Станислав Лем - Еден

„То је он”, рече Координатор.

Мапа је нестала, видео се само дуплаш. Затим је нестао његов цртеж и мапа се поново показала. Поновило се то четири пута. И опет се графитни прах сложио као вођен невидљивим дашком, у обрис полукугле с отвореним боком. Мала појава дуплаша, који као да је пузио спљоштен, приближавала се отвореном боку полукугле. Ушла је у њу. Полукугла се развејала. Искошени стуб ракете био је већи. Спреда, под трупом, видео се отворен улаз. Дуплаш се под њим усправио и ушао унутра, неставши у ракети. Графитни прах се расуо и лежао у хаотичним скупинама. То је био крај саопштене поруке.

„На тај начин је стигао до нас — кроз теретну клапну!” рече Инжењер. „А и ми смо шепртље оставили смо је отворену!”

„Чекај, знаш шта ми паде на ум?” нагло добаци Доктор.” Да они можда и нису хтели толику нас да затворе оним зидом, колико да онемогуће својима, својим научницима, рецимо, да успоставе с нама контакт!”

„Стварно!”

Окренуше се дуплашу. Он се накашља.

„Добро, доста с тим”, рече Координатор. „Ово је врло пријатан, хм, друштвени скуп, али имамо важнија питања у виду! С партизанском акцијом је — крај. Морамо ствар решити систематски. Почећемо од математике. Тиме ће се позабавити Физичар. Математика, наравно, и математематика. Теорија материје. Атомистика, енергетика. Даље, теорија информације, информационе мреже. Начини комуникације, фиксирања. Истовремено — функтори творбе реченица, реченичне функције. Граматички костур, семантика. Склоност појмова. Типови употребљаваних логика. Речник. Све то припада теби”, обрати се Кибернетичару. „И, кад будемо имали такав повезујући мост, стићи ће ред на остало. Метаболизам, начин храњења, тип производње, форме скупних односа, реакције, навике, поделе, групни конфликти, и тако даље. С тиме већ нећемо толико хитати. Засад”, обрати се Кибернетичару и Физичару, „почните ви. Ваљаће на одговарајући начин прилагодити калкулатор. Наравно, имате за помоћ филмове ту је библиотека, узмите све што се покаже потребним.”

„За почетак, можемо га провести кроз брод”, рече Инжењер. „Шта мислиш? То му може много шта рећи, а сем тога знаће да ништа од њега не кријемо.”

„Нарочито је важно то друго”, сложи се Координатор. „Али, док не можемо с њим да се споразумевамо, не пуштајте га у просторију за указивање помоћи. Бојим се неког неспоразума. Идемо сад на обилазак брода. Колико је сати?”

Било је три после поноћи.

Обилазак ракете трајао је доста дуго. Дуплаш се нарочито занимао за атомски реактор и за аутомате. Инжењер му је цртао мноштво скица на блоковима, испунивши четири блока само у машинском одељењу. Аутомат је побудио очито дивљење госта. Пажљиво је разгледао микромрежу и изузетно се зачудио видевши да је цела уроњена у спремиште хлађено течним хелијумом. Био је то криотрионски мозак супрапроводног типа за нарочито брзе реакције. Очевидно је ипак схватио сврху којој је служило хлађење, јер се неизмерно дуго накашљавао и с великим одобравањем проучавао скице које му је цртао Кибернетичар. Чинило се да ће о теми електричних веза моћи да се споразумеју пре но у погледу тога којим гестом или симболом означити најпростије речи.

У пет ујутру, Хемичар, Координатор и Инжењер пошли су на спавање, а на стражу је после затварања теретне клапне, постављен у тунелу Црни док су остала тројица прешли са дуплашем у библиотеку.

„Чекајте”, рече Физичар кад су пролазили поред лабораторије, „још ћемо му показати Мендељејеву таблицу. Тамо су схематски цртежи атома.”

Уђоше. Физичар је претурао по гомили папира под орманима, кад нешто поче тиктакати.

Физичар избаци из угла шуштеће свитке и ништа не чу, али Доктор начуљи уши.

„Шта је то?” рече Физичар и усправи се, па и он чу куцање. Пређе преко њих очима у којима се читао страх.

„То је онај Гајгер, тамо… стојте! Некакав проток…”

Прискочише бројачу. Дуплаш је дотле стајао непомично и прелазио погледом преко апарата. Кад се приближио столу, бројач заштекта на дугим серијама, као добошар који лупа отегнуту ситну бубњаву.

„То је он!” викну Физичар. Дограби оберучке метални цилиндар и управи га на дива. Бројач загуде.

„Радиоактиван! Он? Шта то знаћи?” упита ошамућени Кибернетичар.

Доктор пребледе. Приђе столу, погледа на стрелицу која је треперила, узе из Физичарових руку метални цилиндар и поче га померати у ваздуху око дуплаша. Бубњање је слабило кад би његов излаз дизао више. Кад би га спуштао до дебелих, незграпних дошљакових ногу, мембрана би зазвучала. На штиту апарата појави се црвени пламичак.