Станислав Лем - Еден

Калкулатор се споразумевао са дуплашем смењујући крештаве звукове. Чекали су окренути према звучнику.

„Таква истина. Да.” Пауза. „Ко информација — јесте централна управа, тај — јесте, нема. Ко информација — таква — тај јесте, нема. Тај, некад јесте, потом нема.”

Погледаше један другог ћутке.

„Ко говори да постоји власт, сам престаје постојати. Је ли тако рекао?” упита тишим гласом Инжењер. „Јер власт има своје седиште мора издавати заповести, законе, морају постојати њени извршни органи, по хијерархији нижи, војска — па срели смо их наоружане.” Физичар му стави руку на раме. Инжењер ућута. Дуплаш је покашљавао дуже време. Зелено калкулаторово око брзо је треперило. Брундао је. Струја је у њему брујала. Звучник се огласи:

„Информација — двојна.” Пауза. „Једна информација ко — тај јесте.” Пауза. „Друга информација — ко — тај некад јесте, потом нема.” Пауза.

„Постоји информација, која је блокирана?” упита у микрофон Физичар. „Је ли тако? Ко поставља питања из области те информације — томе прети смрт, је ли тако?”

Опет се на другој страни апарата чуо звучник који је трештао, и покашљавање даплаша.

„Не. Не тако.” Пауза. Калкулатор је одговарао својим равнодушним звуком. Равномерно је одвајао речи једну од друге. „Ко некад јесте, потом нема — тај не смрт.” Пауза.

Одахнуше. „Значи, не смртна казна!” повика Инжењер. „Упитај га шта се дешава с таквима”, обрати се Кибернетичару.

„Бојим се да се то не може учинити”, рече Кибернетичар, али Координатор и Инжењер су упорно остајали при том питању, те им добаци:

„Како хоћете. Али не одговарам за резултат.”

„Каква је будућност таквог ко шири блокирану информацију?” упита у микрофон.

Промукао дијалог Калкулатора са беспомоћно изваљеним дуплашем трајао је доста дуго. Најзад се звучник огласи:

„Онај ко таква информација — инкорпорирани — самоуправна група — непознат степен — вероватноћа — дегенерација — обим.” Пауза. „Ефекат кумулативни — недостатак термина адаптација — таква нужност борба — успорење — силе потенцијал — недостатак термина.” Пауза. „Невелики број — планетарни обртаји — смрт.” Пауза.

„Шта је рекао?” Хемичар, Координатор и Физичар истовремено се обратише Кибернетичару. Овај слеже раменима.

„Појма немам. Рекао сам вам да се то не да учинити. Превише је сложен проблем. Морамо се померати постепено. Претпостављам да је судбина такве индивидуе прилично жалосна. Чека је прерана смрт, последња реченица била је потпуно јасна, али какав је механизам читавог процеса, не знам. Некакве самоуправне групе, наравно, могу се о томе износити хипотезе, али мени је произвољних комбинација заиста доста.”

„Добро”, рече Инжењер, „онда га упитај за ону фабрику на северу.”

„Већ смо питали”, рече Физичар. „То је такође врло сложена ствар. О томе имамо теорију…”

„Како теорију?! Није вам јасно одговорио?” умеша се Координатор.

„Не, јер и то је нека појава вишег реда. Што се тиче саме фабрике, покренута је у раздобљу кад је требало да отпочне с производњом. То знамо сасвим тачно. Горе је са узроцима због којих се тако догодило. Пре близу педесет година, уведен је код њих план биолошке реконструкције. Прераде телесних функција — можда и облика — то је све нејасно. Готово читаво становништво планете током година је подвргнуто низу поступака. Како се чини није била у питању само прерада покољења живих, колико следећих покољења управљањем мутацијом ћелија за размножавање. Тако бар ми себи објашњавамо. У области биологије споразумевање је веома тешко.”

„Каква је то требало да буде прерада? У коме правцу?” упита Координатор.

„То нисмо успели да утврдимо”, одврати Физичар.

„Па, нешто ипак знамо”, не сложи се с њим Кибернетичар. „Биологија, а нарочито проучавање животних процеса, има код њих особен карактер, некако као доктринаран, другачији но у другим областима науке.”

„Можда религијски”, добаци Доктор. „С тим што су њихова веровања пре неки систем заповести и правила, који се тичу овоземаљског живота, систем лишен трансценденталних елемената.”

„Никад нису веровали у неког Створитеља?” упита Координатор.

„Не зна се. Схвати, такви апстрактни појмови као што су вера, Бог, морал, душа, не могу уопште да се једнозначно одреде у оквиру калкулатора. Из мноштва стварних питања и из читавог мноштва одговора, неспоразума, делимичног подударања значења, тек настојимо да изведемо смисаону и уопштену екстраполацију. Мени се чини да то што Доктор назива религијом јесте напросто традиција, историјски наслојени обичаји, ритуали.”