Станислав Лем - Еден

„Али шта религија или традиција могу да имају заједничко са биолошким истраживањима?”

„Управо то нисмо успели да утврдимо. У сваком случају веза, и то врло чврста, постоји.”

„Можда су покушавали да неке биолошке чињенице прилагоде својим веровањима или предрасудама?”

„Не, то је неки много сложенији случај.”

„Вратимо се на ствар”, рече Координатор. „Какве су биле последице увођења у живот тог биолошког плана?”

„Такве да су почеле долазити на свет јединке без очију или с промењивим бројем очију, неспособне за живот, наказне, као и знатан број психички неразвијених.”

„Ах, наш дуплаш и они други!”

„Да. Очевидно је теорија, на коју су се ослањали, била погрешна. Током двадесетак година појавиле су се десетине хиљада унакажених, деформисаних мутаната. Трагичну жетву тога огледа убирају још и данас.”

„План је, очигледно, одбачен?”

„За то нисмо чак ни упитали”, признаде Кибернетичар. Окрете се микрофону.

„План биолошке реконструкције — постоји ли и даље? Каква је његова будућност?”

Калкулатор за тренутак као да се крештаво препирао са дуплашем, који је слабо покашљавао.

„Је ли њему лоше?” упита тихо Координатор Доктора.

„Па, боље му је но што сам се надао. Исцрпен је, али није хтео да изиђе одавде. Чак ни трансфузију не могу да дам, пошто крв нашег дуплаша потире његова крвна зрнца, очигледно…”

„Псст!” сикну Физичар. Звучник се огласио.

„План — јесте, не јесте.” Пауза. „Сада план — некад — не био.” Пауза. „Сада мутације — болест.” Пауза. „Информација истинита — план био — сад не јесте.”

„Не могу да ухватим смисао”, признаде Инжењер.

„Каже да се сад пориче постојање тога плана — као да га уопште никад није било, а да су мутације тобоже врста болести. У ствари, план је био уведен у живот, а затим су га одбацили, не признавши пред заједницом пораз.”

„Ко?”

„Та њихова тобоже непостојећа власт.”

„Чекате”, рече Инжењер, „како је то онда? Од времена кад је последњи анонимни владалац престао постојати, завладало је неко 'доба анархије', је ли тако? Па ко је увео у живот план?”

„Сам си чуо. Нико га није увео, никаквог плана није било. Тако данас тврде.”

„Но, добро, али тада, пре педесет или колико тамо година?”

„Тада су проглашавали нешто друго.”

„Не, то је немогуће разумети!”

„Зашто? Знаш да и на Земљи постоје неке појаве које се не именују јавно, иако се за њих зна. На пример, у области друштвеног живота који би био немогућ без извесне дозе дволичности. Оно што је код нас узак исечак, маргина, код њих представља главни правац.”

„Све је то шепаво и невероватно”, рече Инжењер. „А какву везу с тим има фабрика на северу?”

„Требало је да производи нешто што је било везано с остваривањем плана, можда апаратуру за поступке или објекте који њима самима нису били потребни, али који је, наводно, требало да буду потребни 'реконструисаним' покољењима. Али то су само моје идеје”, нагласи Кибернетичар, „а шта је требало да производе, не знамо.”

„Морало је сигурно бити више таквих фабрика?”

„Фабрика, подигнутих према биолошком плану, број мали — или велики? Колико много?” упита Кибернетичар. Дуплаш откашља и Калкулатор готово одмах одговори:

„Не зна се. Фабрике, вероватно, много.” Пауза. „Информација — никакве фабрике.”

„То је ипак некакво стравично друштво!” повика Инжењер.

„Зашто? Зар ниси никад чуо за тајну, војну или неку сличну?”

„Каква енергија покреће те фабрике?” обрати се Инжењер Кибернетичару, али рекао је то тако близу микрофона, да је Калкулатор одмах превео питање. Звучник је мало трештао, затим је одговорио:

„Инорган — недостатак термина био…” пауза, „…ентропија констанс био систем”, остатак је утонуо у растућем трештању. Црвено светлашце треперило је на плочи.

„Празнине у речнику”, објасни Кибернетичар. „Слушај, укључимо га поливалантно”, рече му Физичар.

„Зашто? Да почне причати као шизофреник?”

„Можда ћемо успети више да разумемо.”

„О чему је реч?” упита Доктор.

„Он хоће да смањи селективност Калкулатора”, објасни Кибернетичар. „Кад појмовни спектар неке речи није оштар, Калкулатор одговара да му недостаје термин. Кад бих укључио поливалентно, почео би да контаминира, да производи спојеве речи, каквих нема ни у једном људском језику.”

„На тај начин приближићемо се његовом језику”, наваљивао је Физичар.

„Молим лепо. Можемо пробати.”

Кибернетичар пребаци утичнице. Координатор погледа на дуплаша који је сад лежао склопљених очију. Доктор му приђе, мало га прегледа, и без речи се врати на своје место.