Артур Кларк - Песме далеке Земље

Изненађујућа брзина којом су ова наређења извршена показивала је да су, бар једном, мештани нестрпљиво очекивали шта градоначелница има да им каже. Она прекиде упорно пискутање телефона који је носила око ручног зглоба и управи позив на центар за поруке.

„Искрено говорећи, не знам много више од вас — а и сва је прилика да неће бити нових информација још неколико часова. Али сигурно је да је посреди била некаква свемирска летелица и да се већ налазила у атмосфери када је прошла изнад нас. Будући да не постоји ниједно друго место на Таласи где би могла поћи, нема друге до да се раније или касније врати до Три Острва. А до тада би, уколико буде обишла планету, могло протећи више часова.”

„Да ли се покушало са успостављањем радио-везе?” упита неко. „Јесте, али без успеха.”

Цео скуп утону за тренутак у тишину; а онда већник Симонс, главни опонент градоначелнице Волдрон, презриво шмркну.

„То је смешно. Ма шта ми покушали, они нас могу пронаћи за десетак минута. Уосталом, они вероватно тачно знају где се налазимо.”

„Потпуно се слажем са већником”, узврати градоначелница, решена да искористи ову неуобичајену прилику. „Сваки колонијски брод сигурно ће имати карте Таласе. Оне су можда старе и хиљаду година — али на њима ће се налазити обележено место Првог Спуштања.”

„Претпоставимо — само претпоставимо — да су посреди неки туђинци.”

Градоначелница уздахну; мислила је да се та теза угасила сама од себе пре много столећа.

„Нема никаквих туђинаца”, узврати она одлучно. „Бар не таквих који би били довољно интелигентни да предузму међузвездана путовања. Разуме се, не можемо бити сто одсто сигурни — али Земља је вршила трагања током хиљаду година свим замисливим инструментима.”

„Постоји још једна могућност”, умеша се Мириса, која је стајала са Брантом и Кумаром у дну сале. Све главе се окренуше према њој, што Бранта нагна да се осети мало нелагодно. Иако је волео Мирису, постојали су тренуци када би пожалио што је она тако добро обавештена и што јој се породица стара о Архиви током последњих пет поколења.

„Која то, драга?”

Сада је дошао ред на Мирису да се осети нелагодно, иако је успела да прикрије озлојеђеност. Није јој се допадало да према њој има покриветељско држање неко ко, заправо, није био одвећ интелигентан, премда несумњиво лукав — или је, можда, „препреден” била боља реч. Околност да је градоначелница Волдрон бацила око на Бранта није нимало забрињавала Мирису; то ју је само забављало, па је чак осећала и извесну симпатију према старијој жени.

„Можда је у питању нови роботски сејачки брод, попут онога који је донео устројство гена наших предака на Таласу.”

„Али тек сада — тако касно?”

„Зашто да не? Први сејачи могли су да достигну свега неколико постотака брзине светлости. Земља их је стално усавршавала — све до часа када је била уништена. Како су потоњи модели били готово десетоструко бржи, успели су да претекну оне спорије за отприлике једно столеће; већина њих мора да се још налази на путу. Шта ти мислиш, Бранте?”

Мириса је увек водила рачуна о томе да га укључи у разговоре, као и да га, уколико је то могуће, наведе да помисли како их је он заподенуо. Била је потпуно свесна његовог осећања подређености и није желела да га још више појачава.

Понекад је било веома самотно представљати најбистрију особу на Тарни; иако је одржавала везу са пет-шест себи равних људи на Три Острва, ретко се непосредно сретала са њима, а ни после свих минулих миленијума никаква комуникациона технологија није могла да замени сусрет очи у очи.

„Занимљива идеја”, примети Брант. „Није искључено да си у праву.” Иако му историја није била јача страна, Брант Фалконер располагао је техничким знањем о сложеном низу догађаја који су довели до колонизовања Таласе. „Само, шта ћемо”, упита он, „ако то одиста јесте нови сејачки брод који покушава да нас поново колонизује? Да му кажемо: Хвала лепо, али само не данас?”

Са неколико места допре кратак, нервозни смех; а онда већник Симонс замишљено примети. „Сигуран сам да бисмо изишли накрај са једним сејачким бродом, уколико не би било друге. Али, зар роботи на њему не би били довољно интелигентни да обуставе програме пошто виде да је посао већ обављен?”

„Можда. Мада им се може учинити да би могли да га боље обаве. У сваком случају, без обзира на то да ли је посреди нека реликвија са Земље или познији модел са једне од колонија, у питању ће свакако бити неки робот.”