StaVl Zosimov Premudroslovsky - Луди детектив. Смешан детектив

– Срамота би била или несто?! Ја сам прикладан за ваше очеве.

– Или мајка? – Отила је доживљавао умућена јаја и са залеђеним мрвицама испијао мрвице, строго лајао: – свако има свој укус, рекао је хиндуиста, силазећи с мајмуна и бришући свој пенис листом банане. Да ли желите око?

– Ох! Опрости, заштитниче, нешто сам заборавио … – срамотило се Арутун Карапетович и сјео у столицу.

Одједном су се улазна врата упала и у канцеларију ушла старица стара око сто година.

– Ко није затворио врата??? Заузет сам, бако!!! – Буг Клоп и удавио се…

Жена је чула кашаљ и потрчала до њега с листом и оловком, тако да је написао опоруку. Али видевши његову бескорисност, замахнуо је и ударио мужа о кости оштрене лопатице. Оттила је избио жуманце.

– Ух, Харутун, стари хрскавица, зашто ниси закључао врата за собом кад си дошао? А ви, бако, изађите, имамо састанак.

– Како? – питала је глува бака.

– Грунт! дођи после вечере!! – гласно је рекао Клоп.

– Једите, једите, душо са невеном… сачекаћу. – насмејала се бака и чучнула, јер више није било столица, а овде није било уобичајено да се одустаје од простора, а никоме из публике није пало на памет.

– Какав ручак? А? Доручкујем… А онда на дневном реду: рад са подређенима. – Оттила је махнуо руком и, држећи кашичицу са комадом јаја, увукао модрицу директно у Харутун-ово око, – а ви? – скочио у столицу, – не захвалан осредњости, – а онда скочио на стол, – можете јести само месечину и тући се лицем једни другима. Нећу ходати попут којота.. – и попут акробата, помоћу сомерског скока, скочио сам са стола на под, – и помирио се с вама. Напишите изјаву и то је то!

– Која изјава? Шта вичеш? “Изолде Фифовна прекинула га је криком Кинг Конга.”

– Ах? – патуљак је почео са стартом.

– Шта вичеш? – питала је смиреније и мирније, – зар не видите, дуго спава.

– Дакле, овде, сада, преноћиште? Инцифалатус, извадите овог пензионера. – Оттила се опоравио у торби и попео се на столац да даље вечера.

– Ја сам инцефалопат, заштитник, а не Инцифалат. – исправио је каплара и отишао до успаване старице. Лагано ју је покосио трском, попут Поарота или Ватсона. – Драги, але?! – обратио се шефу, који је већ седео за столом и у шампионату.

– Шефе, она је, по мом мишљењу, гунђала.

– ста? Силовање-звецкање.

– Па,. Не дише. Мртав је. – поново је са страхом у гласу рекао Харутун. Усне су му подрхтавале Замишљао је да га чека иста судбина. Харутун плаче.

Оттила се смрзнула уз залогај хране. Погледа своју жену и упита:

– Зхинка, погледај.

Фифовна је пришла и подигла старицу за оковратник. Стопала су сишла с пода, а колена се нису исправљала. Устала је и поставила леш као вазу испред кригле, глупо гледајући уста пуних жваканих јаја, свог мужа.

– Уверите се, сцхмуцк, је ли мртва или не?! – и управо је требало да оде. – Здраво, Зхинка. Одговорићете за Жинку. промрмљала је…

– Склони је са стола, будало!!! Јеси ли… стварно, или шта? Ја сам овде газда, а газда, а ви?…

– Па, почело је опет. – промрмља пладањ Интсепхалопатх.

– А фонд Оттила Алигадзхиевицх Клоп користите бесплатно! – мрвице из уста одлетеле су, – и уопште… ма, срање, – испљунуо је сав садржај из уста и повикао, пре него што се попео на сто. “Овде сте слушкиња.” Разумео?

– Да, господару. – Доналд Исолдусхка и клекнуо. Глава јој је била поравнана с главом супруга која је стајала на столу. А величина њихових глава једноставно би импресионирала било којег песимисте: Глава јој је била пет пута већа од њега.

– Ок, хех хех хех, опрости ми, изведи ову баку кроз врата тријема. Не, боље од колибе. Јутро је и неко ће је пронаћи.

Жена је узела леш и носила га тамо где је власник наредио. Уосталом, радила је и као техничка техничарка, домар и помоћница секретара у чину старијег душека. Минут касније вратила се и пришла марширајући до стола.

– бацио сам је преко ограде.

– Да ли си будала или нешто слично? Ово је ветеран биљке. Тачно, седећи. Укратко – кврга.

– једеш. – супруга се померила уз тањир.

– Не желим. Требала си је ставити на мој тањир. Каква је то храна? Извадите, пустите децу да једу. Само им немој рећи шта сам јео. А онда презиру.

– Тако је, ако имате курву из уста. Да ли вам је потребно да перете зубе пре последњег чишћења, пре сто година? – супруга је сакупила суђе са стола и отишла до стамбене половине колибе.

– Буди тиха, жено! Шта разумете у мирисима? Океј – скинуо сам рукав са мрвицама и капљицама са стола. – Шта сам желео да кажем. Хух?.. Дакле, спреми се да одеш до Петра.