Jack Vance - Мјесечев мољац

Израђивач маски пажљиво одложи своје длијето. Устане, оде иза паравана и ускоро се врати носећи маску од злата и жељеза, с пламеновима који су се дизали са тјемена. У једној руци носио је скарании, а у другој криву сабљу. Одсвира раскошну серију дивљих тонова и запјева: — Чак и најсавршенији умјетник свој стракх повећати може убивши чудовишта морска, Ноћнике и наметљиве беспосличаре.

Таква је прилика овдје. Умјетник напад свој задржава десет секунди точно, јер онај који вријеђа носи Мјесечева Мољца. Замахне кривом сабљом, просјеца-јући зрак.

Тисселл очајно удари у страпан: — Да ли је Шумски Вилењак ушао у радњу? Да ли је отишао с новом маском?

— Пет секунди је прошло — запјева израђивач маски чврстим злокобним ритмом.

Тисселл се повуче у безуспјешном бијесу. Прешао је трг и застао проматрајући шеталиште. Стотине људи и жена базали су доковима или су стајали на палубама својих кућа-бродова, сватко је носио маску да би изразио своје расположење, углед и посебне вриједности, свугдје се чуло свирање инструмената.

Тисселл је изгубљено стајао. Шумски Вилењак је нестао. Хаксо Ангмарк је слободно шетао Фаном, а Тисселл није испунио хитне наредбе Кастела Кромартина.

Иза њега зазвуче опрезни тонови кива. — Сер Мјесечев Мољче Тисселл, стојиш замишљен.

Тисселл се окрене и угледа поред себе Пећинску Сову у мрком огртачу сиво-црне боје. Тисселл препозна маску која је симболизирала ученост и стрпљиво истраживање апстрактних идеја; Метју Кершаул носио ју је приликом њихова сусрета прије тједан дана.

— Добро јутро, Сер Кершаул — промрмља Тисселл.

— Како напредујеш у учењу? Јеси ли савладао Ц-дур плус љествицу на гомапарду? Колико се сјећам, обрнути интервали су те збуњивали.

— Увјежбавао сам их — рече Тисселл тмурно. — Но, пошто ће ме вјеројатно ускоро позвати у Полиполис, све је то изгубљено вријеме.

— Ха? Што је сад?

Тисселл му објасни ситуацију у вези с Хаксом Ангмарком.

Кершаул озбиљно кимне. — Сјећам се Ангмарка. Не баш умилна особа, али изврстан музичар, брзих прстију и великим талентом за нове инструменте. — Замишљено је свијао брадицу на маски Пећинске Сове. — Какви су ти планови?

— Немам их — рече Тисселл, свирајући болну фразу на киву. — Немам појма коју маску носи, а ако не знам како изгледа, како да га нађем?

Кершаул је чупкао брадицу: — У прошлости је волио маске из Ексо Цамбијанског циклуса и мислим да је употребио цијели комплет Доњих Становника. Наравно, можда је сада промијенио укус.

— Точно — пожали се Тисселл. — Можда је удаљен десетак метара, а ја то нећу никад знати. — Огорчено погледа низ шеталиште према трговини маскама. — Нитко ми не жели ништа рећи; мислим да их и није брига што убојица шеће њиховим доковима.

— Потпуно точно — сложи се Кершаул. — Сиренски обичаји друкчији су од наших.

— Немају осјећај одговорности — изјави Тисселл. — Сумњам да би човјеку који се утапа бацили конопац.

— Истина је да се не воле мијешати у туђе ствари — сложи се Кершаул. — Истичу особну одговорност и самостојност.

— Занимљиво — рече Тисселл — али још не знам што ћу у вези с Ангмарком.

Кершаул га озбиљно погледа. — Ако пронађеш Ангмарка, што ћеш онда урадити?

— Извршит ћу наређења својег претпостављеног — рече тврдоглаво.

— Ангмарк је опасан човјек — замишљено ће Кершаул. — У предности је пред тобом.

— Не могу мислити о томе. Моја је дужност да га пошаљем натраг у Полиполис. Но, сигуран је, јер немам ни најблажег појма како да га нађем.

Кершаул је размишљао: — Странац се не може сакрити иза маске, бар не од Сиренца. Овдје у Фану смо четворица — Ролвер, Велибус, ти и ја. Ако нови странац покуша започети живјети овдје, такве ће се новости брзо раширити.

— А што ако крене у Зундар?

Кершаул слегне раменима! — Сумњам да ће се усудити. С друге стране… — Кершаул застане спазивши Тисселлову наглу незаинтересираност, те се окрене слиједећи Тисселлов поглед.

Човјек с маском Шумског Вилењака прилазио им је разметљиво низ шеталиште. Кершаул прими Тисселлову руку, задржавајући га, али Тисселл стане на пут Шумском Вилењаку са спремним пиштољем што га је посудио. — Хаксо Ангмарк — повиче — да се ниси помакнуо или ћу те устријелити. Ухапшен си.

— Јеси ли сигуран да је то Ангмарк? — упита Кершаул забринуто.

— Открит ћу — рече Тисселл. — Ангмарк, окрени се и дигни руке.

Шумски Вилењак укочено стане, изненађен и збуњен. Посебне за зачинкони, одсвира упитни арпедо и запјева: — Завто ме гњавиш, Мјесечев Мољче?