Robert Silverberg - Sin čovečji

»Ne, samo za nekoliko sati«, odgovara Klej. Službenik baci pogled preko njegovog ramena, gledajući devojku u kolima takvim pogledom kao da meri veličinu njenih grudi, i nakon par trenutaka upita: »Plaćate kreditnom karticom?« Klej mu pruži svoju Ameriken ekspres karticu. Službenik napiše cenu; Klej potpiše račun, potom uzme ključ od sobe i vrati se do auta. Pali motor i kreće prema sobi koju su iznajmili. Ulaze u dvorište u kom se nalazi mali bazen u obliku srca. U bazenu se brčkaju deca; njihove majke dremaju na suncu. Nakon što su izašli iz auta, devojka zastade da osmotri decu u bazenu, i uzdahnuvši reče Kleju: »Obožavam decu. Volela bih da ih imam čitavo tuce. Voliš li i ti decu?« Zatim veselo mahne deci u bazenu. Klej je potapša po stražnjici i reče: »U đ imo unutra.« Soba je mračna i prohladna. On pali svetlo i gasi erkondišn. devojka leže na krevet, opruža se po ćebetu maslinastih nijansi. Klej odlazi u kupatilo i ubrzo se vraća bez ičega na sebi. »Nemoj da gasiš svetlo« , kaže mu ona. »Volim kada je upaljeno. Ne volim tajanstvenost i skrivanje.« Klej blagonaklono slegnu ramenima i legne kraj nje u krevet. »Reci mi sve o sebi« , šapuće joj on. »Gde si odrasla. Šta očekuješ od svog života. Kakve knjige čitaš. Tvoje omiljene filmove. Mesta kuda si putovala. Da li ti se sviđa Sezan? Bartok? Fudbal? Skijanje? Gljive? Kristifor Marlou? Da li te marihuana čini srećnom? A vino? Jesi li ikada poželela da vodiš ljubav sa nekom devojkom? Koliko ti je bilo godina kad su počele da ti rastu grudi? Da li imaš napade depresije? Koje su ti erogene zone? Šta misliš o politici? Voliš li oralni seks? A životinje? Koja ti je omiljena boja? Znaš li da kuvaš? Da šiješ? Da li si dobra domaćica? Da li si nekad činila ono sa dvojicom odjednom? Da li te interesuje berza? Da li si religiozna? Govoriš li francuski? Da li se slažeš sa svojim roditeljima? Kada si imala prvo seksualno iskustvo? Da li voliš da letiš avionom? Kada upoznaješ nekog novog, da li za njega misliš da je dobar sve dok se ne ispostavi suprotno? Imaš li braću ili sestre? Da li si nekad bila trudna? Znaš li da plivaš? Da li mnogo vremena provodiš sama? Da li ti se više sviđaju dijamanti ili safiri? Voliš li dugu predigru, ili ti je draži čovek koji odmah pređe na stvar? Da li si nekad jahala konja? Znaš li da voziš? Jesi nekad bila u Meksiko Sitiju? Da li si nekad pucala iz pištolja? Miluje njene grudi, i usnama stiska njene otvrdle bradavice. Prsti mu klize niz njene bokove. Udiše miris njenih obraza. »Volim te«, ona šapće. »Osećam se tako potpuna sa tobom.« Uzbuđeno trepće. »Moram da ti kažem: nikad i ni sa kim nisam doživela nešto slično. Mislim, tako potpuno. Tako, do kraja.«

»Ona raširi svoje noge. On legne na nju.

»Čin seksualnog opštenja«, govori on, »u osnovi je dosta jednostavan. Sačinjava ga stavljanje muškog polnog organa, penisa, u vaginu, a to je ženski polni organ. Nadraživanjem penisa u vagini, njegovom stimulacijom, stiže se do stanja nervne uzbuđenosti, koje za posledicu ima izbacivanje muškog semena, sperme, tečnosti koja u sebi sadrži posebne oplodne ćelije: spermatozoide. Ova tečnost, sa spermatozoidima, utiče u vaginu, putuje kroz nju, i ulazi u dosta složen ženski reproduktivni sistem. Ukoliko barem jedna od muških oplodnih ćelija, spermatozoida, stigne do ovuma, to jest do ženske jajne ćelije, oplodnja je ostvarena i dete je začeto. Trenutak izbacivanja semena iz penisa obično je praćen osećanjem prijatnog zadovoljstva, nakon čega sledi opuštanje, barem za muškarca. Taj trenutak ekstaze zove se orgazam. Kod žena taj trenutak nije praćen nikakvim izlivanjem tečnosti, ali postoje neke druge telesne reakcije, kakve su grčenje vaginalnih mišića, širenje zenica i osećanje fizičke stimulacije.

»Da. Da. Da. Da.«

On čini dobro poznate pokrete svojim telom, na šta devojka reaguje isto tako znanim kretnjama. Sklopio je oči, lice prislonio uz njen vrat. Može da čuje, mada veoma slabo, tiho komentarisanje onih koji ovo posmatraju iz dubina svojih bazena: upoređivanja, kritičke opaske, pojašnjavanja. Povremeno može da oseti hladnoću vode, koja kao da prostruji mekom toplinom devojčine kože. Izbacuje svoje seme u nju. Njeno jecanje i stenjanje dostiže vrhunac, potom počinje da slabi, kida se, utišava i na kraju zamire. Tavanica počinje da svetluca: kao da mu neko ogromno oko namiguje. Povetarac počinje da struji kroz zidove koji polako nestaju. Ceo motel treperi, počinje da se rastvara. On sve to ipak još uvek pokušava da zadrži na okupu. Grli devojku, ljubi je, šapuće joj reči pune ljubavi. Jedno drugom čestitaju na intenzitetu njihovih uzajamnih emocija, i na istini i lepoti koju su jedno u drugom otkrili. Ovo je ljubav, govori on svojim nemim posmatračima. Oko na tavanici sve brže trepće. Oseća da klizi, da napušta sve ovo, da ga nešto odvlači odavde. Pokušava da se održi u realnosti uz pomoć zvučnih, glomaznih imena i fraza: Godišnji nacionalni proizvod, Uzajamni trgovački sporazumom, Hijerarhija rimokatoličke crkve, Savezna Nemačka, Daleki Istok, Poštanski sistem Sjedinjenih Američkih Država, Ugovorne organizacije za trgovinu sa Južnom Azijom, Američki ujedinjeni rad... Bez ikakvog uspeha. Sila koja je stvari držala na okupu počinje da slabi. Devojka pod njim se smanjuje, njene grudi kao da su se izduvale, unutrašnji organi se rasplinjuju i izlaze kroz telesne otvore, i na kraju od nje osta ne više nego njena dvodimenzionalna projekcija: nalik na ispražnjenu čauru položenu na izgužvan čaršav. Potom i to nestaje. U očajanju on hvata madrac, ne želeći da bude odveden odavde, a opet i sam shvata neumitnost svog poraza. Okolne zgrade takođe nestaju. Ugleda auto parkiran malo dalje, potrči prema njemu, ali i on iščezava. Popločano dvorište ostaje bez pločica. Telefonske kabine, naplatne kabine, automati za prodavanje novina, ukrasne smreke – sve to nestaje. Oseća vatru u grudima. Počinje da se davi. Tone sve dublje i dublje. Telo počinje da mu se menja. Klizi ka dnu bazena gde ga čeka Kvi, ogroman, zamišljen, i zahvalan. Klej više ne može da se seti devojčinog lica. Njen ukus koji je osećao na svojim usnama, sada je veoma slab. Uspomene polako blede. Demonstracija je završena.

Konačno napušta Kvijev bazen. Bio je poučan i pun mira boravak ovde i, izuzev par trenutaka kada je dobijao želju da se pobuni protiv svega, on se uglavnom bio dobro prilagodio, kako svim metamorfozama kroz koje je u bazenu prolazio, tako i statičnoj prirodi Kvijeve egzistencije. Uživao je, takođe, i u čestom opštenju sa Kvijem, kao i u posmatranju – kroz jednog Kvija – svih ostalih pripadnika njegove vrste koji se nalaze u svojim bazenima duž čitave zemlje.

Ali oseća da je došlo vreme da pođe. Diže se prema gore, lebdi tako par trenutaka ispod same površine vode, povijenih leđa i glave okrenute prema dnu, prikupljajući snagu: i tada, jednim naglim, snažnim trzajem on ispliva na površinu i ispne se na obalu.

Dahćući leži na obali, čini mu se dosta dugo, i čeka da voda izađe iz njegovog organizma. Pomisli da je spreman da primi vazduh u svoja pluća, ali kada to učini oseti kako ga nešto bolno zapeče u grudima, i on istisne vazduh. Pokušava sada opreznije. Polako i precizno, kao da pravi otvore u staklu, on u sebe pušta tanušni končić vazduha, pa još jedan, sve dok se nije stvorio priličan broj otvora kroz koje je vazduh mogao unutra, i tek tada je počeo da diše normalno. Ustaje. Okreće se prema suncu. Približi se bazenu, klekne uz njegovu ivicu, i gleda dole u dubinu želeći da vidi Kvija, da mu kaže zbogom, ali sve što može da vidi jeste tamna i neprozirna vodena masa. Mahne rukom iznad vode i pođe.

Nakon par koraka ugleda Hanmera kako sedi u crnom džinovskom cvetu koji ima oblik pehara.