StaVl Zosimov Premudroslovsky - Луди детектив. Смешан детектив

Пише, пише, а онда син од десет година долази у његову канцеларију:

– Оче? – скромно дјетињасто је питала сто тридесет центиметара десетогодишњи син Изиа.

– Шта, сине? – не дижући главу, одговори деведесет девет центиметара Оттил.

– тата..? – Изиа је оклевала. Отац је још писао.

– … па, причај?! – упита отац.

– Тата, погледао сам кутију овде, ха?!

– И шта?

– Неке речи ми тамо нису јасне…

Оттила је гледала свог сина попут оца, без спуштања главе, подигла ноге на посебну столицу са шинама степеница на бочним ногама, устала, окренула се и сјела на сто. Њежно је погледао сина кроз наочале, спустио их на врх носа и упитао гледајући сина у очи и не дижући главу, од чега га је болела глава, а врат му је био укочен. Гледао је све одоздо према горе. То је нарушило и његов грађански положај. И још више пред сином који је одрастао као обично дете. А сада, седећи на столу, могао је чак и да се намршти на црне обрве.

– И које речи те не разумеју, сине?

– Па..: председниче, нека власт, ФСБ.. шта је то? Још нисмо прошли кроз историју. Је ли то тако брзо.

– Или сте само прокуративна школа током овог периода студирања. – насмешио се отац, скинуо је наочаре и лагано их стегнуо песницом, коју је потом наслонио на врх стола. Другом је руком ударио сина по рамену и протрљао га огромном ћелавом главом која није била људски.

– Па, слушајте – уздахнуо је отац, – председник у нашој породици сам ја, нека Моћ је ваша мајка. Па, она, знате шта он ради… Не дозвољава да се препушта, проверава лекције.

– Феедови – додала је Изиа.

– Не храни, већ припрема храну. – додао је отац.

– А ко онда храни?

Отац је завирио у лево око свога ока, а затим у широкооки десни, који је сину отишао од његове прабаке, кажу да је Кинез, али само да је русификован. Тако је тврдила његова жена; висина, тежина и ширина струка у двјесто. Поред тога, плавокоса и плавоока за разлику од оца црвенокосе.

– храним вас све! – поносно је одврати отац и испуцао му је прса. Лице му је постало високо мудро.

– А ко је бака? – упита син, хватајући нос.

– Не бирај нос, сине, данас није дан рудара – и он је лагано скинуо руку са главе свог сина, -.. наша бака је КГБ. Стари матични КГБ.

– А шта је КГБ? – Сонни је забринут.

Отац је пустио руку свог сина и, скренувши поглед са сина, зурио је као ован у нову капију, у портрет Дзержинског.

– КГБ је исто што и ФСБ. Само стара као бака. И фер, не као сада, све је покварено… Генерално, бака је ФСБ…

– КГБ … – исправио се син и, умотавши сабљу сувог сока у дубину ноздрва, извукао се, погледао га и, гризући очњаке, испљунуо, згужвао нос. – јел.., слано.

– НЕМОЈТЕ јести срну коју мајка не храни?! – огорчен је отац.

– Не, храните се.

– Зарађујем на храни. А мајка куха и храни од онога што сам зарадио. Разумео?

– Прихваћено, разумљиво, пријем…

– Браво, твој отац, а ти …?

Син је устао за шалтером СМИРНО, док га је свештеник бушио.

– Добро урађено у штали су, али ја добро урађено.!!..

– .. Сероња… хех хех хех… Салага. – Отила је њежно свом сину лагано ударио по глави, али Изиа се измигољио и извео контранапад равно према дну свог оца, док је он подучавао.

– Ух.. – Оттила се развеселио, скривајући бол, рука му се само трзнула, а очи су пролиле сузе, – Па, је ли те мајка хранила или не?

– Феедс. Укусно се храни … – син је почео да хвата у лево ухо … – А онда моја сестра и ко?

– А ти и моја сестра?.. А ви сте ЉУДИ! – насмешио се отац и ставио наочаре, спустио се са стола до столице и наставио писати даље, клечећи тако да је био виши.

– И шта то значи нашем АУТОРИТЕТУ, те недеље… овај… дошао је још један председник …, Американац, КГБ спава, а људи су забринути?

– Шта је још такав председник? – татине очи искочиле су испод наочала.

– И она која се затвара снагом у соби када три сата седите у тоалет,..

– И шта онда?

– .. онда се смеју и задиркују, попут мачака у марту на улици, ноћу чак и цвркутају попут прасића. И изађите – као после купке – мокри.

– А где сам у овом тренутку? – отресао се отац.

– И још сат времена седеш у тоалету, а затим, као и увек, вичеш: “донеси папир!!!”.

– Ево, моли!!. – побегао из смешка зуба генерала Клопа.

– А шта је “кучка”?

– Не усуђујеш се више то рећи ОК?

– Разумео, прихватио, Амен. – Поново сам устао, у шалтеру Изза.

– Имате борбену мисију да откријете ко је овај други председник.

– Већ сам сазнао. Ово је ваш подређени – Интсефалопатх Арутун Карапетовицх.

– Овај стари? Он је тридесет година старији од ње и четрдесет три старији од мене. Хеј… ово је будала, да ли је он рођак?! – Клоп се закачио и почео даље да пише.