СтаВл Зосимов Премудрословски - На дан. Шаљива истина

Пуно смо пили, дуго времена чак имали и ужину. Увече је Лиси кров срушен и он је почео да се упада у друге. Погледао сам ову беспонтово лекцију и водио пијаног споредног колица до колибе. А Методије је у ово доба, примајући се од Лиси, случајно или не, испод ока, дријемао на столу и стајао на поду.

Ујутро су ме пробудили туп звук и бесна ћелиша. Испоставило се да је, када је спавао, разјарени Метод улетио у собу шепајући и ударио успаваног Локху штапом директно у чело. Скочио је на кревет и пао на под, устао са простирком и бацио се на стари. Онда се сећам кроз дремку, било је туче, док се нису раздвојили. Показало се да је, када сам Лисија одвео из кафане, пијани Методије изгубио свијест. Избацили су га културно на улици пре затварања и пузао је кући, ослањајући се на свој инстинкт.

– Бацио си ме, Ћелави!! – Зарежао је као грамофон и престао да вири и лупка, деда, већ лежећи на поду, леђа окренута.

– како? – упита, стиснувши Методијево грло и седећи попут свиње, Ћелав с костима на рукама.

У то време је стари корморан, покушавајући да испузе испод средовечног корморана, одврнуо лево ухо и извадио шљиву из носа. Ћелави човек одговори не пуштајући шаке и ударајући га главом о главу.

– Добро, у нарави. – Покушао сам смирити њихов млади корморан, мислим. – Хеј, бескућници, трошите их на кревете. Реци ми, Методије, шта је почело да зуји?

– Ја!! – не пуштајући ћелавог, дјед се почео оправдавати. – Спавам, у нарави, осећам да неко лупа памет, отварам очи – снег. Померио сам се и почео устајати. Окренем се, а испред мене су тетка и трамвај, десет центиметара од мене. Ноћ је хладна, са мамурлуком, и такође ју је Лиси, стока, бацила, ах!! Иаи!! Иаи!! – три пута узвикне Метод.

– Да!! Да!! Да!! – Три пута га је Лиси ударила у око.

Након пола сата, већ смо наручили две стотине грама и намеравали смо да оправдамо своје неспоразуме. И тако цео месец, док Метод није осиромашио. Добра ствар је банковна картица. Економски…

– Било је то, у оним далеким и правним временима, када је тундра била човек. Подигните пазух човека тундра, пола дана, спустите пазух човека тундра, пола ноћи. И уши су живеле на њему. А да се пажљиво погледа стопостотни вид, то уопште нису уши, већ мамути, поларни медведи, јелени на крају и свиње. А онда су сви звали Цхукцхи – људе, јер су били једина пасмина која је живела у тундри. Мушкарац из тундре некако хода уздигнут испод пазуха и гребе га, док Цхукцхи у иаранги преживе страшну олују. Паздух је престао гребати човека тундра, а олуја је утихнула. А Цхукцхи су напустили своје домове у тундри и одмах су му захвалили за чист бели снег са својим жутим урином. А тундра је постала недостатак витамина у организму, попут акни на телу. И све се ово појавило и сви су почели да плешу, али тихо су жуте иколе почеле нестајати, неко их је украо и оставио рупе. А затим, локални Цхукцхи бескућник Серезха, кога су сви називали «жутим снегом», наставио је своју причу, човек из тундре наредио му је да пронађе лопова и да га покупи сировог. Сви Чуки покопани у снежним снегом и, гледајући, чекали су и били изненађени. Испоставило се да се њихова деца испоставила да је лопов, који су те иколе сматрали за петелине, које продају на пијаци. А пошто се беба родила, кажу му:

– Не једи, копиле, жути снег!! – и туку га, претуку га унапред, посебно по глави.

Уопште, Серезха-Иеллов Снов је изгледао млад, двадесет седам година, остатак је сличан Цхукцхи-ју. Отишао је у Централну библиотеку и поред пута сакупљао боце. Једном је данима почео да нестаје. Сви су били различити, али радознали. Када се појавио, испитиван је. Он је ћутао. Али једном је био пијан и Серезха Иеллов Снов признао је да ће се ускоро венчати.

– И на кога? – праћено питањем.

– Да, постоји половина мог срца, она живи у региону, иако јој је већ шездесет и једна година, јер јој не треба радити децу, већ их је осам. Овде их храним и образујем, као што су мене одгајали мој отац, а отац му је отац, а отац – отац, мајка јер је то било очинство. – Серјозха је покуцао у носницу, извукао козу, погледао је и појео. – Обожавам Цхупа-цхупс, међутим, то даје паметне мисли. Па, давно нико није нашао кућу. Успео се тамо, погледао, било је довољно места за све: и његову жену, и мене, и децу. Тачно, старијем је жао, затворен је дванаест година. Али још увек млад, глуп, само четрдесет куца. Учио сам га, али није веровао мом искуству. Па, лето је још увек, па сам одлучио да направим евро поправке у кући, већ сам купио кит, боју, четке. Тачно, неке тетке су ушле: «Шта то радиш?». – питају. «Поправка». – Кажем, али одмах сам схватио да касне, кућа ме је већ заузела. – Серезха Иеллов Снов узео је крекер испод кревета, кликнуо жохар који није знао како да искочи из лемљења, мазао га је жутом течношћу и, наборавши га, одгризао. Руск је пукнуо, али се није сломио. Чукчи је полако отворио очи, гледајући у сломљену пера која је излазила из пукотине пукотине.