Станислав Лем - Еден

Између најближих споменичких постоља обасјаних Бранитељевим рефлекторима испузао је гибак крај цеви вукући се неколико центиметара изнад земље и избацивао млаз пене која је у ваздуху кључала. Расипајући се по земљи, почињала је силно да се дими и обавила околину магловитим сивилом.

Кад је први талас сиве магле обавио Бранитељеву кулу, Инжењер је осетио као да му хиљаде бодљи раздиру плућа. Заслепљен, с потоцима суза што су му текли низ лице, испустио је потмуо крик и гушећи се, јецајући од љутог бола, снажно притиснуо убрзивач. Бранитељ је скочио напред као из топа, оборио црни кип, у трену се попео на њега и преваљао ричући. Инжењер није могао да дише, страшан бол га је распињао, али није затварао кулу. Знао је да најпре мора да покупи двојицу својих, па је возио даље. Заслепљен, једва је видео кипове што су се с треском рушили и које је Бранитељ газио. Ваздух је постао чистији и више је чуо но што је видео како Хемичар и Доктор искачу из честара и пењу се на оклоп. Хтеде да викне 'упадајте' али само се кркљање пробило из његовог спаљеног грла. Ова двојица, тетурајући се од кашља, ускочише у возило. Инжењер пипајући покрете полугу, метална купола се над њима затвори, али магла што је кидала грло још је висила у ваздуху. Јечао је, док се остатком снаге рвао са захватом челичног вода. Кисеоник просто хукну, излећући мало под високим притиском из редуктора, и… он осети на Иицу његов удар. Гас је био тако сабијен, да му се учини као да га је песница лупила међу очи.

Није марио за то пуштајући да га шиба оживљујући млаз. Двојица другова пребацили су му се преко рамена, снажно удишући. Филтри су радили, кисеоник је потискивао отровну маглу. Још су осећали јак бол у грудима, сваки удисај као да им је вређао живе ране душника, али тај осећај је пролазио. Протекло је једва двадесетак секунди од затварања куле кад је Инжењер честито прогледао. Укључио је екран.

Међу основима троугластих споменичких постоља, у бочној алеји, до које није стигао, још се трзало неколико спљоштених тела. Већина се нису уопште мицала, помешане ручице, мала попрсја, главе, час су нестајали, час се појављивали испод сивих колутова што су се споро ваљали. Инжењер укључи спољно ослушкивање. Чула су се све удаљенија и удаљенија кашљуцања, скичања, нешто затрупка однатраг, хор искиданих, збијених гласова зачу се још једном од стране сплетених белих фигура, али није се видело ништа сем ваљања сиве магле. Инжењер провери да ли је кула херметички затворена и стиснутих вилица покрете волан. Бранитељ се полако окретао у месту, гусенице су трештале на разбијеном камењу. Три рефлекторска снопа покушавала су да пробију облак. Кренуше поред разбијених кипова тражећи онај шиштави испуст. Инжењер се домишљао да мора бити тамо где, десетак метара даље, пена избија увис и на страну. Колебљив талас дима већ је обавијао уздигнуте руке следеће фигуре.

„Не!” викну Доктар.” Не пуцај! Тамо могу бити живи!”

Било је прекасно. Екран је за делић секунда поцрнео, Бранитељ је поскочио као да га је погодила наказна песница и пао на место с језивим треском, управљајући таласи се одвојише од оштрице генератора смештеног у њушци, и после неколико стотина метара већ су погодили у оно што је избацивало шиштаву пену. Антипротонско пуњење спојило се са истовредном количином материје.

Кад је екран синуо, међу далеко разбацаним остацима споменичких постоља зјапио је ватрени кратер.

Инжењер га није ни погледао. Напрезао се настојећи да види шта се десило с остацима тог проводника и где је нестао. Још једном је окренуо Брантитеља у месту за деведесет степении и полако га пустио да пузи дуж споменика које је налет удара оборио. Сиве магле било је све мање. Прођоше поред три-четири крпама покривена тела. Инжењер закачи леву гусеницу да не би прегазио најближе. Велики непомични облик назирао се у густишу нешто ниже. Тамо се отварала издужена пољаница. На њеном крају блеснуше сребром појаве које су скакале у честар. Уместо малих попрсја имале су невероватно дуге, уске пакриваче или шлемове, са стране спљоштене, који су се при врху завршавали неком врстом кљуна.

Нешто се тупо зари у предњи део Бранитеља, екран се замрачи и опет сину. Лево светло се угасило.

Инжењер пређе преко тамног руба шумице другим, средишњим светлом, напипа међу гранама бројне сребрне одблеске иза којих је нешто почело све брже и брже кружити. На све стране се разлетеше гране, читави комади посеченог жбуња и велика усковитлана маса, мељући ваздух у блеску рефлектора крете у страну. Инжењер управи Бранитељеву њушку у средиште највеће гужве и притисну педалу. Глухо, снажно Умпф! уздрма кулу. Тек што екран блесну, окрете кулу у страну.