Артур Кларк - Песме далеке Земље

„Не постоји апсолутно никакав начин на који нас можеш лагати; сасвим слободно покушај! Веруј ми, ову машину изумели су неки од најизврснијих умова Земље — али ни сами никада нису успели да је обману. Ако добије двосмислене одговоре, компјутер ће једноставно преформулисати питања. Јеси ли спреман? Врло добро… Рекордер укључен, молим… Проверите јачину на каналу 5… Почните програм.”

ЗОВЕТЕ СЕ ОВЕН ФЛЕЧЕР… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…

ЗОВЕТЕ СЕ ЏОН СМИТ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…

РОДЈЕНИ СТЕ У ЛОУЕЛ СИТИЈУ, НА МАРСУ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…

ЗОВЕТЕ СЕ ЏОН СМИТ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…

РОДЈЕНИ СТЕ У ОКЛЕНДУ, НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…

ЗОВЕТЕ СЕ ОВЕН ФЛЕЧЕР…

РОДЈЕНИ СТЕ 3. МАРТА 3585…

РОДЈЕНИ СТЕ 31. ДЕЦЕМБРА 3585…

Питања су се низала у тако кратким размацима, да чак и да се није налазио под благим дејством седатива Флечер напросто не би био у стању да даје нетачне одговоре. Но, чак и да је то могао, било би свеједно; за само неколико минута компјутер је утврдио схему његових аутоматских реакција на сва питања на које је одговор већ био познат.

С времена на време калибрација је поново проверавана (ЗОВЕТЕ СЕ ОВЕН ФЛЕЧЕР… РОДЈЕНИ СТЕ У КЕЈПТАУНУ, У ЗУЛУЛЕНДУ…), а повремено су и понављана питања да би се потврдили већ дати одговори. Цео процес постао је потпуно аутоматски, пошто је једном установљен психолошки склоп одговора ДА-НЕ.

Примитивни „детектор лажи” покушао је да чини то исто уз приличан успех — али је ретко био потпуно поуздан. Било је потребно само две стотине година да се ова технологија усаврши и да се тиме доведе до револуције у правној пракси, како криминалној тако и цивилној, у тој мери да је тек ретко које суђење трајало више од неколико часова.

Овде није толико било у питању саслушавање колико компјутеризована — и савршено поуздана од обмањивања — верзија древне игре Двадесет питања. У начелу, било која информација могла се лако одгонетнути низом ДА-НЕ одговора, а било је изненађујуће колико је ретко требало поставити свих двадесет питања када је вешт човек сарађивао са вештом машином.

Када се прилично ошамућен Овен Флечер тетураво придигао из столице, тачно један сат касније, уопште није имао представу о томе шта су га питали нити како је одговарао. Био је, међутим, прилично уверен да није ништа одао.

Стога се помало изненадио када му је др Штајнер рекао ведрим гласом: „То је све, Овене. Нећемо морати више да радимо са тобом.”

Професор се поносио чињеницом да никада никога није озледио, али добар иследник морао је да буде у извесној мери садиста — макар и само у психолошком погледу. Осим тога, то је доприносило његовом угледу инспектора коме су сви пропевали, што је већ чинило добијеном пола битке.

Сачекао је да Флечер поврати равнотежу, а затим су га отпратили до ћелије у којој је био затворен.

„Ох, узглед буди речено, Овене”, рече му он на одласку, „онај трик са ледом никада не би упалио.”

У ствари, сасвим је могао да упали; али то је сада било свеједно. Израз лица поручника Флечера пружио је др Штајнеру сву награду која му је била потребна због успешне примене његових завидних умећа.

Сада се могао вратити у хибернакулум до Сегана Два. Али најпре ће се опустити и мало уживати; искористиће што боље буде умео ову неочекивану паузу.

Сутра ће мало разгледати Таласу и можда уживати у пливању на некој од њених предивних плажа. Но, претходно ће уживати у друштву једног свог старог и вољеног пријатеља.

Књига коју је побожно извадио из свог вакуумског спремишта не само што је била прво издање, већ сада и једини примерак. Он је насумце отвори; уосталом, знао је напамет практично сваку страницу.

Почео је да чита и педесет светлосних година након пропасти Земље магла још једном поче да се ваља улицом Бејкер.

„Упоредна провера потврдила је да је у целу ствар било умешано само четворо Сабри”, рече капетан Беј. „Можемо бити захвални што нема потребе за даљим испитивањем.”

„И даље не разумем како су се надали да ће им та ствар успети”, рече несрећним гласом заменик капетана Малина.

„Не верујем да би им успела, али срећна је околност што то никада нису пробали. У сваком случају, још нису били донели одлуку.

„План A претпостављао је оштећење штитника. Као што знате, Флечер је био члан посаде за конструисање и радио је на репрограмирању последње фазе подизања блокова. Ако би се допустило да неки блок удари у читав склоп брзином од само неколико метара у секунди… схватате на шта мислим?