Станислав Лем - Еден

„Устајте!” викну, пипајући за лампом. Људи скочише, сударише се у густом мраку, разлеже се помешана вика. Доктор најзад пронађе лампу и осветли. У неколико речи им објасни шта се дешава. Инжењер, још бунован, поче да ослушкује удаљени одјек. Тело брода потресали су појединачни трзаји, појачани јек испуни ваздух.

„Компресори левих млазњача!” сикну. Координатор је ћутке закопчавао предњи део комбинезона, други су се журно облачили, а Инжењер онако како је стајао, у кошуљи и гимнастичким гаћицама, излете на ходник и у трку истрже Доктору лампу из руке.

„Шта хоћеш да учиниш?” упита га Доктор. Потрчаше за њим према навигационој кабини. Под којим су трчали одзвањао је, дрхтао све јаче.

„Сваки час може да откине лопатице!” прокркља Инжењер, упадајући у навигациону кабину коју је уљез био очистио. Скочи до главних кочница и пребаци полугу.

Једно светло се запали у углу. Инжењер и Координатор, сада већ заједно, извадише из зидног скровишта електројектор, извукоше га из футроле, затим га у највећој брзини прикључише у спојеве за пуњење; контролни мерач био је разбијен, али продужна цевчица на цеви засветле плаво — било је струје за пуњење!

Под је грозничаво дрхтао, све што није било учвршћено подскакивало је, метална оруђа тресла су се на полицама, неки стаклени предмет паде и размрска се, чуше одзвањање комадића. Остаци пластичне облоге почеше да резонирају — а онда нагло завлада мртва тишина, и једина светлост угасну. Доктор одмах упали своју лампу.

„Напуњен?” упита Физичар.

„Најмање за две серије. Добро је и то”, викну му у одговор Инжењер, више чупајући него одвајајући спојеве. Дограби електројектор, наже га алуминијумском цеви према земљи, притисну руку на држак и крену у правцу машинског одељења. Били су на пола пута, поред библиотеке, кад се разлеже паклена, отегнута шкрипа, два-три грчевита трзаја потресоше цео брод, у машинском одељењу се нешто сруши с језивом ломљавом, и завлада мртва тишина.

Инжењер и Координатор, раме уз раме, дођоше до оклопних врата. Координатор скиде полугу отвора за посматрање и завири унутра.

„Дајте лампу”, рече.

Доктор му је одмах тутну у шаку, али није било лако бацити млаз светлости унутра кроз уски, застакљени отвор, и истовремено гледати. Инжењер одмаче други отвор, примаче му очи, и уздахну, задржавајући ваздух у плућима.

„Лежи”, рече мало после.

„Шта? Ко?” падоше повици иза његових леђа.

„Гост. Осветли боље, ниже, ниже — тако! Не миче се. Ништа се не миче.”

Начини паузу.

„Велики је као слон”, рече потмуло.

„Дотакао сабирне шине?” упита Координатор, који ништа није видео, јер му је излаз рефлектора који је притиснуо до отвора за надгледање заклањао цео отвор.

„Пре је ушао у искидане водове. Видим, крајеви вире испод њега.”

„Крајеви чега?” постајаше нестрпљив Физичар.

„Кабела високог напона. Да, не мрда се. Отварамо?”

„Треба”, одговори просто Доктор, и поче да скида главну полугу.

„Можда се само прави?” добаци неко.

„Тако добро да се прави може само леш”, одсече Доктор, који је још успео да примакне лице другом отвору пре но што је Координатор одмакао рефлектор.

Челичне полуге меко се померише у лежиштима. Врата беху отворена. Једно време нико није прекорачивао праг. Фиичар и Кибернетичар гледали су изнад рамена оних што су стајали напред. У дубини, на разбијеним плочама екранирања, утиснута међу на силу размакнуте бокове зидова између одсека, лежала је слабо сјајећи на светлости, нага, грбава маса. На тренутке су по њеној површини прелазили лаки дрхтаји.

„Жив је”, шапну придављеним гласом Физичар.

У ваздуху је лебдео оштар, одвратан смрад сагоретине, као од спаљених длака, а ситан, плав дим ширио се у снопу светлости.

„За сваки случај”, рече Инжењер, подиже електројектор, притисну прозирни кундак уз бедро, и управи га уз бок огромне масе. Сикну. Неискричаво пражњење је погодило у широки, на средини стрмо уздигнути труп, одмах испод грбе. Огромно тело се скупи, напреже, и као да упаде у себе, спљоштавајући се још више. Горње ивице белих одељењских зидова при том се затресоше, угнуте великом силом.

„Крај”, рече Инжењер. Пређе преко високог челичног прага.

Уђоше сви. Узалуд су покушавали да запазе ноге, пипке, главу тога створа. Беспомоћна маса лежала је на истргнутом делу трансформатора, безоблична. Грба се цела превалила на једну страну, као лабава врећа пуна пихтија. Доктор дотаче мртво тело. Саже се.