Jack Vance - Мјесечев мољац

Тисселл спреми поруку у џеп. — Уз пут, какве је боје твоја коса?

Ролвер засвира изненађено трилирање на свом киву: — Плавокос сам. Зашто питаш?

— Чиста радозналост.

Ролвер засвира још једну фразу на киву: — Сада разумијем. Драги мој момче, како си ти сумњичав!

Гледај! — окрене се и раствори наборе маске на шији. Тисселл угледа да је Ролвер стварно плавокос.

— Јесам ли те увјерио? — упита весело Ролвер.

— Стварно јеси — рече Тисселл. — Него, имаш ли какву маску коју би могао посудити? Већ ми је мука од овог Мјесечева Мољца.

— Бојим се да немам — рече Ролвер. — Али требаш само ући у трговину маскама и изабрати.

— Да, наравно — рече Тисселл. Напустио је Ролвера и вратио се у Фан. Пролазећи крај Велибусова уреда, оклијевао је, а тада уђе.

Данас је Велибус носио блиставу творевину од зелених стаклених призми и сребрних куглица, маску коју Тисселл никад прије није видио.

Велибус га опрезно поздрави уз пратњу кива: — Добро јутро, Сер Мјесечев Мољче.

— Нећу ти одузети превише времена — рече Тисселл — али имам једно прилично особно питање. Какве ти је боје коса?

Велибус је оклијевао који трен, а тада се окрене и подигне заслон своје маске. Тисселл угледа тешке црне коврче: — Да ли ово одговара на твоје питање? — занимао се Велибус.

— Сасвим — рече Тисселл. Прешао је шеталиште и одшетао доком до Кершаулове куће-брода. Кершаул га поздрави без одушевљења и позове га на брод нехајним покретом руке.

— Волио бих те нешто питати — рече Тисселл. — Какве ти је боје коса?

Кершаул се тугаљиво насмије: — Оно мало што је преостало је црно. Зашто питаш?

— Радозналост.

— Хајде, хајде — рече Кершаул неуобичајеном отреситошћу. — Кријеш нешто.

Тисселл, осјећајући да му је потребан савјет, призна: — Ситуација је оваква. Мртав странац пронађен је јутрос у луци. Коса му је смеђа. Нисам сасвим сигуран, али прилике су — само мало, да, два напрама три, да је Ангмаркова коса црна.

Кершаул чупне брадицу своје Пећинске Сове: — Како си дошао до те вјеројатности?

— Та информација дошла је до мене кроз Ролверове руке. Он има плаву косу. Ако је Ангмарк преузео Ролверов идентитет, он би свакако промијенио информацију коју сам јутрос примио. Ти и Велибус имате црну косу.

— Хм — рече Кершаул. — Да видим да ли слиједим твој начин размишљања. Мислиш да је Хаксо Ангмарк убио Ролвера, Велибуса или мене и преузео идентитет умореног. Точно?

Тисселл га зачуђено погледа: — Сам си рекао да се Ангмарк не би могао овдје смјестити а да се не открије? Зар се не сјећаш?

— Ох, свакако. Да наставим. Ролвер ти је предао поруку у којој стоји да је Ангмарк црнокос и изјавио да је плавокос.

— Да. Можеш ли то потврдити? Мислим, за старог Ролвера?

— Не могу — рече Кершаул тужно. — Нисам видео ни Ролвера ни Велибуса без маске.

— Ако Ролвер није Ангмарк — рече Тисселл — ако Ангмарк уистину има црну косу, онда сте ти и Велибус сумњиви.

— Врло занимљиво — рече Кершаул и пажљиво погледа Тисселла. — Кад смо већ на томе, и ти би могао бити Ангмарк.

Какве ти је боје коса?

— Смеђа — рече Тисселл отресито. Подигне сиво крзно маске Мјесечева Мољца на стражњем дијелу главе.

— Али можда ме вараш што се тиче текста поруке — изјави Кершаул.

— Не варам те — рече Тисселл уморно. — Можеш провјерити код Ролвера, ако хоћеш.

Кершаул затресе главом: — Није потребно. Вјерујем ти. Али још нешто: што је с гласовима? Све си нас чуо већ прије и послије Ангмаркова доласка. Има ли ту каквих индикација?

— Нема. Толико пазим да спазим било какав доказ промјене код вас да ми сви звучите друкчије. А маске пригушују глас.

Кершаул је чупкао брадицу: — Не видим тренутног рјешења проблема. — Насмије се. — У сваком случају, треба ли га бити? Прије Ангмаркова доласка били су Ролвер, Велибус, Кершаул и Тисселл.

Сада су ту, из практичних разлога, још Ролвер, Велибус, Кершаул и Тисселл. Тко каже да нови члан неће бити бољи од старог?

— Занимљива мисао — сложи се Тисселл — али случајно ме занима да идентифицирам Ангмарка. Моја је каријера у питању.

— Схваћам — промрмља Кершаул. — Ова ситуација је сада питање између тебе и Ангмарка.

— Нећеш ми помоћи?

— Не активно. Прожео ме сиренски индивидуализам. Мислим да ће ти Ролвер и Велибус слично одговорити — уздахне. — Сви смо овдје предуго.

Тисселл је стајао дубоко замишљен. Кершаул је стрпљиво причекао и рекао: — Имаш ли још питања?

— Немам — рече Тисселл. — Хтио бих те још само замолити за услугу.