Isak Asimov - Spuštanje noći

Ne, pomisli ona. Neće ga ni na šta upozoravati. Ubiće ga na brzinu i uzeti njegovu odoru pre no što uspe da digne uzbunu. Konačno, to su Apostoli. Fanatici.

Zadivilo ju je to što je u sebi otkrila takvu hladnokrvnost.

Napred. Napred. Već je gotovo stigla do najbližeg kamiona. U mrak s druge strane logorske vatre. Gde je kamen? Evo ga. Evo jednog dobrog. Na trenutak je premestila pištolj u levu šaku. A sada samo da baci kamen na ono veliko drvo tamo preko…

Podigla je ruku. I u tom trenutku osetila kako je nečija šaka hvata za zglob otpozadi, a snažna ruka joj se spušta preko grla.

Uhvaćena je!

Twlom joj prostrujaše šok, bes i munja izluđujućeg razočarenja. Sifera besno zamahnu nogom unazad, šutnuvši nekoga svom snagom. Začu stenjanje. Ali to nije bilo dovoljno da čovek popusti svoj snažni stisak. Izvivši se napola u stranu, ona ga ponovo šutnu i pokuša istovremeno da pištolj prebaci iz leve u desnu šaku.

Ali napadač joj povuče levu ruku naviše jednim kratkim, oštrim pokretom punim agonije, koji je ošamuti i izbi joj pištolj iz šake. Druga ruka, ona kojom joj je pritiskao grlo, pojača stisak. Ona stade da kašlje i da se bori za vazduh.

Tame mu! Kakva glupost, dopustiti da ti se neko prikrade dok se ti njima prikradaš!

Suze besa palile su joj obraze. Onako besna počela je ponovo da mlatara nogama.

„Polako“, prošaputa jedan dubok glas. „Mogla bi tako da me povrediš, Sifera.“

„Teremone?“ oslovi ga ona zapanjeno.

„Šta si mislila, ko je? Mondior?“

Pritisak na grlo popusti. Šaka koja joj je stezala zglavak olabavi stisak. Napravila je nekoliko posrćućih koraka napred, boreći se da dođe do vazduha. A onda, ošamućena i zbunjena, ona se okrenu i zagleda u njega.

„Kako si se oslobodio?“ upita ga.

On se isceri. „Bilo je to pravo čudo. Pravo pravcato čudo… sve vreme sam te posmatrao, dok si dolazila iz šume. Bila si zaista veoma dobra. Ali svu si pažnju usredsredila na to da stigneš dovde neprimećena tako da me nisi primetila kako te zaobilazim i zalazim ti s leđa.“

„Hvala svim bogovima što si to bio ti, Teremone. Iako si me na smrt isprepadao kada si me ščepao… Ali zašto stojimo ovde? Brzo, dokopajmo se kamiona i brišimo odavde pre no što nas ugledaju.“

„Ne“, reče on. „Došlo je do izmene plana.“

Belo ga je pogledala. „Ne razumem.“

„Razumećeš.“ Na njeno zaprepašćenje on pljesnu šakama i glasno povika: „Ovamo momci! Ovde je!“

„Teremone! Jesi li sišao…“

Snop baterijske svetiljke pogodi je u lice razornom snagom, gotovo istovetnom onoj koju su imale Zvezde. Ostala je da stoji zaslepljena, odmahujući glavom u neverici i zaprepašćenju. Neke prilike su se kretale svuda oko nje, ali trebalo je da prođe još koji trenutak dok joj se oči nisu dovoljno prilagodile iznenadnoj svetlosti da bi mogla da ih razazna.

Apostoli. Njih šestorica.

Optužujuće je sevnula očima prema Teremonu. On je, kako se činilo, bio smiren i veoma zadovoljan sobom. Njen ošamućeni um još nije mogao da prihvati činjenicu da ju je izdao.

Kada je pokušala da progovori, iz njenih usta dopreše samo jednosložne reči. „Ali… zašto?… Kako…?“

Teremon se osmehnu. „Dođi, Sifera. Želim s nekim da te upoznam.“

Folimun reče: „Zaista nema potrebe da me tako namrgođeno gledate, dr Sifera. Možda vam je teško da u to poverujete, ali ovde ste među prijateljima.“

„Prijateljima? Stvarno mora da mislite kako sam vrlo neuka žena.“

„Niste u pravu. Naprotiv.“

„Nepozvani ste ušli u moju laboratoriju i ukrali istraživački materijal neprocenjive vrednosti. Naredili ste svojoj hordi pobesnelih, sujevernih sledbenika na napadne Opservatoriju i polomi opremu kojom su astronomi pokušavaju da obave jedinstveno istraživanje od suštinske važnosti. Sada ste hipnotisali Teremona da bi ispunjavao vaše zapovesti i poslali ga da me uhvati i izruči vama kao zatvorenika. I povrh svega mi kažete da sam među prijateljima?“

Teremon tiho reče: „Nisam bio hipnotisan, Sifera. I ti nisi zatvorenik.“

„Kako da ne. I sve ostalo je samo rđav san, Spuštanja Noći, požari, pad civilizacije, sve zajedno. Kroz jedan sat ću se probuditi u svom stanu u Sarou i sve će biti kao što je bilo pre no što sam pošla na spavanje.“

Teremon ju je posmatrao sa druge strane Folimunovog šatora; nikada mu nije izgledala toliko lepa kao u tom trenutku. Oči su joj zračile od besa. Koža kao da joj se presijavala. Oko nje se širio oreol snažno usmerene energije koji je za njega bio neodoljiv.

Međutim, ovo teško da je bio trenutak da joj bilo šta slično kaže.

Folimun reče: „Što se tiče krađe vaših pločica, dr Sifera, modu samo da se izvinim. Bio je to sramni akt krađe, ali vas uveravam da ga nikada ne bih odobrio da me vi na to niste primorali.“

„Ja vas primorala…“

„Jeste. Zahtevali su da ostanu u vašem posedu… tako da ste te nenadoknadive relikvije iz prethodnih ciklusa doveli u veliku opasnost u trenutku kada haos samo što nije izbio i kada su, po svu sudeći, zgrade Univerziteta mogle biti srušene do poslednje cigle. Smatrali smo neophodnim da se one nađu na sigurnom… što će reći, u našim rukama… a kako vi niste bili namerni da to odobrite, držali smo za potrebno da vam ih oduzmemo.“

„Ja sam pronašla te pločice. Nikada ne biste ni znali da postoje da ih ja nisam iskopala.“

„To ne poričem“, smesta odvrati Folimun. „Kada su pločice već bile pronađene, one su postale od životne važnosti za naše potrebe… potrebe čovečanstva. Smatrali smo da je budućnost Kalgaša važnija nego vaši vlasnički interesi kada su u pitanju ti artefakti. Kao što ćete videti, do sada smo pločice u potpunosti preveli, koristeći se drevnim tekstualnim materijalom koji nam je već bio na raspolaganju, i one su u mnogome doprinele našem razumevanju neverovatnih izazova sa kojima civilizovani život na Kalgašu mora periodično da se suočava. Prevodi dr Mudrina bili su, na žalost, krajnje površni. Međutim, poločice nam daju tačnu i ubedljivu verziju, neizmenjenu usled menjanja tekstova i pravljenja grešaka kroz vekove, koje srećemo u hronikama što su stigle do nas pod imenom Knjiga Otkrovenja. Moram priznati da je Knjiga Otkrovenja puna misticizma i metafora, te da je prilagođena propagandnim svrhama. Pločice iz Tomboa predstavljaju izvorni istorijski izveštaj o dva zasebna pojavljivanja Zvezda, do kojih je došlo pre mnogo hiljada godina, kao i o pokušajima sveštenstva iz tog vremena da upozori žitelje o onome što se spremalo. Sada možemo pokazati da su se tokom istorije i predistorije Kalgaša male skupine posvećenih ljudi borile iznova i iznova da pripreme svet na raspad do koga je u određenim razmacima dolazilo. Metodi koje su koristili, očigledno, nisu bili dovoljni. Sada ćemo konačno moći, učeći na prethodnim greškama, da poštedimo Kalgaš narednog razornog preokreta kada se sadašnja Godina pobožnosti primakne kraju kroz dve hiljade godina.“

Sifera se okrenu ka Teremonu. „Kako kićeno govori! Opravdava krađu mojih tablica govoreći mi kako će mu one omogućiti da uspostavi još delotvorniju teokratsku diktaturu nego što su se nadali! Teremone, Teremone, zašto si me ovako prodao? Zašto si nas prodao? Do sada smo već mogli biti na pola puta do Amganda, samo da…“

Folimun reče: „Bićete u Amgandu sutra posle podne, dr Sifera, uveravam vas. Svi mi bićemo sutra posle podne u Amgandu.“

„Šta ćete učiniti?“ upita ga ona kipteći od besa. „Okovati me u lance i vući za svojom osvajačkom vojskom? Svezati me i naterati da hodam kroz prašinu za Mondiorovom kočijom?“

Apostol uzdahnu. „Teremone, molim te objasni joj kako stvari stoje.“