Одједном се догоди нешто неочекивано. Да ли је пилот доње, у облаку затворене машине изгубио главу, или се на њој догодила каква хаварија, углавном црни вртлог прострели блесак, чији је центар постао заслепљујуће усијан и дуги праменови облака разбијеног од експлозије букнуше на све стране, а ударни талас беше толико јак да се цела слика узљуља, заједно са скоковима у које западе ТЛ 8, понесен потресом одоздо. Потом се црнило врати, и сем њега није се видело ништа друго.
Астрогатор се наже и рече нешто телеграфисти при микрофонима тако тихо, да до Рохана не допреше његове речи; али овај их одмах понови готово вичући:
„Спремај антипроне! Пуном снагом, на облак, постојана ватра!”
Пилот понови наређење. Уто један од техничара што су следили бочни екран који је показивао све што се догађало иза машине, повика:
„Пажња! ТЛ 8! Увис! Увис! Увис!”
Са до тада слободне западне стране наилазио је брзином оркана усковитлан, црн облак. Још само за трен ока представљао је бочни део основног облака, а онда се отргнуо од њега и остављајући иза себе истегнуте кракове, почео се окомито дизати. Пилот који је ту појаву запазио у једном делићу секунда пре но што је био из базе опоменут, поче се у окомитој линији стреловито дизати увис, али га је облак гонио, бијући црним стубовима у небо. Преносио је огањ с једних стубова на друге, а онда се, погођено у чело, најближе црно клупко раздвоји, смрачи. Одједном читава слика поче да се тресе.
У оном трену када је део облака већ улазио у домет емитованих радио-таласа, нарушавајући везу машине са базом, пилот је вероватно први пут употребио бацач антиматерије. Читава атмосфера планете, погођена, претвори се у једно море пламена; пурпурно црвенило сунчевог заласка изгуби се као одувано, кроз изломљене линије предајних сметњи још се за тренутак назирао облак и задимљени стубови изнад њега, који почеше да се надимају и беле, а онда друга, још ужаснија експлозија расу своје усијане, ужарене ватропаде над непроходним стењем које се губило у облацима паре и гасова. Али то је било последње што су још видели, јер се у следећем секунду цела слика разигра, разискри од пражњења и изгуби се. У замраченој кабини блештао је само празан екран, осветљавајући смртно бледа лица људи у њега загледаних.
Хорпах нареди радиотелеграфистима да дозову обе машине, а сам пређе с Роханом, Јазоном и осталима у суседну навигациону кабину.
„Шта је, по вашем мишљењу, тај облак?” упита без икаквог увода.
„Састављен је из металних честица. Нека врста суспензије, управљене из даљине, с монолитним центром”, рече Јазон.
„Гарб?”
„Ја такође тако мислим.”
„Има ли каквих предлога? Нема? Тим боље. Главни инжењеру, који је суспектор у бољој кондицији, наш или онај што смо га преузели с „Кондора”?”
„Оба су исправна, астрогаторе. Али ја лично бих се пре поуздао у наш.”
„Добро. Рохане, желели сте, ако се не варам, да изиђете ван енергетског кишобрана… Имаћете прилику. Добићете осамнаест људи, двоструки комплет аутомата, кружне ласере и антипротоне… имамо ли још шта?…” (Нико не одговори.) „Дабогме, за сад ништа савршеније од антиматерије није пронађено… Кренућете у 4,31, то јест о сунчевом изласку, и покушаћете да пронађете тај кратер НW о којем је говорио Регнар у последњем извештају. Тамо ћете се спустити у отвореном пољу сила. Уз пут молим вас уништавајте све из максималне дистанце. Никаквих ишчекивања, посматрања, експеримената. Никакве штедње ударне снаге. Ако изгубите везу са мном, радите своје даље. Кад пронађете тај кратер, атерирајте, али опрезно, да не паднете на наше људе… претпостављам да су негде у овој области…”
Показа на мапи, која је заузимала цео зид, једну тачку. „У овом црвено обележеном простору. То је само скица, али не располажем ничим бољим.”
„Шта да радим након атерирања, господине астрогаторе? Да их тражим?”
„Препуштам то вашој одлуци. Упамтите, молим вас, само једно: никакве веће циљеве да не уништавате на раздаљини од педесет километара од тога места, јер доле могу да буду наши људи.”
„Никакве надземне циљеве?”
„Уопште никакве. До ове границе”, астрогатор једним покретом подели простор показан на карти у два дела, „можете употребљавати сва разорна средства. Од те линије смете се само бранити пољем сила. Јазоне! Колико може да издржи поље суперкоптера?”
„Чак и милион атмосфера по квадратном центиметру.”
„Шта значи то „чак”? Шта хоћете да ми продате? Питам колико? Пет милиона? Двадесет?”
Читать дальше