StaVl Zosimov Premudroslovsky - Луди детектив. Смешан детектив

– Па, са Гоголом..

– Гоголов одсечен нос?

– Не, Гогол има причу о ФНЛ-у.

– И шта?

– У част те приче, у Санкт Петербургу је постављена спомен-плоча и украдена је. И отприлике знам ко је то урадио.

– бескућници или шта? Нико други. Он је бакар. И шта желиш од мене?

– Бавите се овим послом, кертриџ.

– Зато се заузмите, шта је? Али само у слободно време.

– Али требат ће ми трошкови, путни трошкови, храна, смјештај у хотел, вожња таксијем.

– М-да. Требало је започети с тим. То је само да бисте стигли до Санкт Петербурга, а зајца можете узети и возом, афера Бомзховское, тако да хотел нема никакве везе с тим. Можете је променити на станици или, у најгорем случају, код бескућника у подруму. Са њима ћете прождирати. А у граду и пешице можете шетати заједно са знаменитостима Санкт Петербурга. У буџету нема новца док не завршим са изградњом викендице. Па, разумете ли ме?

– А са благајне мог Стронгпоинт-а? Одабрао сам овде мало новчаних казни од колективних пољопривредника.

– И пуно?

– Да, то је довољно по први пут.

– Ок. Узми са рачуна. Ако решите проблем, вратит ћу трошкове потврда о продаји, али не?! Није на мени да одлучујем, јер новац је јаван.

– Добро, Екимендиус Јанис оглу Снегириов. Наравно, имам мало времена, али смислићу нешто. – Оттила је спустила телефон и задовољно легла на сто, испружених руку.

– Ево га, нови посао! Сад ће о мени сазнати на адреси Петровка 38.

Врата су пукнула и појавиле су се огромне димензије Исолде Фифовне, његове главне половине.

– Да ли ћеш јести? – питала је благо, – и не лутајте по столу, обрисала сам га.

– овде ћу доручковати!

– Шта то значи ОВДЕ? Јесам ли конобарица или тако нешто? Иди у кухињу и једи као и сви други. Нећу носити.

– Волио бих, али Марсхалл би требао назвати мене.

– маршал? Ја бих тако рекао. Онда сачекај. Син ће сада донети оно што је остало. И склоните се са стола, Схерлоцк Холмес… Хахаха … – насмејала се и ушла у другу половину колибе.

Улазна врата пукнула су и на вратима се појавио кап. Инцефалопатх.

– Могу ли добити картушу?

– Уђите и седните… Имамо посао… Сутра идемо у Санкт Петербург. – Оттила је устала, окренула се и сјела у столицу.

– Зашто?

– Украдени споменик на ногу Гогола траже.

– Ааааа … – Енцефалопат је ушао и сео у столицу за подређене и посетиоце, бацивши стопало на стопало. – Имам на уму, Бос…

АПУЛАЗ 2

Харутун Карапетович је изгледао мршаво и дуго. Лице је било типично белце. Коса је сива, дугачка до рамена, чак и као слама. На Тиецхки је постојала чврста ћелавост зарађена претходним радом као домар гостујућих радника. Раније је радио као сточар, након десет година затвора као политички затвореник. Анегдота је о Лењину, вођи пролетаријата, па чак и о свињи, причала ревизору у сеоском већу и то је громогласно. Лењин би реаговао лакше, само се насмејао, али локалне власти тамо – не. Али било је то у пост совјетско доба. Дакле, нестанком совјетског система нестао је и кривични досје. Он је рехабилитован и добио је бенефиције за гас. Али с пензионисањем је желео да буде користан за друштво, а затим је супругу новог окружног полицајца намамио својим плавим очима и… остало је ХАЦК… Дакле, мислим да се није заклео… Па је отишао у каплара у окружном полицајцу, а чин је остао из војске.

Свидео му се енглески детектив Поарот и зато је пушио цијев попут Холмеса, само их је збунио. Носио је шешир и бркове, попут Елкил-овог, само Грузијски. Чак је и трску купио сличан и капут од капута од радника у Мариинском позоришту опере и балета за кутију месечине. Ципеле су направљене по наруџби комшије која је у зони обављала функцију обућара. Чак их је оборио игле и кад је шетао, нарочито по асфалту, кликнуо попут коња или девојке са Броадваиа. Нос му је био попут орла, а велике очи попут лемура.

“Дакле”, рекао је Оттила и сео на посебну столицу. Изиа је залупила вратима и ушла у канцеларију. На пладњу је носио пржена јаја са рибом и свој омиљени свеже цеђени сок од белог лука. – хајде брже, иначе питхон већ звецка.

– Фуууу! – зацрвењео Инцефалопат, – како га пијете? Можете се опустити…

– Шта бисте разумели у изврсном гурману? Не пиј. Лично ми се свиђа. – отпио је Оттилу и.., – Уххх, – бацио је у страну. Скочио је и отрчао у други крај канцеларије. Глина гомољастих облика гомоља напустила је грло места и одмах је, попут сузавца, преплавила читаву собу. Арутуна га је задесио астматични грч и кад се накашљао, није био вешт.