Станислав Лем - Непобедиви

Враћао се с неколицином људи, седећи у углу кабине највећег транспортера. Њихове гласове је чуо као из највеће даљине. Боцман Тернер је говорио нешто о тровању, али га оштро ућуткаше.

„Тровање? Чиме? Сви филтери су у савршеном стању! Цистерне пуне кисеоника. Залихе воде недирнуте… хране колико хоћеш…”

„Видели сте како је изгледао онај кога смо нашли у малој навигационој кабини?” упита Бланк. „Познавао сам га… Не бих га препознао, али је на руци имао прстен…”

Нико му не одговори. Стигавши у базу, Рохан се упути право Хорпаху. Захваљујући телевизијској трансмисији и рапортима групе која се раније вратила и предала му неколико стотина одличних снимака, Хорпах је већ нешто знао о ситуацији. Рохан и нехотице осети олакшање што не мора команданту да подноси извештај о ономе што је видео.

Астрогатор се пажљиво загледа у њега, уставши од стола на коме су мапе околине биле покривене примљеним фотографијама. Били су сами у великој навигационој кабини.

„Саберите се, Рохане”, рече астрогатор. „Схватам шта осећате, али потребна нам је пре свега разборитост. И сабраност. Морамо разрешити до краја ту идиотску загонетку.”

„Имали су сва средства обезбеђења: енергоботе, ласере, бацаче. Имали су исто што и ми”, безбојним гласом рече Рохан. Нагло седе. „Извињавам се…” рече.

Астрогатор извади из зидног ормана флашу с коњаком.

„Старо средство понекад помаже. Попијте ово, Рохане. Некада се то употребљавало на бојном пољу…”

Рохан ћутке испи јако пиће.

„Проверио сам збирне сатове свих агрегата сила”, рече тоном као да се тужи. „Није их напало ништа. Чак нису испалили ниједан хитац. Просто — просто…”

„Полудели?” мирно добаци астрогатор.

„Хтео бих бар у то да будем убеђен. Али како је то могуће?”

„Видели сте палубну књигу?”

„Нисам. Гарб ју је понео. Имате је?”

„Да. Након датума атерирања постоје само четири записа. Односе се на оне рушевине које сте испитивали и… на „мушице”.”

„Не разумем. Какве мушице?”

„То не знам. Дословно пише овако…” Диже са стола отворену књигу.

„„Никаквих ознака живота на копну. Састав атмосфере”… то су подаци анализе… ево, овде… „У 18,40 друга патрола која се на гусеничарима враћала из рушевина запала је у локалну пешчану олују с великом активношћу атмосферског пражњења. Упркос сметњама, успостављена радио-веза. Патрола јавља о открићу великог броја мушица које налећу…”„

Астрогатор прекиде и врати књигу на сто.

„А даље? Зашто не завршите?”

„То је крај. Ту се прекида последњи запис.”

„И нема ничег више?”

„Остало можете да видите.”

Потури му отворену страну. Била је покривена нечитким жврљаријама. Рохан је разрогаченим очима гутао хаос испремештаних линија.

„Овде је као слово „б”…” рече тихо.

„Да. А овде „Г”. Велико „Г”. Као да је писало мало дете… Не чини вам се?”

Рохан је ћутао с празном чашом у рукама. Заборавио је да је врати на сто. Помислио је на своје недавне амбиције: сањао је да сам једном поведе „Непобедивог”. Сада је био захвалан судбини што не мора он да решава о даљој будућности експедиције.

„Молим вас, позовите руководиоце специјалистичких група. Рохане! Пробудите се!”

„Извињавам се. Саветовање, господине астрогаторе?”

„Да. Нека сви дођу у библиотеку.”

Након четврт часа сви су већ седели у великој, квадратној дворани, са зидовима обложеним обојеним емајлом; зидови су крили у себи књиге и микрофилмове. Најодвратнија је ваљда била невероватна сличност распореда и уређаја просторија на „Кондору” и „Непобедивом”. Разумљиво — били су то бродови близанци — али док је гледао у угао, Рохан није могао да одагна од себе слике лудила које су му се урезале у памћење.

Сваки човек је ту имао своје устаљено место. Биолог, лекар, планетолог, инжењери електронике и веза, кибернетичари и физичари седели су у фотељама поређаним у полукруг. Тих деветнаест људи представљали су стратешки мозак брода. Астрогатор је стајао сам, поред до половине спуштеног белог екрана.

„Јесу ли сви присутни упознати са стањем откривеним на „Кондору”?”

Одговор је било многогласно потврдно мумлање.

„До овог тренутка”, рече Хорпах, „екипе које раде у периметру „Кондора” пронашле су двадесет и девет тела. На самом броду их је нађено тридесет и четири, међу којима једно сачувано савршено, захваљујући замрзнутости у хибернатору. Доктор Нигрен, који се баш вратио оданде, поднеће нам општи извештај…”