Госпођа Маројевић: - Ах, разумем. Зато ви добро говорите српски. То је сјајно.
Господин Бауер: - ... «Сјајно»? Шта значи «сјајно»?
Госпођа Маројевић: - «Сјајно» значи «одлично».
Katarina: - Mi se ne poznajemo, zar ne?
Tea: - Da, mi se ne poznajemo. Ja sam Tea.
Katarina: - Drago mi je, ja sam Katarina.
Tea: - Katarina je lepo ime. I moja sestra se zove Katarina.
Katarina: - Ti dobro govoriš srpski. Odakle dolaziš Tea?
Tea: - Iz Nemačke.
Katarina: - Odakle iz Nemačke?
Tea: - Iz Berlina. A ti? Ti si iz Beograda?
Katarina: - Da, ja sam iz Beograda.
Tea: - Šta si ti po zanimanju?
Katarina: - Ja studiram ekonomiju. A ti? Jesi i ti studentkinja?
Tea: - Da, ja studiram matematiku.
Der Text «U kafiću» in kyrillischer Schrift
Катарина: - Ми се не познајемо, зар не?
Теа: - Да, ми се не познајемо. Ја сам Теа.
Катарина: - Драго ми је, ја сам Катарина.
Теа: - Катарина је лепо име. И моја сестра се зове Катарина.
Катарина: - Ти добро говориш српски. Одакле долазиш Теа?
Теа: - Из Немачке.
Катарина: - Одакле из Немачке?
Теа: - Из Берлина. А ти? Ти си из Београда?
Катарина: - Да, ја сам из Београда.
Теа: - Шта си по занимању?
Катарина: - Ја студирам економију. А ти? Јеси и ти студенткиња?
Теа: - Да, ја студирам математику.
Biljana: - Reci mi, Margit, kako je tvoje prezime?
Margit: - Moje prezime je Bauer. A kako je tvoje prezime?
Biljana: - Bratić.
Margit: - Kako se zove tvoja mama?
Biljana: - Ona se zove Eva. A tvoja?
Margit: - Moja mama se zove Tereze. Moj brat se zove Tomas, ali njegov nadimak je Tomi. Moja sestra se zove Tina. A kako se zove tvoj brat?
Biljana: - Ja sam jedinica.
Margit: - A tako. Kako se zove tvoj tata?
Biljana: - Moj tata se zove Salvatore.
Margit: - Salvatore? To nije tipično srpsko ime, zar ne?
Biljana: - Ne, nije. Moj tata je poreklom iz Italije.
Margit: - Odakle iz Italije?
Biljana: - Iz Rima.
Margit: - Govoriš li italijanski?
Biljana: - Da, mi govorimo srpski i italijanski jezik kod kuće. Moj tata je prevodilac za italijanski jezik.
Der Text «Porodica» in kyrillischer Schrift
Биљана: - Реци ми, Маргит, како је твоје презиме?
Маргит: - Моје презиме је Бауер. А како је твоје презиме?
Биљана: - Братић.
Маргит: - Како се зове твоја мама?
Биљана: - Она се зове Ева. А твоја?
Маргит: - Моја мама се зове Терезе. Мој брат се зове Томас, а његов надимак је Томи. Моја сестра се зове Тина. А како се зове твој брат?
Биљана: - Ја сам јединица.
Маргит: - А тако. Како се зове твој тата?
Биљана: - Мој тата се зове Салваторе.
Маргит: - Салваторе? То није типично српско име, зар не?
Биљана: - Не, није. Мој тата је пореклом из Италије.
Маргит: - Одакле из Италије?
Биљана: - Из Рима.
Маргит: - Говориш ли италијански?
Биљана: - Да, ми говоримо српски и италијански језик код куће. Мој тата је преводилац за италијански језик.
Roksanda: - Izvinite ...
Konobarica: - Da?
Roksanda: - Znate, ja govorim nemački jezik, ali vežbam srpski jezik. Govorite li nemački?
Konobarica: - Ja, ich spreche Deutsch.
Roksanda: - Bitte, wie sagt man: «wo»?
Konobarica: - Man sagt «gde».
Roksanda: - Ah, da, naravno, «wo» je «gde». Hvala vam.
Konobarica: - Vi dakle učite srpski?
Roksanda: - Da.
Konobarica: - To je lepo. Zašto želite da znate kako se kaže «wo»?
Roksanda: - Tražim WC.
Konobarica: - WC je odmah ovde.
Roksanda: - Gde tačno?
Konobarica: - Idite pravo, desno pa onda levo.
Roksanda: - Hvala.
Konobarica: - Nema na čemu.
Der Text «U restoranu» in kyrillischer Schrift
Роксанда: - Извините ...
Конобарица: - Да?
Роксанда: - Знате, ја говорим немачки језик, али вежбам српски језик. Говорите ли немачки?
Конобарица: - Ja, ich spreche Deutsch.
Роксанда: - Bitte, wie sagt man: «wo»?
Конобарица: - Man sagt «gde».
Роксанда: - Ах, да, наравно, «wo» је где. Хвала вам.
Конобарица: - Ви дакле учите српски језик?
Роксанда: - Да.
Конобарица: - То је лепо. Зашто желите да знате како се каже «wo»?
Роксанда: - Тражим WC.
Конобарица: - WC је одмах овде.
Роксанда: - Где тачно?
Конобарица: - Идите право, десно па онда лево.
Роксанда: - Хвала.
Конобарица: - Нема на чему.
Manfred: - Izvinite ... Da, vi... Izvinite, molim vas ...
Nina: - Da? ...
Manfred: - Molim vas, gde je ovde pošta? Ja imam kartu grada, ali ne piše gde je pošta.
Nina: - Samo malo ... Da, na karti grada nema pošte ... Ali ja znam gde je pošta. Idite samo pravo, pa desno pa levo.
Manfred: - Pravo, desno pa levo?
Nina: - Da.
Manfred: - Kako se zove ulica gde je pošta?
Nina: - Ulica se zove Takovska.
Manfred: - Je li Takovska daleko?
Nina: - Ne, nije.
Manfred: - Je li tramvajska stanica blizu?
Nina: - Da, tramvajska stanica je odmah ovde. Ali ne trebate da idete na tramvaj, pošta je zaista blizu. Vidite ... ovde ...
Manfred: - Ah, onda je to jednostavno.
Nina: - Da, to nije komplikovano.
Manfred: - Hvala lepa. I doviđenja.
Nina: - Molim. Doviđenja!
Der Text «Na ulici» in kyrillischer Schrift
Манфред: - Извините ... Да, ви ... Извините, молим вас ...
Нина: - Да? ...
Манфред: - Молим вас, где је овде пошта? Ја имам карту града, али не пише где је пошта.
Нина: - Само мало ... Да, на карти града нема поште ... Али ја знам где је пошта. Идите само право, па десно па лево.
Манфред: - Право, десно па лево?
Нина: - Да.
Манфред: - Како се зове улица где је пошта?
Нина: - Улица се зове Таковска.
Манфред: - Је ли Таковска далеко?
Читать дальше