Артур Кларк: Песме далеке Земље

Нису још били интелигентни, али одликовали су се радозналошћу — а то је био први корак на бескрајном путу.

Као и већина крустацеана који су некада живели у морима Земље, могли су да опстану на копну неодређено дуго. Током последњих неколико столећа, међутим, било је мало подстицаја за то; велике шуме морског корова пружале су им све што им је било потребно. Дугачки, витки листови обезбеђивали су храну; чврсте стабљике представљале су сировину за примитивне творевине.

Имали су само два природна непријатеља. Први је била огромна, али веома ретка дубинска риба — тек нешто више од две застрашујуће чељусти повезане са незаситим стомаком. Другу је представљала отровна, пулсирајућа желатинозна неман — покретни вид џиновског полипа — која је понекад прекривала смрћу морско дно, остављајући за собом белу пустош.

Изузму ли се повремени излети кроз раздеобницу ваздуха и воде, шкорпови су сасвим могли да проведу цео свој живот у мору, савршено прилагођени тој средини. Али — за разлику од мрава или термита — они још нису ушли у неки од ћорсокака еволуције. И даље су могли да реагују на промену.

И промена се, мада још у сасвим малим размерама, појавила у овом океану-свету. Чудесне ствари стале су да падају са неба. Тамо одакле су оне потицале, мора да их је било још. Када буду спремни, шкорпови ће поћи у потрагу за њима.

Није било неке посебне хитње у безвременом свету таласанског мора; протећи ће многе године пре но што крену у свој први поход у један страни елемент из кога су њихове извиднице слале тако необичне извештаје.

Никада нису могли да претпоставе да истовремено друге извиднице шаљу извештаје о њима. А када су коначно одлучили да крену, тешко да су за то могли одабрати неприкладнији тренутак.

Збиља су имали пех да се појаве на копну током сасвим неуставног, али веома делотворног другог мандата председника Овена Флечера.

Звездани брод Магелан био је удаљен једва неколико светлосних часова када је рођен Кумар Лоренсон, али његов отац већ је спавао; чуо је ову срећну вест тек три стотине године касније.

Пошле би му сузе при помисли да је за време тог сањања без снова протекао читав живот његовог првог детета. Када би скупио храброст да се суочи са том затрашујућом извесношћу, онда би се препустио снимцима који су га чекали у меморијским банкама. Посматрао би тада сина како расте и постаје зрео мушкарац, док му је његов глас упућивао преко столећа поздраве на које он никада није могао да узврати.

Тада би такође видео (није било начина да се то избегне) споро старење давно умрле девојке коју је држао у наручју — пре само неку недељу. Њен последњи поздрав стигао му је из набораних усана које су се већ одавно претвориле у прах.

Туга, иако несносна, полако би минула. Светлост јединог новог сунца испуњавала је небо пред њим; а ускоро ће уследити ново рођење на свету који је већ привлачио звездани брод Магелан ка његовој завршној орбити.

Једнога дана бол ће сасвим нестати; али не и сећање.

1956. Откриће неутрина

1967. Установљена неправилност са Сунчевим емисијама неутрина

2000.

Потврђена судбина Сунца

2100.

Међузвездане сонде

2200.

2300. Пројекат робота сејача

2400.

Засејавање почело (ембриони)

2500.

2600. (ДНК кодови)

2700.

2751. Сејач креће за Таласу

2800.

2900.

2999. Последњи миленијум

3000. ТАЛАСА

3100.

3109. Прво спуштање 0.

3200. Господари Рођење нације 100.

Контакт са Земљом

3300. последњих 200

Ерупција Кракана

3400. дана Изгубљен контакт 300.

3500. 400.

Квантни погон

3600. Завршни егзодус Стазис

3617. МАГЕЛАН

3620. Крај Земље

3827. МАГЕЛАН стиже 718.

3829. МАГЕЛАН одлази 720.

4135. СЕГАН ДВА 1026.

Прва верзија овог романа, прича од 12.500 речи, написана је између фебруара и априла 1957. године, а потом објављена у часописима ИФ (САД) јуна 1958. и Сциенце Фантасy (Велика Британија) јуна 1959. Но, знатно се лакше може наћи у мојим збиркама Друга страна неба (1958) и Из океана, са звезда (1962), објављеним при издавачкој кући „Харцоурт, Браце”, Јовановицх.

Године 1979. позабавио сам се истом темом у предлошку за филмски сценарио који се појавио у часопису ОМНИ (том 3, број 12, 1980). Ова верзија је потом објављена у збирци мојих кратких прича Стражар (1984. — издавач Бyрон Пресс/Берклеy), заједно са уводом у коме се објашњава њен настанак, као и неочекиван начин на који је она довела до писања и снимања 2010: Друге одисеје.