Dejan Sekulic - Uspeo sam! Ja sam nepušač i zahvalan sam na tome!

Kao što rekoh, nisam dobio odgovore sve dok intenzivno nisam potražio motive, i toplo ti preporučujem da uradiš isto tako.

Ovako je počelo kod mene – ovo je bio moj okidač...

U mladosti sam mnogo voleo da gledam filmove i serije.

U jednoj od tih serija glumio je upečatljiv lik koji je pušio gotovo u svakoj sceni. Ovaj je čovek izgledao vrlo impozantno s cigaretom u ruci. Pored toga, imao je ulogu odgovornog poslovnog čoveka. Da, bio je zaista jaka ličnost i u kombinaciji sa svojom harizmom znatno mi je privukao pažnju. Cigareta je bila šlag na torti. Celu je stvar učinila gotovo savršenom. Bez cigareta moj „junak” tada ne bi vredeo ni upola toliko. Svaki put kada bi zapalio cigaretu i počeo da puši, mislio sam da je to kul i primamljivo. Što je više to radio, više mi se dopadalo. Nažalost, tada nisam ni primetio da sam već nesvesno ušao u „začarani krug”. Činjenica da me je ovaj lik tako fascinirao učinila je proces još bržim. U svakoj epizodi bukvalno sam čekao trenutak kada će ponovo da zapali cigaretu. I ta je igra započinjala svaki put iznova.

Što je češće to činio, izgledao je sve bolje. Dok sam gledao te scene, sve više i više me je obuzimalo oduševljenje. Ako ovaj sjajan lik to radi, onda to jednostavno mora da je dobro. Zračio je upravo svim onim što mi se veoma dopadalo. Jednostavno neodoljiv, upravo to želim da budem i ja.

Mogu da razumem ako ti ova priča zvuči pomalo čudno. Kada sam počeo da tražim uzroke i pokretače želje za pušenjem, u početku se i meni činila pomalo apsurdna. Ali što sam više razmišljao o tome, postajalo mi je jasnije šta je bila grudva koja je pokrenula lavinu. Stvarno glupo, znam!

Šta se ovde desilo? Mislim da ti je sve jasno. Zašto, inače, ima sve manje i manje filmova u kojima se puši? Šta misliš, zašto je reklamiranje cigareta postalo toliko ograničeno ili čak i zabranjeno?

Svaka reklama služi svojoj svrsi i utiče na nas više nego što mislimo i pre svega više nego što primećujemo.

Molim te, shvati me sada na pravi način. Ne krivim nikoga. Ni reklamu, ni lika u seriji, ni producente, ni svoje okruženje, niti bilo koga drugog. Jedina osoba u koju mogu da uperim prst bio sam ja i samo ja. Niko drugi.

Bilo bi isuviše jednostavno okriviti druge. Naravno, poneka filmska scena potpomogla je celu stvar. Ali znam iz iskustva da nisu svi koji su gledali ovu seriju morali da počnu da puše. Isto tako znam i da nisu svi koji su gledali reklamu za cigarete postali pušači. Postoje i ljudi koji su odrasli u okruženju pušača, ali nisu dopustili da to utiče na njih. Na kraju krajeva, svi moraju da preuzmu odgovornost samo za sebe, ali mnogi to još nisu dobro shvatili. Onome kome pripisujem krivicu, njemu dajem i moć!

Cena veličine zove se odgovornost.

Vinston Čerčil

Zato u ovom delu evo moje molbe za tebe:

Ne traži krivce! Ako stvarno želiš nekoga da okriviš, okrivi samog sebe.

Ali učini to samo ako baš moraš, u nekom razumnom okviru. Sada nema apsolutno nikakvog smisla prekorevati sebe. Ono što se već dogodilo, ne može se izbrisati. Pusti to i gledaj napred! Daj sebi priliku za novi početak i deluj.

Molim te, nikada se ne nerviraj zbog stvari na koje ne možeš da utičeš. Umesto toga, zapitaj se kako ovaj put možeš postupiti bolje. Oprosti sebi ovu „grešku” i budi pozitivan. Jedini razlog zbog kojeg moraš da se još malo vratiš u prošlost jeste da saznaš stvarne motive svoje odluke u to vreme, kako bi saznao koja je bila pozitivna namera u svemu tome.

Jednom, kada saznamo šta je bio okidač, mnogo je lakše „lečiti stvaran uzrok”. Trebalo mi je mnogo vremena da to zaista shvatim. U međuvremenu sam došao do zaključka da se mnogi pušači često osećaju slično.

Stoga, moj apel za tebe: daj sebi dovoljno vremena i ne žuri!

Razmisli na miru o tome šta te je podstaklo da počneš da pušiš.

Do kojih si misli došao i koji su zaključci iz njih proizašli?

Obavezno zapiši sve što zaključiš! Iskoristi praznu stranicu na kraju ovog poglavlja. Kasnije ćemo još raditi na tvojim uverenjima i spoznajama. Zato je sada vrlo važno da ih spoznaš.

Tek kada ih postaneš svestan, mnogo toga ćeš shvatiti. Tvoj plan da postaneš i ostaneš nepušač biće mnogo lakše ostvariti.

Za zdrav život – reci i ti DA sada!

Evo opet pitanja:

Zašto sam uopšte počeo da pušim?

Kako sam postao pušač?

Koje je ključno iskustvo koje je dovelo do toga da mi cigarete postanu navika?

Koja je pozitivna namera stajala iza toga?

Moje spoznaje:

Jesi li spreman? Jesi li zaista psihički spreman da prestaneš da pušiš? Predivno, onda krenimo sa predispozicijama.

Kada sam u prošlosti puno puta pokušavao, nedostajalo mi je dosta toga, ponajviše unutrašnje spremnosti i želje. Mnogi čekaju pravi trenutak i nadaju se da će doći nekad. Ali po-stoji li uopšte pravi trenutak? Naravno da ne. To je samo laž da se zavaravaš, ili još bolje rečeno da kasnije imaš izgovor. Jednostavno nije bilo pravo vreme za prestanak. Čuo sam to toliko puta. Ali ako i dalje želiš da lažeš sebe, nastavi tako da razmišljaš. Veruj mi, veoma dobro znam o čemu govorim.

Laži su izgovori koje govorimo sami sebi i u koje bismo želeli da verujemo!

Pravi trenutak je onaj kada se po prvi put stvarnozapitaš kako da se zaista odvikneš od pušenja. Ne pre. Sve prethodno – u većini slučajeva su bile vežbe za stvaranje alibija. Ono što je takođe vrlo važno: prevashodno TImoraš da budeš spreman. Ne tvoj partner, prijatelji, poznanici, roditelji, braća i sestre, društvo – ne, samo ti sam moraš to da poželiš.

Uvek me pitaju kada sam odlučio da prestanem da pušim. Ne mogu to tačno da kažem. Tajming je zapravo tada bio prilično nepovoljan jer mi se puno toga događalo. Ali još uvek znam jednu stvar s apsolutnom sigurnošću: bio sam psihički spreman!

Ali kako se to uopšte postaje?

Više od 13 godina moj način razmišljanja izgledao je ovako:

Ja bez cigarete – bilo je to jednostavno nezamislivo za mene. To je stvarno najgori stav koji čovek može da ima. Ponavljao sam to godinama. Iznova i iznova. Da li je onda iznenađujuće što ljudi pokušavaju da prestanu po nekoliko puta, ali ne uspevaju? Mislim da zbog toga mnogi pokušaji propadaju: ljudi žele nekako da prestanu da puše, ali već im nedostaje cigareta i ne mogu da zamisle život bez nje. Pokušaj je tada od starta osuđen na propast. Jednostavno nije dovoljno da to tek onako poželiš. Moraš da budeš stvarno psihički spreman.

I šta dalje?

Prvo pitanje koje sebi moraš da postaviš glasi ovako:

• Da li JAželim život bez cigareta?

To što uopšte čitaš današnje poglavlje već pokazuje mnogo. Iznad svega, da si u osnovi spreman na to, inače ne bi stigao ovako daleko i ne bi više čitao.

Vrlo dobro. Ne, to nije samo vrlo dobro, izvrsno je! Svaki pušač koji sledi ovaj cilj u osnovi ga i želi. Dalje je reč samo o veštini, o načinu kako to da se ostvari i sada ću ti to i pokazati. Kao što je već rečeno, zajedno ćemo krenuti tim putem i uveren sam da ćemo dostići cilj koji smo postavili.

Evo još nekoliko dodatnih pitanja koja bi obavezno trebalo da postaviš sebi:

Kakav bi bio moj život bez cigareta?

Kako bih se ja osećao kao nepušač?

Kako bi izgledao moj život kao život osobe koja je prestala da puši?

Ovo su pitanja koja su me tada zaista prodrmala.

Prethodno moram da napomenem nešto važno. Trebalo mi je puno vremena da odgovorim sebi na ova pitanja.

Zašto? Jednostavno, u protivnom bih se relativno brzo setio onih odgovora o kojima svi pričaju i koje sam do sada čuo barem 1000 puta. A baš te odgovore nisam hteo, jer sam znao da me oni neće pomaći ni za milimetar. Nadao sam se da ću sam pronaći odgovore na ova pitanja. Gde? Unutar sebe, u podsvesti. Znao sam da će moji odgovori doći samo ako uđem dovoljno duboko u sebe i započnem potragu tamo.