СтаВл Зосимов Премудрословски - На дан. Шаљива истина

– Ооооооо!! зарежао се и почео грејати зубобољу дланом…

Лето је прошло. Цхукцхи је стигао са Фингалима, без предњих зуба. На глави му је био лобања згрушане крви.

– Који је Сериозха, прослављао се укућани, било је мрачно, светлост се угасила? – приквачили бескућнике.

– Не, те тетке са власницима ове куће су стигле, али сам већ завршио санацију, хтео сам да идем са породицом. Тако да су ме тукли клубовима. Пси. Крај…

Сунце је сијало. Небо је било ведро и домољуби домадри бескућници сједили су у купаонским собама и плели картон, стављали друге боце и још увијек гомилали алуминијске лименке за коктеле и пиво. И све би било у реду, али у једном од домова куће, била су два УАЗ-а са плавим светионицима, а «тате» су водили кроз врата и «у лисице» носили жену и два момка обучена у јаничарске прслуке, које су обични људи звали «жуманце». Локални становници још увек нису разумели разлог хапшења, јер је овај трио скрупулозно лупао на сметлиштима и свакодневно чистио дворишта. Свака је имала свој инвентар, на који су му руке већ биле навикле, и сваки је био обележен метлом, мерицом и кесом. Ови алати су им се чинили као талисман или амајлија, као кућа или викендица за дом. И, не дај Боже, да ће неко одвести странца. Све, смрт. Гаранција Али појавила се на овом тројству и пре инцидента и четврте Мадаме Тумор. И одлазимо.

Дан раније. Уочи јутра Мадам Тумор је прво устала и одлучила да покаже алтернативу, уради користан посао и очисти подручје док су сви спавали са олујом бухе, односно регистрацијом у породици. Сви чланови ове «банде» нису једном осуђени. Како није имала свој, узела је туђи инвентар, надајући се да ће, кажу, све бити свој?! Иде, помиче се, скупља кукице за цигарете, уклања све врсте омотача од бомбона и не презира, гледа нешто у канте и сакупља расипано смеће по заливима и резервоарима. Већ је очистио под територије и одједном види како се с друге стране пута мушкарац и жена одлучују по одлуци.

– скандал. – Помислила сам Мадам Тумор и наставила даље чишћење територија. Свађа је била бујна и већ су се зачули гласови, кад је изненада дама заплакала, тако гласно да је одјекнуо одјек у двориштима. Мадам Тумор је подигла очи и видела да овај мушкарац на бурек начин пљесне даму по образима. Пролазници не обраћају пажњу, већ изгорели крадљивац пилећих јаја и пилетине у прошлости, у посебно великим димензијама, које је руководство перадарке додало на два јаја која су јој узела на захтев сувозача, што је снимило сигурносном камером овог предузећа. Нисам могао да издржим и кренуо сам метлом преко пута. Аутомобили у збуњености уступили су јој се као да су луди. Она, не обазирући се на поскаковане стране аутомобиле, потрчала је на тротоар и попут змаја с неба налетела на сељака, ударајући га по лицу метлом са кога је около летело пасје срање. Дама је у неверици избуљила очи и, покривши уста рукама, бесно се смејала. Одједном одакле да га узмем. Одједном су се ниоткуда појавила три полицајца и одмах почела Мадам Тумор да се вуче. То је повикало:

– Овај гур, победи госпођу!!

– Смири се, смири се! – пристојно је упитао наредник полиције. – Нико никога није тукао. Погледај тамо. – У даљини сте могли видети филмску камеру и особље филмске екипе.

– Овај филм је снимио комични детектив! – додао је други полицајац.

– Хе хе хе хе!!! – наплатио трећи. – И скандала! Ху ху ху!!! И туча!

Тумор се смирио и нешто промрмљао, зашкиљио уметницима, затим погледао полицајце, узео метлу и глупо кренуо преко улице Фурсхтатскаиа.

И у ово доба у кандејки, где се гоп компанија раније разбуктала, а сада су се брисачи пробудили из мамурлука, видели су да један од инвентара недостаје или недостаје, порастао је по ногама и побегао, почео да припрема планове за откривање лопова или њених ногу. Предавши боце преостале од протеклог викенда, узели су детерџент под називом «Снежна пахуљица» и разблажили је водом из тоалетне шкољке, због недостатка славине, због поправке цевовода, полако почели да пију, једући остатке за ужину који су јуче покупљени из контејнера за смеће звани – залив и веома кисео.

Приближавао се подне. Мадаме Тумор звиждањем песме осуђене девојке вратила се у Цандеика носећи у једној руци опрему, а у другој торбу са алуминијумским лименкама пива и боцама. Не размишљајући ни сумњајући ни у шта, отворила је врата и ушла у кандеику суочена са својом судбином…

У почетку су је сретали бочним погледима.