Станислав Лем - Еден

„У какве?” радознало упита Доктор.

„Не знам, то је твоја област. Ту у сваком случају има много да се учини. Можда превише журно настојимо да одмах схватимо архитектонику њиховог друштва уместо да се прихватимо проучавања појединих њего”вих циглица.

„Ту си у праву”, рече Доктор. „Руке су сигурно веома важан проблем. Еволуционо стабло такође. Чак не знамо ни да ли су сисари. Прихватио бих се да за неколико дана одговорилм на таква питања, само се бојим да нећу објаснити оно што ми је у читавом том призору изгледало најчудније.”

„А то је?” упита Инжењер.

„То што нисам видео ниједног самог пролазника. Ниједног. Нисте на то обратили пажњу?”

„Напротив, био је један на самом крају”, рече Физичар.

„Да, заиста.”

После тих Докторових речи нико се дуже времена није огласио.

„Мораћемо још једном да погледамо тај филм”, рече, као колебајући се, Координатор. „Чини ми се да је Доктор у праву. Усамљених пешака није било. Ишли су у најмању руку у паровима. Мада на самом крају, јесте. Један је стајао на станици.”

„Седео у оном купастом апарату”, рече Доктор. „Уштитовима такође седе појединачно. Говорио сам о пешацима. Само о пешацима.”

„Није их више било.”

„Неколико стотина свакако. Замисли, виђену из птичје перспективе, улицу земаљског града. Постотак усамљених пролазника сигурно ће бити велики. У неким часовима чак чине већину, а овде их нема уопште.”

„Шта то треба да значи?” упита Инжењер.

„На жалост”, заклима главом Доктор, „сад ја питам.”

„Један усамљени довезао се с вама”, рече Инжењер.

„Али знаш у каквим околностима?”

Инжењер не одговари.

„Чујте”, огласи се Координатор, „оваква дискусија одмах постаје јалав спор. Нисмо вршили систематска истраживања, јер нисмо научно-истраживачка експедиција, већ смо заправо имали друге бриге типа 'борбе за опстанак'. Морамо начинити даље планове рада. Сутра ће кренути машина за копање, то је већ поуздано. Имаћемо укупно два аутомата, два полуаутомата, машину за копање и Бранитеља који, уз примену одговарајуће опрезности, може такође да помогне у извлачењу ракете. Не знам је ли вам познат план који смо Инжењер и ја начинили? Првобитна концепција почивала је на спуштању ракете до нивоа воде и усправљању путем подизања и учвршћивања трупа набијеном земљом. То је метод који су користили још градитељи пирамида. Сад хоћемо да наш 'стаклени зид' посечемо на делове, одговарајуће величине и да од њих начинимо систем скела. Материјала ће бити довољно, а већ знамо да је ту супстанцу могуће талити и спајати на високој температури. Реализација тог пројекта, уз коришћење грађе коју су нам с нехотичном наклоношћу доставили становници Едена, омогућиће нам да радикално скратимо цео процес. Није искључено да ћемо за три дана моћи да кренемо. Чекајте”, рече, видећи комешање присутних, „хтео сам с тим у вези да вас упитам да ли ћемо кренути?”

„Да”, рече Физичар.

„Не”, готово истовремено се одазва Хемичар.

„Још не”, добаци Кибернетичар.

Настаде тренутак тишине. Инжењер и Доктор се још нису изјаснили.

„Мислим, да треба да летимо”, рече на крају Инжењер. Сви га изненађено погледаше.

Кад се ћутање одужило као да се од њега очекује неко објашњење, он рече:

„Раније сам мислио другачије. У питању је ипак цена. Напросто цена. Могли бисмо без сумње још много сазнати, али цена стицања тога знања може испасти — превелика. За обе стране. После оног што се догодило, сматрам да су покушаји мирног споразумевања, контакта — нереални. Сем онога што смо говорили, свако од нас ваљда, хтео то или не, има своју концепцију овдашњег света. Имам и ја такву концепцију. Чинило ми се да се овде дешавају грозне ствари и да у вези с тим треба да интервенишемо. Све док смо били Робинзони и док смо сваки комад рушевина откидали руком, ништа о томе нисам говорио. Чекао бих да више сазнам и док нам не буду на располагању наша техничка средства. А ево сада, признајем, даље не видим уверљиве разлоге који би ме присилили да своју концепцију Едена одбацим, али свака интервенција у служби оног што сматрамо добрим и исправним, сваки такав покушај највероватније ће се завршити као наш данашњи поход. Употребом анихилатора. Наравно, увек ћемо наћи оправдање да је то била неопходна одбрана и тако даље, или уместо помоћи донећемо уништење. Сад знате мање-више све.”

„Кад бисмо имали бољи увид шта се овде стварно дешава…” рече Хемичар. Инжењер одмахну главом.

„Тада ће се сигурно показати да свака страна има своје право…”