Станислав Лем - Еден

„Присилили су ме на ово”, рече. „Он је озрачен”, показа на дуплаша.

„Озрачен?!” Координатор уђе унутра. „Шта то значи?”

„Прошао је кроз радиоактивну мрљу на отвору”, објасни Физичар. Врати на сто недопијену кафу и клече поред апарата.

„Има већ десет посто белих крвних зрнаца мање него пре седам часова”, рече Доктор. „Хијалинска дегенерација, сасвим као у човека. Хтео сам га изоловати, мора да има мир, али он не допушта да га лечимо, јер му је Физичар рекао да то и онако неће помоћи.”

„Је ли то истина?” обрати се Координатор Физичару. Овај, не одмичући се од звиждећег апарата, климну главом.

„И он се… не може спасти?” упита Инжењер.

Доктор слеже раменима.

„Не знам! Да је човек, рекао бих да има изгледа тридесет посто. Али то није човек. Постаје мало апатичан. То може да буде замор и неспавање. Кад бих га могао изоловати…”

„Шта имаш на уму? Па и овако чиниш с њим све што хоћеш”, рече Физичар. Није чак ни окренуо главу. Рукама у завојима и даље је пословао на апарату.

„А шта је с тобом?” упита Координатор.

„Објаснио сам му на који начин је повреден зрачењем.”

„Тако тачно си му то објаснио?!” викну Инжењер.

„Морао сам.”

Мало поћуташе.

„Десило се што се десило”, полако рече Координатор. „Добро или лоше, али — десило се. Шта сад? Шта већ знате?”

„Много.”

Кибернетичар узе реч.

„Савладао је већ мноштво наших симбола, нарочито математичких. Теорију информација имамо већ заправо прокрчену. Најгоре је с његовим електричним писмом, без посебног апарата не бисмо могли да га научимо, а немамо такав апарат и немамо времена да га начинимо. Сећате се оних комадића цевчица што су улазиле у дубину тела? То је напросто уређај за писање! Када дуплаш стиже на свет, одмах му се накалеми таква цевчица, као што су се некад код нас девојчицама бушиле уши… Имају на обема странама тела, оног великог, електричне органе. Зато је труп толико велики! То је као мозак и истовремено плазматска батерија која предаје пуњења непосредно 'проводнику за писање'. Код њега се он завршава овим жицама на оковратнику, али то је индивидуално различито. Писање, наравно, морају да уче. Та почетна операција која се примењује већ хиљадама година, само је припремни корак.”

„Значи да он стварно уопште не говори?” упита Хемичар.

„Говори. Онај кашаљ који сте чули, то је говор. Једно накашљавање је цела реченица. Избачена великом брзином. Снимили смо га на траку. Разлаже се на спектар учесталости.”

„Аха! Значи, то је говор на принципу модуловане многократности звучних трептаја?”

„Пре се може рећи шумова. Безвучан је. Гласовима изражавају искључиво осећања, емоционална стања.”

„А они електрични органи, је ли то њихово оружје?”

„Не знам. Али можемо га упитати.”

Наже се, извуче из папира велики дијаграм на коме се видео схематски, окомит пресек дуплаша, указа на две издужене сегментиране творевине у његовој унутрашњости, и приближивши уста микрофону, рече:

„Оружје?”

Звучник смештен на другој страни, наспрам дуплаша, закрешта. Дуплаш, који је незнатно придигао мало попрсје кад су ушли нови људи, мало је остао непомичан, затим се накашља.

„Оружје, не”, зашкрипа звучник. „Бројни планетарни обрти — некад — оружје.”

Дуплаш кашљуцну.

„Орган-рудимент — биолошке — еволуције секундарна — адаптација — цивилизација”, одшкрипа звучник мртво, без икакве интонације.

„Но, но”, прогунђа Инжењер. Хемичар је стајао полузатворених очију и пажљиво слушао.

„А, стварно!” оте се Координатору. Затим се савлада. „Како изгледа њихова наука?” упита.

„С наше тачке гледишта, чудно”, рече Физичар. Диже се с колена. „Не могу да елиминишем ово проклето шкрипање”, добаци Кибернетичару. „Имају велика знања у области класичне физике”, поче им објашњавати. „Оптика, електрицитет, механика, у специфичној повезаности с физиком, нека врста механохемије. У томе имају велика достигнућа.”

„Збиља?!” пови се напред Хемичар.

„Подробности касније. Имамо све на траци, не бој се. У другом правцу пошли су са оних полазних поставки у теорији информација. Али студирање је код њих, ван специјалистичких установа, забрањено. Најгоре изгледа њихова атомистика, нарочито нуклеарна хемија.”

„Чекај, како забрањено?” зачуди се Инжењер.

„Једноставно, није слободно вршити таква истраживања.”

„Ко забрањује?”

„То је сложено питање и врло мало још схватамо”, добаци Доктор. „Најгоре се још разабирамо у њиховој друштвеној динамици.”