Jack Vance: Мјесечев мољац

The Moon Moth

Превео Горан Павелић

Кућа-брод била је саграђена према најстрожим стандардима сиренског мајсторства, што значи толико близу савршенству колико то људско око може запазити. На дашчаном поду од улаштеног тамног дрвета нису се видјели спојеви, засуни од платонских заковица били су сјајно улаштени. По стилу, брод је био масиван, широких греда, чврст попут саме обале, али не и незграпан или тромих линија. Предњи дио се пропињао попут лабудових груди, прамац се високо уздизао и савијао према напријед држећи жељезну свјетиљку. Врата су била истесана из дасака шареног, црнозеленог дрвета; прозори бијаху с много окана, остакљени квадратима лискуна, попрскани ружичасто, плаво, свијетлозелено и љубичасто. У предњем дијелу бијаху радни простори и собе за робове; у средини су биле двије спаваће кабине, салон за вечере и салон за боравак из којег се излазило на проматрачку палубу на крми.

Таква је била кућа-брод Едвера Тисселла, али га власништво није испуњавало ни поносом ни задовољством. Кућа-брод се отрцала.

Сагови су се офуцали; изрезбарене плоче су напукле; жељезна свјетиљка улекнула се од рђе. Прије седамдесет година, код преузимања брода, први власник почастио је градитеља и сам био почашћен; трансакција (а тај је процес представљао нешто више од обичне примопредаје) је повећавала углед обојице. Међутим то је вријеме давно прошло; сада кућа-брод није одисала никаквим угледом. Едвер Тисселл, настањен на Сирени тек три мјесеца уочавао је тај недостатак, али није могао учинити ништа у вези с тиме: та кућа-брод била је најбоље што је могао добити. Сједио је на стражњој палуби вјежбајући гангу, инструмент налик на цитру, не већи од његове руке. Стотињак метара према обали, пјена валова обликовала је појас бијеле плаже; отрага је расла прашума и према небу оцртавала су се стјеновита црна брда. Изнад главе сјала је мутно и бијело Ми-реилле, као кроз замршену паучину; лице оцеана бљештало је и свијетлило сјајем бисера. Слика је била позната, али не и досадна као ганга на којој је вјежбао већ два сата, дрндајући сиренске скале, стварајући акорде, прелазећи једноставне прогресије.

Спустио је гангу и узео зачинко, малу звучну кутију оковану типкама које се свирају десном руком. Притисак на типке тјерао је зрак кроз трске у самим типкама, стварајући тонове као код хармонике. Тисселл одсвира десетак брзих скала без много грешака.

Од шест инструмената које је намјеравао научити свирати, зачинко се показао најмање непослушан (наравно, осим хyмеркина, клопоћућег, дрндајућег, куцкајућег предмета од дрвета и камена који се користи само за робове).

Тисселл је вјежбао још десет минута и одложио зачинко. Испружио је руке и савио прсте. Од доласка сваки је будан тренутак био посвећен инструментима: хyмеркину, ганги, зачинку, киву, страпану, гомапарду [1] Гомапард: један од ријетких електричних инструмената који се користе на Сирени. Осцилатор ствара тон попут обое који се модулира, пригушује, вибрира, диже и спушта по висини помоћу четири типке. . Увјежбавао је скале у деветнаест кључева и четири старе љествице, акорде без броја, интервале незамисливе на домовинским планетима. Трилирања, арпеђа, гутања; кликтави стопови и назализација; пригушивање и увећавање полутонова; вибрата и вучји тонови; испупчења и уду-бљења. Вјежбао је упорном, смртном ревношћу у којој је његов концепт глазбе као извора задовољства одавно био изгубљен, Погледавши инструменте, Тисселл се одупре жељи да их свих шест завитла у Титаниц.

Устаде, прође кроз салон за примање, салон за вечеру, кроз ходник крај кухиње и изиђе на предњу палубу. Нагне се преко ограде и завири у ограђени обор испод разине мора гдје су Тобy и Рекс, робови, упрезали голем-рибе за тједни излет до Фана, осам миља сјеверно.

Најмлађа риба, заиграна или нервозна, нагло је урањала и израњала.

Њена усиљена црна губица изрони и Тисселл осјети чудну мучнину гледајући је у лице: риба није имала маске!

Тисселл се нелагодно насмије, опипавши властиту маску Мјесечева мољца. Без сумње, навикавао се на Сирену! Значајан ниво је постигнут ако га је голо лице рибе шокирало!

Рибе напокон бијаху упрегнуте; Тобy и Рекс су се попели, црвених сјајних тијела, а црне платнене маске приањале су им уз лица.

Игнорирајући Тисселла затворили су обор и дигли сидро. Голем-рибе потегну, узде се напну и кућа-брод крене према сјеверу.