Isak Asimov: Spuštanje noći

Ostala je tamo dugo da stoji sama, pod svetlošću četiri sunca.

Kako je smao lepa, pomisli Teremon.

Koliko je volim!

Kako je sve ovo čudno ispalo.

Čekao je. Svuda oko njega uveliko su rasturali logor Apostola; prilike u odorama i sa kapuljačama trčale su tamo-amo pored njega.

Prišao mu je Folimun. „Dakle?“

„Još se nismo odlučili“, odvrati Teremon.

„Mi? Stekao sam utisak da ste vi sa nama, bez obzira na sve drugo.“

Teremon ga je mirno posmatrao. „S vama sam ako se Sifera složi. U protivnom nisam.“

„Kako god želite. Bilo bi nam žao da izgubimo čoveka vaših propagandnih sposobnosti. Da i ne pominjem stručnost dr Sifere kada su u pitanju artefakti prošlosti.“

Teremon se osmehnu. „Da vidimo koliko sam malopre bio umešan u propagandi, a?“

Folimun klimnu i ode nazad prema kamionima koje su tovarili. Teremon je promatrao Siferu. Stajala je licem okrenuta prema istoku, prem Onosu, dok je svetlost Site i Tana padala na nju odozgo u zaslepljujućem snopu, a sa severa je dopiralo vitko crveno koplje Dovimovog zraka.

Četiri sunca. Najbolji od svih znakova.

Sifera se vraćala preko polja. Oči su joj sijale i izgleda da se smejala. Dotrčala je do njega.

„Dakle?“ upita Teremon. „Šta kažeš?“

Ona uze njegovu šaku u svoje. „U redu, Teremone. Neka bude. Svemoćni Folimun je naš vođa i slediću ga gde god mi naredi. Pod jednim uslovom.“

„Da čujem. Koji je to uslov?“

„Isti onaj koji sam navela u njegovom šatoru. Neću nositi odoru. Ni po koju cenu. Ako bude navaljivao da je nosim, pogodba ne važi.“

Teremon srećno klimnu. Sve će na kraju ispasti dobro. Posle Spuštanja Noći sviće dan i ponovno rađanje. Iz uništenja izdići će se novi Kalgaš, a njegov i Siferin glas i te kako će se čuti u tom stvaranju. „Mislim da se to može srediti“, odvrati on. „Hajde da porazgovaramo sa Folimunom i da čujemo šta on ima da kaže.“