Jack Vance - Мјесечев мољац

— Нисам имао појма да су људи овдје толико горопадни — рече Тисселл пригушено.

Ролвер слегне раменима и отвори масивна челична врата свог уреда. — Неке се ствари могу учинити на Главном тргу Полиполиса, а да не изазову критику.

— Да, то је истина — рече Тисселл. Погледа по уреду. — Чему толико осигурање? Бетон, челик?

— Заштита од дивљака — рече Ролвер. — Силазе с планина ноћу, краду што могу и убијају сваког кога нађу на обали.

Приђе ормару и извади маску. — Ево. Употријеби овог Мјесечевог Мољца; неће ти донијети неприлике.

Тисселл без одушевљења прегледа маску. Била је направљена од крзна мишје боје, с обје стране уста имала је чуперке длака и пар пера налик на антене на челу. Бијеле чипкасте ресе висиле су са сљепочица, а под очима су били црвени набори — све скупа тугаљив и комичан ефект.

— Означава ли ова маска некакав углед — упита Тисселл.

— Не баш велики.

— Али ја сам конзуларни представник — рече Тисселл. — Представљам домовинске планете, стотине милијарди људи.

— Ако домовинске планете желе да њихов представник носи маску Побједника Морских Змајева, онда је боље да пошаљу таква човјека.

— Разумијем — скрушено рече Тисселл. — Па, ако баш морам…

Ролвер пристојно погледа у страну док је Тисселл скидао Побједника Морских Змајева и навукао скромнијег Мјесечевог Мољца преко главе — Претпостављам да могу наћи нешто згодније у некој трговини — рече Тисселл. — Рекли су ми да човјек једноставно уђе и узме оно што жели, зар не?

Ролвер критички погледа Тисселла: — Ова је маска, бар привремено, савршено погодна. И важно је да ништа не узимаш у трговинама док не знаш стракх вриједност ствари које желиш. Власник губи углед ако особа малог стракха слободно оде с његовим најбољим радом.

Тисселл огорчено затресе главом: — Ништа од тога ми нису рекли!

Знао сам за маске, наравно, и помно поштење занатлија, али ово инзистирање на угледу, стракху, како год да се зове…

— Није важно — рече Ролвер. — Након годину-двије почет ћеш се сналазити. Претпостављам да говориш језик?

— Ох. да. Свакако.

— Које инструменте свираш?

— Па, колико сам разумио, било који мали инструмент је погодан, а могу и само пјевати.

— Врло неточно. Само робови пјевају без пратње. Предлажем ти да научиш свирати сљедеће инструменте чим прије: хyмеркин за робове. Гангу за разговор с блиским пријатељима или неким тек мало мањим по стракху. Кив за пригодно, пристојно питање. Зачинко за формалне ствари. Страпан или кродатч за теби друштвено ниже — у твом случају ако желиш неког увриједити. Гомапард или контракамантхил за церемонијале. На тренутак размисли. — Цребарин, водена лутња и слобо такођер су врло корисни, али можда је боље да прво научиш инструменте које сам набројао. Они би ти требали омогућити најрудиментарније начине комуницирања.

— Да не претјерујеш? — упита Тисселл. — Или се шалиш?

Ролвер се сјетно насмије — Никако. Прије свега, треба ти кућа-брод. А онда ће ти требати робови.

Ролвер је одвео Тисселла из луке на докове Фана, шетали су сат и по угодним путем испод големог дрвећа препуног воћа, житних махуна, врећица шећерног сока.

— Тренутно — рече Колвер — у Фану се налазе само четири странца, укључујући и тебе. Одвест ћу те до Велибуса, нашег трговачког заступника. Мислим да има једну стару кућу-брод коју би ти могао дати.

Цорнеиy Велибус живио је у Фану петнаест година, стекавши довољно стракха да би могао носити маску Јужног Вјетра с ауторитетом. Била је направљена од плавог диска с инкрустацијама од лапис-лазулија. окружена ауреолом свјетлуцаве змијске коже. Срдачнији и веселији од Ролвера, не само да је опскрбио Тисселла кућомбродом него и разним музичким инструментима и паром робова.

Сметен том дарежљивошћу, Тисселл промрмља нешто о плаћању, али га Велибус пресијече великодушном гестом. — Моје драге момче, ово је Сирена. Овакве ситнице не стоје ништа.

— Али кућа-брод…

Велибус одсвира уљудну малу фразу на киву. — Бит ћу искрен, Сер Тисселл. Брод је стар и помало отрцан. Ја га не могу користити; шкодило би мом статусу. Љупка мелодија попратила је његове ријечи.

— Тебе статус још не мора бринути. Теби је потребно само склониште, комфор и сигурност од Ноћника.

— Ноћника?

— Канибала који харају обалом послије заласка.

— Ох, да. Ролвер их је споменуо.

— Страшна бића. Нећемо о њима. — Дрхтаво трилирање зачује се из кива. — А сада, о робовима. — Покуца замишљено плави диск кажипрстом: — Рекс и Тобy ће бити добри. — Подигне глас и одсвира брзо чегртање на хyмеркину.