Станислав Лем - Еден

„Чини се да им је за атомска истраживања недостајало подстрека”, рече Физичар. „Не осећају недостатке у енергетици.”

„Али завршимо најпре с једним! Како је с тим забранама у истраживањима?”

„Седите, испитиваћемо даље”, рече Кибернетичар. Координатор приближи лице микрофону, али га Кибернетичар задржа.

„Чекај. Тешкоћа је у томе што, уколико је сложенија конструкција реченице, калкулатору се утолико више расипа граматика. Изгледа, сем тога, да је анализатор звукова премало селективан. Често добијамо напросто ребусе, уосталом, сами ћете видети.”

„На планети вас је много”, полако и разговетно рече Физичар. „Каква је динамична структура — вас многих — на планети?”

Звучник закрешта двапут и прекиде. Дуплаш се доста дуго не одазва. Затим промукло кашљуцну.

„Динамична структура — двојна. Однос — двојни”, замрмља звучник. „Друштво — управљано — централно — цела планета.”

„Одлично!” викну Инжењер. Као и остала двојица нових учесника испитивања показа велико узбуђење. Они претходни, можда због преморености, седели су непомично, равнодушних лица.

„Ко управља друштвом? Ко је на врху, једна индивидуа или група?” упита Координатор приневши уста микрофону. Звучник је трештао, разлегло се отегнуто хучање и црвена сказаљка је неколико пута заиграла на плочи апарата.

„Тако се не може питати”, похита с објашњењем Кибернетичар. „Ако кажеш 'на врху', то је метафора и нема еквивалента у калкулаторовом речнику. Чекај да ја покушам.”

Нагну се напред.

„Колико вас је много на кормилу друштва? Један? Неколико? Велики број?”

Звучник брзо открешта.

„А кормило није метафора?” упита Координатор. Кибернетичар одмахну главом.

„Термин из области теорије информација”, стиже да одговори у тренутку кад се дуплаш одазвао, а звучник је преводио, избацујући равномерно: „Један — неколико — много — кормило — непознато. Непознато.”

„Како непознато? Шта то треба да значи?” упита изненађено Координатор.

„Одмах ћемо сазнати. Непознато теби — или — непознато — иком — на нланети?” рече у микрофон. Дуплаш је одговорио и калкулатор је, преводећи, избацивао преко звучника:

„Однос — динамични — двојни. Познато — једно — јесте. Познато — друго — није.”

„Ништа не разумем”, Координатор је гледао остале, „а ви?”

„Причекај!” рече Кибернетичар, загледан у дуплаша, који је полако још једном приближио лице своме микрофону и накашљао се два пута. Калкулатор објави:

„Много обртаја планете — никад — централно управљање подељено. Пауза. Један дуплаш — једно кормило. Пауза. Сто тринаест обртаја планете тако јест. Пауза. Сто једанаести обртај планете — један дуплаш — кормило — смрт.” Пауза. „Други један — кормило — смрт.” Пауза. „Један — један — смрт.” Пауза. „Потом — један дуплаш кормило — непознато — ко — кормило. Познато — централно — кормило.” Пауза. „Непознато — ко — кормило.” Пауза.

„Да, то је заиста ребус”, рече Координатор.” И шта с тим радите?”

„То није никакав ребус”, одврати Кибернетичар. „Рекао је да су до године сто тринаесте, рачунајући од данас, имали централну управу од више јединки. Централно управљање подељено. Затим је наступила управа јединки — претпостављам да је то нешто попут монархије или тираније. У години 112. и 111. Они броје од садашњег тренутка, сада је година нулта — почели су неки силовити дворски преврати. Променила су се четири владаоца за две године, завршавајући владавину смрћу, наравно, не природном смрћу. Затим се појавио нови владалац и не зна се ко је он био. Познато је било да постоји, али нису знали ко је.”

„Како то анонимни владалац?” зачуди се Инжењер.

„Изгледа. Постараћемо се да сазнамо више. Окрете се према микрофону.”

„Сад је познато да је једна индивидуа на кормилу друштва, али не зна се ко је то? Је ли тако?” упита. Калкулатор затрешта неразговетно, дуплаш откашља као да се поколебао, онда се опет неколико пута накашљао и гласник одговори:

„Не. Није тако.” Пауза. „Шездесет обртаја планете — познато, један дуплаш централно кормило. Затим познато, ниједан.” Пауза. „Нико. Нико централно кормило. Тако познато. Нико кормило.” Пауза

„Сад ово ни ја не разумем”, признаде Физичар.

Кибернетичар је седео повијен пред апаратом, погрбио се, гризао усне.

„Чекајте.”

„Информација свеопшта — јесте таква — да нема централне власти? Је ли тако?” рече у микрофон. „А реалност је таква да постоји централна власт. Је ли тако?”