Snezana Stefanovic - Serbisch - Kurzgeschichten Vreme - Sprachstufe C1

Snežana Stefanović

Vreme

Kurzgeschichten in lateinischer und kyrillischer Schrift

Sprachstufe C1

Copyright © 2022 Snežana Stefanović

Copyright Coverdesign © 2022 Danilo Wimmer

Alle Rechte vorbehalten.

Das Werk, einschließlich seiner Teile, ist urheberrechtlich geschützt. Jede Verwertung ist ohne Zustimmung der Autorin unzulässig. Dies gilt insbesondere für die elektronische oder sonstige Vervielfältigung, Übersetzung, Verbreitung und öffentliche Zugänglichmachung.

www.serbisch-lernen.com

Serbisch lernen

Vorwort

Vreme zauvek

Vreme ujutro

Vreme u snu

„Naše vreme“

Moderna vremena

Vremena

Alphabet in lateinischer und kyrillischer Schrift

Време заувек

Време ујутро

Време у сну

”Наше време”

Модерна времена

Времена

Vokabelliste

Die Kurzgeschichten „Vreme – Zeit, Wetter“, Sprachstufe C1 sind sowohl in lateinischer als auch in kyrillischer Schrift verfasst. Auf diese Weise übt der/die Lernende mithilfe von einfachen Kurzgeschichten nicht nur den Wortschatz und die Syntax der serbischen Sprache auf dem Sprachniveau C1, sondern gleichzeitig auch die kyrillische Schrift. Vom grammatikalischen Standpunkt her ist die Kurzgeschichte speziell an die Sprachstufe C1 – gemäß GERS (Gemeinsamer europäischer Referenzrahmen für Sprachen) angepasst.

Als weitere Hilfe und einen Überblick bietet die Tabelle in der Buchmitte das Alphabet in kyrillischer Schrift an. Am Buchende befindet sich die Vokabelliste Serbisch – Deutsch.

posvećeno Dušanu Radoviću (29. 11. 1922., Niš – 16. 8. 1984., Beograd), jugoslavenskom piscu, pesniku i novinaru poznatom, između ostalog, i po radio emisiji „Beograde, dobro jutro“

Danas imamo novi dan u godini 2018. – subotu, 25. septembra.

Ali kao prvo želim da kažem nešto generalno za godinu 2018.:

Godina 2018. je dobar rekord za ovu planetu. Izuzetan. Još nikada do sada se nije dogodila godina 2018. i mi nismo ništa uradili da bi ona došla. Ali godina je došla, uprkos svemu. Mi smo se čak trudili da je ignorišemo u našem životu – kao svedoka koji zna previše o našim godinama i o našoj životnoj bilansi. Da je godina došla, to je za čestitati, to je veliki herojski podvig. I ne samo to – godina 2018. deli s nama svoj istorijski podvig: ove godine smo imali još nikad doživljen januar, imali smo neponovljeni februar, nezaboravni mart, nezamenjivi maj, jedinstveni juni, poseban juli, originalni avgust. I oni ne mogu više nikad da se ponove. I ova subota, 25. septembra, ne može više nikada da se ponovi. Ona daje ceo svoj život samo za ova 24 časa u kojima mi uživamo. I zato imamo veliku čast da sudelujemo u nečemu velikom, svežem, neokaljanom, neotkrivenom i nedirnutom.

Možda još niste primetili da se današnji dan – 25. septembar – održava u okviru posebne manifestacije. Ta manifestacija se zove „Tradicionalni septembarski dani“. I ovaj dan je takođe u znaku te lepe manifestacije. U tom smislu je dogovoreno da će ova subota da nosi datum 25. septembar. Čovek treba da oda poštovanje toj manifestaciji i treba da je slavi na poseban način. Jer će u njoj da učestvuju svi ljudi srcem i dušom: poštanski službenici će na svim pošiljkama da stave štambilj ovog dana, sve novine će da izdaju posebna septembarska izdanja, a i televizija je pripremila poseban septembarski program. Svakom detetu koje će da bude rođeno u okviru ove manifestacije, septembar će biti upisan kao njegov mesec rođenja. Kao u tradiciji svih pređašnjih godina, korisnici javnog prevoza će da dobiju vozne karte s posebnom oznakom septembra. Sve je to razlog za slavlje i veselje.

Svaki dan dolazi zbog nečega. Zbog čega – to ne znamo ujutro. Ali mnogima će biti uveče jasno – zašto je došla ova subota, 25. septembra 2018. godine. Ko voli subotu, tome mogu da preporučim da uzme baš ovu subotu – ona će da mu bude verna, slediće ga celo vreme i neće biti ostavljen na cedilu. Ona će da ga odvede tamo, odakle je krenuo – u nulti čas, u ponoć. Ako čovek nije budan u to doba, u ponoć, ne treba da bude uznemiren. Subota će sama da ga odvede tamo gde je on započeo taj dan – u krevet. Tako možemo da zaključimo da je današnja subota okrugla, savršena, potpuna i cela u pravom smislu reči. Ona nas vodi ka našem početku, a ne ka našem kraju.

Oni koji ne znaju tačno koji je dan danas, za njih imamo razumevanja – oni znaju da je svaki dan dobar. Za njih je važno da se radi o danu i da je svaki dan deo života. Oni i žive neovisno od pojedinačnih dana, žive samo zato što vole vreme bez obzira kako je ono imenovano.

Možda će danas da pada kiša. Ali to nije razlog za tugu. Ako će da pada kiša, kiša će padati po oranicama i livadama, opraće ulice i ugasiti šumske požare. Ekonomski gledano to su milijarde i milijarde evra. Najveći kredit dobivamo s neba. Bez kamata. Nije li to razlog za radost i zahvalu?

Možda će danas da sija sunce – što je je verovatno jer zadnjih dana je bilo prilično hladno. Ali možda će danas ipak da sija sunce. Ko zna. Možda će nam zima da vrati onaj sunčani dan iz januara. Sećate se kad je prošle zime sunce sijalo u januaru? Kada je sunce ušlo u zimu i ukralo nam jedan zimski dan? I sada taj sunčani dan možda mora da se vrati kao bon. Kao poklon.

Ali da ne dužim – ova subota je već rođena kao čudo, puna tajni, zagonetki, misterija i iznenađenja. Ovaj dan je kao veliki hleb koji će nas da učini sitima. Možda ćete hteti da proglasite ovaj dan kao vlastiti uspeh i pobedu. – E to ne ide. To nije vaša pobeda niti vaš uspeh. Ali vi ste obavezni da sudelujete u njemu i da date sve od sebe.

TO je vaš uspeh i pobeda u ovom danu.

Ah, kako je lepo biti u krevetu i spavati!... Pogotovo ujutro, kada je napolju još uvek noć i hladno je. Još kada pada sneg, onda je spavanje lepše od najlepšeg rođendana.

Ležiš u krevetu i tvoj jorgan te greje. Greje? Ne, on te mazi. On ti govori kako te voli i kako želi da ostaneš u krevetu.

Moj jorgan mi govori, na primer, tako tiho da samo ja mogu da razumem: „Lucija, ostani sa mnom... Tako nam je lepo!... Nemoj da ustaneš i ostaviš me. Nemoj da ideš na posao. Vidiš kako nam je ugodno i fino...“ Recite, ko može da odoli takvim rečima? Ko želi da ide napolje u noć i hladnoću? Kad je njegov krevet tako veran.

Ali nemojte da mislite da sam ja slab karakter. Ne, nisam. Ja naravno mičem jorgan, sedam na krevet i kratko razmišljam. Da, posao. Trebam na posao. I to kratko razmišljanje, da, tih par sekundi, moj krevet počinje da plače. Da, znam da to zvuči ludo, ali to je istina. Ja ne znam kako je to s vama, ali moj krevet je veoma nesrećan kada ja ustanem i želim da ga ostavim. On me pita: „Lucija, hoćeš da mi kažeš da ti je lepše biti negde drugde, a ne sa mnom? Ha?“ I onda još malo plače. Moj topli nežni verni krevet.

I šta ja mogu da uradim?

Javljam na poslu da je veliki prometni zastoj u gradu i da ću da kasnim na posao. Da, zastoj, noć je, vozači su nervozni jer su morali da ustanu još dok je noć. A i hladno je, novembarsko vreme, vetar je već odavno doneo miris zime.

San je neobična stvar. To svako zna. Ali za mene san je neobičan jer je u snu vreme veoma interesantno. Kada čovek sanja, onda se s vremenom događa čudna transformacija. Vreme nestane, ili se ubrza.