Jack Vance - Мјесечев мољац

Кершаул закорачи напријед и засвира помирбену фразу на свом слобоу. — Бојим се да овдје постоји случај замијењених личности, Сер Шумски Вилењаче. Сер Мјесечев Мољац тражи једног странца с маском Шумског Вилењака.

Глазба Шумског Вилењака постаде раздражена и он нагло узме стимик. — Зар он тврди да ја сам странац? Нека докаже то или га одмазда чека.

Кершаул нелагодно погледа у гомилу што се окупила и још једном одсвира улагујућу мелодију. — Сигуран сам да Сер Мјесечев Мољац…

Шумски га Вилењак прекине фанфарама тонова из скараниија. — Нека докаже то или се припреми да крв потече.

Тисселл рече: — У реду, доказат ћу тврдњу своју. — Иступи, зграби маску Шумског Вилењака. — Да видимо ти лице, које доказат ће тко си!

Шумски Вилењак одскочи запањен. Гомила хукне и удари у злокобно трзање струна и свирање разних инструмената.

Шумски вилењак посегне према шији и повуче конопчић свог гонга за двобој, а другом руком крене према кривој сабљи.

Кершаул иступи, свирајући слобо врло узбуђено. Посрамљен, Тисселл се макне у страну, свјестан ружног мрмљања гомиле.

Кершаул је пјевао објашњења и испричавања, Шумски Вилењак је одговарао; Кершаул преко рамена рече Тисселлу: — Трчи, или ће те убити! Пожури!

Тисселл је оклијевао: Шумски Вилењак стави руку на Кершаула да га одгурне. — Трчи! — врисне Кершаул. — У Велибусов уред, закључај се!

Тисселл даде петама вјетра. Шумски Вилењак гонио га је неколико метара и затим затопће ногама и пошаље за њим склоп храпавих и подругљивих врисака из ручног рога, док је гомила одговарала презирним контрапунктом чегртавих хyмеркина.

Нису га даље прогонили. Умјесто да се склони у уреду за увозизвоз, Тисселл скрене и послије пажљивог извиђања продужи на док гдје је био привезан његов брод.

Остало је још мало времена до заласка када се напокон вратио на брод. Тобy и Рекс чучали су на предњој палуби, окружени намирницама које су донијели: плетеним кошарама воћа и житарица, вином у врчевима од плавог стакла, уљем и реским соком, три одојка у плетеном обору. Ломили су орахе зубима, пљујући љуске преко палубе. Спазили су Тисселла и чинило се да су устали неком новом немарношћу. Тобy нешто промрмља испод гласа; Рекс се засмијуљи.

Тисселл љутито удари у хyмеркин. Запјева: — Одвезите кућуброд од обале; ноћас остајемо у Фану.

У миру кабине скинуо је Мјесечева Мољца и зурио у огледало, у готово непознате црте лица. Подигне Мјесечева Мољца и загледа се у црте које је мрзио чупаву сиву кожу, плаве бодљике, смијешне чипкасте висуљке. Тешко да је то било обличје достојно конзуларног представника домовинских планета. Ако још уопће буде био на том мјесту кад Кромартин чује да је Ангмарк остао на слободи!

Тисселл се баци у столицу, зурећи у празно. Данас је начинио неколико погрешака, али још није био побијеђен, никако. Сутра ће посјетити Метју Кершаула; расправит ће како да најлакше открију Ангмарка.

Као што је Кершаул рекао, још један странац неће се моћи лако сакрити; идентитет Хаксо Ангмарка ускоро ће бити познат. Сутра мора набавити и другу маску. Ништа екстремног или испразно-славног, већ маску која ће тек назначити дигнитет и самопоштовање.

У том трену један од робова закуца на врата и Тисселл у журби навуче омрзнутог Мјесечева Мољца преко главе.

Рано слиједећег јутра, још прије него су боје зоре нестале с неба, робови су довеслали кућу-брод на док у дијелу одређеном за странце.

Ни Ролвер, ни Велибус, ни Кершаул још нису стигли и Тисселл је нестрпљиво чекао. Прошао је један сат и Велибус приведе свој брод доку. Не желећи разговарати с Велибусом, Тисселл је остао у својој кабини.

Након неколико тренутака стигне и Ролверова кућа-брод на док.

Кроз прозор Тисселл је угледао Ролвера с његовом уобичајеном Језерском Птицом како се пење на док. Овдје га је дочекао човјек са жутом, ресастом маском Пјешчаног Тигра, који је формално попратио на гомапарду оно што је саопћио Ролверу.

Ролвер је изгледао изненађен и узнемирен. Након тренутка размишљања и он се прими гомапарда и док је пјевао покаже на Тисселлову кућу-брод. Тада, поклонивши се, оде својим путем.

Човјек с маском Пјешчаног Тигра попне се на сплав прилично достојанствено и покуца на палубну ограду Тисселлове куће-брода.

Тисселл се појави. Сиренски бон-тон није захтијевао да се случајни посјетилац позове на брод, тако да је само засвирао питање на зачинку.

Пјешчани Тигар засвира свој гомапард и запјева; — Зора над заљевом Фан обично је предиван догађај; небо је бијело, у жутим и зеленим бојама; када се Миреилле дигне, магла гори и увија се попут пламена. Онај који пјева налази веће задовољство у том сату ако пловећи леш странца не буду ту да поквари ужитак погледу.