Артур Кларк - Песме далеке Земље

А ту је и питање дужности. Поколења мушкараца и жена жртвовали су се да би омогућили ову мисију — да би људској раси пружили боље услове за опстанак. До што већег броја сунаца доспемо, у већој смо се мери обезбедили од несреће. Видели смо шта су у стању да учине таласански вулкани; ко зна шта се овде може догодити у потоњим столећима?

Чуле су се приче о тектонском инжењерству којим би се обезбедило ново копно како би се пружио животни простор нараслој популацији. Дозволите ми да вас подсетим да оно ни на Земљи, после хиљаду година истраживања и развоја, није израсло у егзактну науку. Сетите се само катастрофе на висоравни Наска из 3175! Не могу замислити ништа несмотреније него упустити се у петљање са силама заптивеним у недрима Таласе.

Нема потребе да се више говори. У овој ствари може постојати само једна одлука. Морамо препустити Ласанце њиховој властитој судбини; нама нема друге до да наставимо ка Сегану Два.”

Лорена није изненадио пљесак који се полако појачавао. Занимљиво питање је било ко није аплаудирао? Колико је он могао да процени, публика је била подељена на два готово једнака дела. Разуме се, неки људи су пљескали можда зато што им се допао ефектан начин излагања — а не нужно због тога што су се слагали са говорником.

„Хвала, поручниче Елгар”, рече председавајући Калдор. „Нарочито вас похваљујемо због сажетости. Да ли би сада неко желео да изложи супротно гледиште?”

Уследило је нелагоднко комешање, пропраћено дубоком тишином. Бар један минут ништа се није догодило. А онда на екрану почеше да се појављују слова.

002. ДА ЛИ БИ КАПЕТАН, МОЛИМ, ИЗЛОЖИО ПОСЛЕДЊЕ ПРОЦЕНЕ ВЕРОВАТНОЋЕ УСПЕХА МИСИЈЕ

003. ЗАШТО НЕ ПРОБУДИТИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ УЗОРАК ХИБЕРНИСАНИХ ДА БИ СЕ СОНДИРАЛО ЊИХОВО МИШЉЕЊЕ

004. ЗАШТО НЕ УПИТАТИ ЛАСАНЦЕ ШТА ОНИ МИСЛЕ. ОВО ЈЕ ЊИХОВ СВЕТ

Уз потпуну тајност и неутралност компјутер је складиштио и нумерисао поруке чланова Већа. Током два миленијума нико није био кадар да пронађе бољи начин сондирања групног мишљења и постизања консензуса. По целом броду — и доле на Таласи — мушкарци и жене укуцавали су поруке на седам дугмади својих малих тастатура које су носили око једне руке. Можда је најраније умеће које је стицало свако дете било да притиска и куца све неопходне комбинације, а да при том уопште не размишља о њима.

Лорен пређе погледом преко окупљених и уз смешак примети да су готово сви имали обе шаке на виделу. Није могао да запази никога са типичним заблуделим погледом који би указивао на околности да се одашиље приватна порука преко скривене тастатуре. Али, некако, много људи је разговарало.

015. КАКО СТОЈИ СА КОМПРОМИСНИМ РЕШЕЊЕМ? НЕКИ БИ МОГЛИ ДА ОСТАНУ, ДОК БИ БРОД НАСТАВИО

Калдор затражи пажњу.

„То излази из оквира резолуције о којој расправљамо”, рече он, „али предлог је регистрован.”

„Одговор нула нула два”, рече капетан Беј, сетивши се у последњи час да сачека на одобравајући климај главе председавајућег. „Вероватноћа износи деведесет осам одсто. Не би ме изненадило ако би се наши изгледи да стигнемо до Сегана Два показали бољим него они да се Северно или Јужно Острво нађу изнад воде.”

021. ИЗУЗМЕ ЛИ СЕ КРАКАН, ОКО КОГА НЕ МОГУ МНОГО ДА ПРЕДУЗМУ, ЛАСАНЦИ НЕМАЈУ НИЈЕДАН ДРУГИ ОЗБИЉАН ИЗАЗОВ. МОЖДА БИ ТРЕБАЛО ДА ИМ ОСТАВИМО НЕКИ. КНР

То је био, да видимо… Разуме се — Кингсли Расмусен. Он очигледно није желео да остане инкогнито. Изразио је мисао која је раније или касније свакоме пала на ум.

022. ВЕЋ СМО ПРЕДЛОЖИЛИ ДА ПОНОВО ИЗГРАДЕ СВЕМИРСКУ АНТЕНУ НА КРАКАНУ КАКО БИ ОСТАЛИ У ВЕЗИ СА НАМА. РММ

„Господо”, рече Калдор помало нестрпљиво, „удаљавамо се од теме.”

Треба ли и ја да узмем удела? упита се Лорен. Не, клонићу се ове расправе; ствар је изразито многострана. Раније или касније мораћу да изаберем између дужности и среће. Али не још. Не још…

„Веома сам изненађен”, рече Калдор пошто се пуна два минута ништа ново није појавило на екрану, „да више нико нема ништа да каже о једној тако важној ствари.”

Пунонадежно је сачекао још један минут.

„Врло добро. Можда бисте волели да неформално наставите ову расправу. Нећемо сада гласати, али током наредних четрдесет осам часова можете регистровати ваша мишљења на уобичајени начин. Хвала.”

Он баци поглед према капетану Беју, који се подиже тако хитро да је тиме очигледно показао колики му је камен пао са срца.

„Хвала, докторе Калдор. Завршена је седница Бродског Већа.”

Затим упути један брижан поглед према Калдору, који је нетремице посматрао екран дисплеја као да га је тог часа први пут видео у животу.