Станислав Лем - Еден

Координатор рече у микрофон:

„На југ од овог места — овде — има долина. Тамо су — велике зграде, у зградама костури, унаоколо, у земљи — гробови. Шта је то?”

„Чекај, гробови ништа не значе.”

Кибернетичар привуче к себи гипку ручку микрофона.

„На југу — архитектонска конструкција, крај ње — у отворима земље, мртва тела. Мртви дуплаши. Шта то значи?”

Овога пута Калкулатор је дуже време измењивао шкрипаве звуке са дуплашем. Запазише да машина први пут као да је од своје стране питала за нешто још једном, и најзад је звучник, окренут према њима, изјавио монотоно:

„Дуплаши физички рад не.” Пауза. „Орган електрични рад да, али акцелероинволуција дегенерација злоупотреба.” Пауза. „Југ то егземплификација прокрустике самоуправљане.” Пауза. „Биосоциоспој антисмрт.” Пауза. „Друштвена изолација не сила, не присила.” Пауза. „Добровољност.” Пауза. „Микроадаптација групе — центросамовоз — производња тако не.” Пауза.

„Ето ти на.” Кибернетичар гневно погледа на Физичара. „'Центросамовоз', 'антисмрт', 'биосоциоспој'. Рекао сам ти. Изволи, учини нешто с тим сада.”

„Полако”, рече Физичар. „То има нечег заједничког с присилним радом.”

„Није истина. Рекао је 'не сила, не присила'. 'Добровољност'.”

„Добро, питајмо још једном”, Физичар привуче к себи микрофон.

„Неразумљиво”, рече. „Реци — врло просто — шта је на југу у долини? Колонија? Казнена група? Изолација? Производња? Каква производња? Ко производи? Шта? И зашто? У коју сврху?”

Калкулатор се опет споразумевао са дуплашем. Трајало је то око пет минута, затим се огласио:

„Изоломикрогрупа добровољност интероадхезија — присила не.” Пауза. „Сваки дуплаш противигра — изоломикрогрупа.” Пауза. „Однос главни — самовоз центрипетални.” Пауза. „Споиво гневист.” Пауза. „Ко кривица тај казна.” Пауза. „Ко казна тај изоломикро група — добровољност.” Пауза. „Шта је то изоло микрогрупа?” Пауза. „Интеррелације повратне — полу индивидуална спрега — гневист самосврха — гневист самосврха.” Пауза. „Циркулација социопсихо — унутрашња антисмрт.” Пауза.

„Чекајте!” викну Кибернетичар, видећи да се други узнемирено комешају, „Шта то значи 'само сврха'? каква сврха?”

„Самоспас… ење”, промуца Калкулатор, који се овог пута није ни обратио дуплашу.

„А! Инстинкт самоочувања!” викну Физичар, а Калкулатор журно изјави:

„Нагон самоочувања. Да. Да.”

„Хоћеш рећи да разумеш шта он говори?!” скочи с места Инжењер.

„Не знам да ли разумем, али домишљам се. Реч је о неким огранцима њиховог система кажњавања. То су очито нека микродруштва, аутономне групе, које се, да тако кажем, узајамно држе у шаху.”

„Како? Без страже? Без чувара?”

„Да. Рекао је јасно да никакве присиле нема.”

„То је немогуће!”

„Уопште није. Замисли двојицу људи, један има шибице, други кутију. Могу се мрзети, али ватру ће укресати само заједно. Гневист је, гнев и ненавист или нешто приближно. Координација у групи, према томе, потиче захваљујући повратним спрегама, као у моме примеру али, наравно, не тако просто! Присила се рађа некако сама од себе — производи је унутрашња ситуација групе.”

„Добро, де, добро, али шта они тамо раде? Шта тамо раде? Ко лежи у оним гробовима? Зашто?”

„Чуо си шта је рекао Калкулатор? 'Прокрустика'. Очевидно од Прокрустовог кревета.”

„Ма немој! Откуда је дуплаш чуо за Прокруста?!”

„Калкулатор, не дуплаш! Изрази најближи појам по резонанци у семантичком спектру! Тамо, у тим групама, обавља се исцрпљујући рад. Могуће је да тај рад нема никакве сврхе ни смисла. Рекао је 'производња да не', значи да постоји производња, да морају то да раде, јер је то казна.”

„Ама, како морају? Ко их на то присиљава, ако нема било какве страже?”

„Баш си упоран! С том производњом могу се варати, али присилу ствара ситуација. Како, зар ниси слушао за присилне ситуације? На броду који тоне, рецимо, имаш веома мало путева за избор. Можда имају палубу таквог брода под собом кроз цео живот… Пошто им физички рад, посебно исцрпљујући, штети, настаје неки 'биоспој', можда у оквиру тог електричног органа.”

„Рекао је 'биосициоспој'. То мора бити нешто друго.”

„Али нешто блиско. У групи постоји атхезија, узајамно привлачење, или је група некако осуђена сама на себе, изолована од друштва.”

„То је страшно магловито. И шта они тамо најзад раде?”

„Како хоћеш да ти кажем? Знам исто колико и ти. Настају неспоразуми и двострука померања значења и не само с наше стране, већ исто тако између Калкулатора и дуплаша с друге! Можда имају посебну научну дисциплину 'прокрстрику', теорију динамике таквих група! Планирају одозго тип дејствовања, конфликата и узајамних привлачења у оквиру ње, функције су тако распоређене и испланиране да би настала својеврсна равнотежа, размена, кружење гнева, страха, мржње, да би их та осећања спајала и истовремено, да не могу да нађу заједнички језик било с ким изван групе…”