Исак Асимов - Немезис

„Скоро непостојећи.”

„Има ли других начина да се открије да нам је једна затамњена звезда заправо надохват руке?”

„Па, можда је њено властито кретање велико — за једну звезду, наравно. Хоћу рећи, ако бисте је непрестано посматрали, приметили бисте да се креће мање-више праволинијски.

„Да ли би се то регистровало и у овом случају?”

„Можда. Међутим, немају све звезде велико властито кретање, чак иако су нам сасвим близу. Оне се крећу у три димензије — а ми пратимо њихово властито кретање искључиво у дводимензионој пројекцији. Могу то да вам објасним…”

„Не треба, верујем вам на реч. Да ли је код ове звезде приметно властито кретање?”

„Да бих то установила потребно ми је извесно време. Имам неколико снимака тог дела неба, старијег датума, на којима бих могла одредити евентуално приметно властито кретање ове звезде. Али то би изискивало додатна истраживања.”

„Ипак, сматрате ли да звезда-сусед има такво властито кретање које би учинило да се астрономи, под претпоставком да је уопште уоче, за ту звезду заинтересују?”

„Не. Не сматрам.”

„Онда је сасвим могуће да смо ми, на Ротору, једини који знамо за звезду-суседа, јер смо једини отпослали Даљинску сонду. Ту смо на вашем терену, др Инсиња. Слажете ли се да смо једини који смо послали Даљинску сонду?”

„Даљинска сонда није подухват који се баш сасвим држи у тајности. Знамо за експерименте других Насеобина и сви заједно смо претресали овај проблем. Чак и Земља, која, додуше, у ова времена и није баш много заинтересована за астрономију.”

„Да, препустили су иницијативу Насеобинама, што је прилично разумно. Али јесу ли, или нису, друге Насеобине послале своје Даљинске сонде и то можда задржале у тајности?”

„Веома сумњам у то, господине. За Даљинску сонду потребан је хиперпогон, а техника хиперпогона представља потпуну тајну. Знали бисмо да су и други овладали хиперпогоном. Претодно би били принуђени да изводе експерименте по свемиру који би их одали.”

„Према Уговору о отвореној науци, сви подаци добијени посредством Даљинских сонди морали би бити јавно објављени. Значи ли то да сте већ обавестили…”

Инсиња га нестрпљиво прекиде. „Не, наравно да нисам. Морам још много тога да истражим пре но што било шта обнародујем. Оно што сада имам тек је прелиминарни резултат који вам саопштавам у поверењу.”

„Али ви нисте једини астроном који ради на Даљинској сонди. Претпостављам да сте своје резултате показали и другима.”

„Не, нисам.” Инсиња погледа у страну, а онда настави, као да се брани. „Ја сам била та која је уочила ствар. Ја сам предузела да је истражим. Ја сам разабрала њен значај. Ја. Сходно томе, желим да обезбедим да откриће мени падне у заслугу. Постоји само једна звезда која је најближа Сунцу и желим да уђем у анале науке као особа која ју је открила.”

„Можда има још нека, ближа”, примети Пит, уз први осмех на лицу још од како је разговор отпочео.

„Та би сигурно већ дуже била позната. Чак и моја звезда — и она би одавно била откривена, само да није крајње неуобичајеног постојања тог танушног, затамњујућег облака. То — да постоји и ближа звезда од ове — мислим да је то потпуно искључено.”

„Е, онда смо на следећем, др Инсиња: ви и ја смо једини људи који знају за звезду-суседа. Јесам ли у праву? Нико више?”

„Да. Само ви и ја. За сада.”

„Не за сада. То мора остати наша тајна док не будем спреман да ствар саопштим одређеним личностима.”

„Али Уговор… уговор о отвореној науци…”

„Морамо га занемарити. Увек у свему има изузетака. Ваше откриће везано је за безбедност Насеобина. А када је то посреди, ништа нас не обавезује да обзнанимо откриће. Уосталом, ни о хиперпогону ништа нисмо обнародовали, зар не?”

„Али постојање звезде-суседа нема никакве везе са безбедношћу Насеобина!”

„Напротив, др Инсиња, и те како има везе. Можда ви то још не схватате, али ваше откриће може променити судбину људске расе.”

Стајала је пред њим, као укочена, нетремице га посматрајући.

„Седите, молим вас. Сада смо завереници и морамо се понашати пријатељски. Прећи ћемо на ти и ословљаваћемо се по имену када смо сами.”

„Нисам сигурна да баш тако треба”, промрмља Инсиња.

„Мора тако бити, Евгенија. Не можемо бити завереници ако смо хладни и званични једно према другоме.”

„Али ја не желим ни са ким и ни о чему да кујем заверу, и то је једноставно тако. Даље, не видим разлоге због којих бих морала да у тајности држим откриће звезде-суседа.”