом тресетишту завера и користољубља!

Сматрајмо да си жив и да се налазиш у Арканару. Није искључено, разуме се, да су те ухватили и нападачи — варвари, који су се спустили са падина Црвеног Северног гребена. У том случају дон Кондор има намеру да се повеже са нашим пријатељем Шуштулетидоводусом, специјалистом за историју првобитних култура, који сада ради као врач — епилептичар код воде са именом које се састоји од четрдесет и пет слогова. Али, ако си ипак у Арканару, онда су најпре могли да те дограбе ноћни бандити Ваге Точка. И чак не да те дограбе, већ да те прихвате, јер би за њих главни добитак био твој пратилац, благородни дон који је све проћердао на картама. Али, било како било, они те неће убити. Вага Точак је сувише велика циција да би урадио тако нешто.

Могла је да те зароби и некаква будала барон. Без икакве зле намере, једноставно да гозбује са благородним сабеседником, поставио је стражу на путу и довукао у свој замак твог пратиоца. И ти ћеш седети у смрдљивој одаји са послугом, све док се донови не напију до бесвести и не растану се. У том случају ти такође ништа не прети.