Isak Asimov: Spuštanje noći

„Ne“, odbi ona. Oči su joj sevale. „Ti, jadna budalo ispranog mozga, ne želim da slušam gluposti koje ti je ovaj manijak ulio u glavu! Ne želim više ni reč da čujem ni od jednog od vas! Ostavite me na miru. Zatvorite me, ako želite. Ili me oslobidte, ako možete sebe na to da naterate. Ja vam ne mogu nauditi, je li tako? Jedna žena protiv cele vojske? Ne mogu čak ni da pređem preko polja, a da me ne ko ne iznenadi s leđa!“

Teremon, obeshrabren, ispruži ruke prema njoj.

„Ne! Beži od mene! Gadiš mi se!… Ali nisi ti za to kriv, je li tako? Učinili su nešto s tvojim umom. Učinićete to i sa mnom, Folimune, je li tako? Pretvorićete me u predusretljivu lutkicu. Dozvolite mi da vas samo jedno zamolim. Nemojte me terati da nosim apostolsku odoru. Odvratna mi je i sama pomisao da hodam unaokolo u jednoj od tih smešnih stvari. Uzmite mi dušu, ako morate, ali me pustite da se oblačim onako kako mi se dopada, važi? Važi, Folimune?“

Apostol se blago nasmeja. „Možda će biti najbolje da vas ostavim nasamo. Vidim da ništa nećemo postići dok i ja budem učestvovao u razgovoru.“

Sifera povika: „Ne, proklet da si, ne želim da ostanem sama sa…“

Međutim, Folimun je već ustao i žurno izišao iz šatora.

Teremon se okrenuo prema Siferi, koja stade natraške da se udaljava od njega kao da je kužan.

Obratio joj se nežno: „Nisu me hipnotisali, Sifera. Ništa nisu učinili sa mojim umom.“

„Razume se da ćeš to kazati.“

„Istina je. Dokazaću ti.“

Zurila je bezizražajno, hladno u njega, ništa ne odgovarajući.

Posle jednog trenutka on veoma tiho izusti: „Sifera, volim te.“

„Koliko dugo je trebalo Apostolima da te programiraju da to kažeš?“ upita ona.

On se trgnu. „Nemoj. Nemoj. Ozbiljno to mislim, Sifera. Neću pokušati da ti kažem kako te reči nikome nikada ranije nisam kazao. Ali sada prvi put to ozbiljno i mislim.“

„Najstariji citat u knjizi“, odvrati Sifera podrugljivo.

„Pretpostavljam da sam to i zaslužio. Teremon ženskaroš. Teremon zavodnik. Pa, dobro. Zaboravi da sam to kazao… Ne. Ne: ozbiljno to mislim, Sifera. Naše zajedničko putovanje ovih nekoliko proteklih nedelja… jutra, popodneva i večeri provedene s tobom… nijednog trenutka nisam pogledao u tebe, a da ne pomislim — ovo je žena koju sam čekao sve ove godine, ovo je žena koju se nisam ni usuđivao da pomislim kako ću naći.“

„Vrlo dirljivo, Teremone. A najbolji način koji si mogao da smisliš da mi iskažeš svoju ljubav bio je da me ščepaš s leđa, umalo mi ne slomivši ruku, i da me izručiš Mondioru. Tačno?“

„Mondior ne postoji, Sifera. Takva osoba ne postoji.“

Na trenutak je primetio iskru iznenađenja i znatiželje kako se probija kroz njeno neprijateljstvo.

„Šta?“

„On je podesna mitska konstrukcija, nastala elektronskim putem da bi držala govore na televiziji. Niko nikada nije bio u audijenciji od njega, jeli tako? Nikada nije viđen u javnosti. Folimun ga je izmislio u svojstvu njihovog poglavara. Pošto se Mondior nikada ne pojavljuje lično, može biti na televiziji istovremeno u pet različitih zemalja, na celom svetu… niko nikada ne može biti siguran gde se, u stvari, nalazi, tako da može biti istovremeno prikazivan. Folimun je pravi šef Apostola Plamena. Samo se izdaje za službenika zaduženog za odnose sa javnošću. U stvari, on vuče sve konce i to čini već deset godina. Pre njega bio je to neko po imenu Bazret, ko je sada mrtav. Bazret je, zapravo, došao na ideju o Mondioru; međutim, Folimun je zaslužan za njegovu sadašnju slavu.“

„Folimun ti je to ispričao?“

„Ponešto. Ostalo sam pogodio i on je potvrdio. Kada se vratimo u Saro, pokazaće mi aparat pomoću koga stvara Mondiora. Apostoli planiraju da obnove televizijsko emitovanje za nekoliko nedelja.“

„U redu“, reče grubo Sifera. „Otkriće da je Mondior izmišljotina zadivilo te je svojom tananom genijalnošću tako da si na licu mesta odlučio da smesta moraš da se pridružiš Folimunu. Tvoj prvi zadatak bio je da mene izručiš. Skakutao si unaokolo tražeći me, uhvatio me na prepad i time se postarao da ljudi dole u Amgandu sigurno padnu Folimunu u šake. Odlično izvedeno, Teremone.“

„Tačno je da se Folimun uputio za Amgando“, odvrati Teremon. „Ali on ne namerava da učini išta nažao onima koji su se tamo okupili. Želi da im ponudi mesta u novoj vladi.“

„Svemoćni Bogovi! Teremone da li ti zaista veruješ…“

„Da. Da, Sifera!“ Teremon ispruši ruke, raširivši prste usled nemira koji je osećao. „Možda sam ja samo novinar, ali bar priznaj da nisam budala. Za dvadeset godina provedenih u novinarstvu naučio sam odlično da procenjujem karaktere, bar to. Folimun je na mene ostavio dubok utisak, na neki čudan način, još prvog puta kada sam ga sreo. On uopšte ne deluje kao neki ludak; vrlo je složena ličnost, vrlo lukav, vrlo pronicljiv. Proveo sam s njim u razgovoru proteklih osam časova. Niko ovde večeras nije spavao. Izložio mi je ceo svoj plan. Pokazao mi je celu shemu. Da li bi se složila, bar načelno, da sam u stanju tokom osmočasovnog razgovora da steknem tačan utisak o nečijem psihološkom stanju?“

„Pa…“ poče ona nevoljno.

„Ili je potpuno iskren, Sifera, ili je najbolji glumac na svetu.“

„Mogao bi biti i jedno i drugo. Ali to i dalje ne znači da je on osoba kojoj bi trebalo da verujemo.“

„Možda ne. Ali ja mu verujem. Sada.“

„Nastavi.“

„Folimun je krajnje nemilosrdan, gotovo čudovišno racionalan čovek koji veruje da je jedino važan opstanak civilizacije. Pošto je imao pristup, posredstvom svog vekovima starog religijskog kulta, do istorijskih zapisa iz prethodnih ciklusa, on je već godinama znao ono što smo mi upravo naučili na najteži mogući način… da je Kalgašova sudbina da vidi Zvezde jednom u svakih dve hiljade godina i da su one tako moćne da mogu pomutiti obične umove, a one jake izbaciti iz koloseka na nekoliko dana ili nedelja. Uzgred budi rečeno, voljan je da ti dopusti da vidiš sva ta drevna dokumenta, kada se vratimo u Saro.“

„Saro je uništen.“

„Ne i onaj deo koji su kontrolisali Apostoli. Obezbedili su da niko ne podmetne požar u krugu od jedne milje oko njihove kule.“

„Vrlo delotvorno“, primeti Sifera.

„Oni su delotvorni ljudi. U redu: Folimun zna da je za vreme potpunog ludila jedino religijski totalitarizam u stanju da ujedini stvri. Ti i ja možda mislimo da su bogovi priče za malu decu, Sifera, ali tamo napolju postoje milioni i milioni ljudi, verovala ti to ili ne, koji drugačije gledaju na te stvari. Uvek su se nelagodno osećali kada bi radili stvari koje su smatrali grešnima, iz straha da će ih bogovi kazniti. A sada se naprosto užasavaju bogova. Misle da se Zvezde mogu već sutra vratiti, ili možda prekosutra, da završe posao.

E, pa, tu su Apostoli koji svojataju pravo na direktnu vezu sa bogovima i poseduju svu silu pismenih zapisa da to dokažu. Oni su u boljem položaju da obrazuju vladu na svetu nego Altinol ili mali provincijski ratni zapovednici, odnosno ostaci bivših izbegličkih vlada, ili bilo ko drugi. Jedino u njih možemo polagati nadu.“

„Ti to ozbiljno“, primeti Sifera u čudu. „Folimun te nije hipnotisao, Teremone. Ti si to uspeo sam da uradiš.“

„Saslušaj me“, nastavi on. „Folimun se celog života pripremao za ovaj trenutak, znajući da pripada pokolenju Apostola na čija će pleća pasti odgovornost da obezbede opstanak. On ima svu silu planova. Na dobrom je putu da uspostavi kontrolu nad ogromnim teritorijama severno i zapadno od Saroa, a sledeće što će učiniti biće da preuzme vlast u novim provincijama duž velikog južnog auto-puta.“

„I uspostavi teokratsku diktaturu koja će otpočeti tako što će biti smaknuti svi ateisti, cinici, materijalisti sa Univerziteta kao što smo Binaj, Širin i ja.“