Isak Asimov - Spuštanje noći

„…crno nebo…“

Binaj je bespomoćno zurio u Fara na drugom kraju sobe.

„Kada treba da dođe do narednog dana samo Dovima na nebu?“ upita on.

„Kroz jedanaest meseci i četiri dana“, smrknuto odvrati Faro. „Devetnaestog teptara.“

„Da“, reče Binaj. „Upravo onog dana kada nam je Mondior 71 kazao da će se nebo zacrniti i da će se pojaviti vatra bogova i uništiti našu civilizaciju.“

„Prvi put u svom životu“, reče Ator, „svim srcem se molim da su moji proračuni pogrešni. Ali bojim se da bogovi neće biti toliko milostivi prema meni. Sve neumoljivo vodi do zaključka koji je ušasan čak i kada se o njemu samo razmišlja.“

Prešao je pogledom po sobi, zadržavajući nakratko pogled na svakom od onih koje je pozvao. Mladi Binaj 25, razume se. Širin 501, iz odeljenja za psihologiju. Sifera 89, arheolog.

Jedino snagom volje Ator je uspevao od njih da sakrije strašan umor koji je osećao, pritisak sve večeg očaja, strašan udar koji je pretrpeo zbog svega onoga što je saznao proteklih nedelja. Trudio se da sve to prikrije čak i pred samim sobom. U poslednje vreme bi pokatkad uhvatio sebe kako razmišlja o tome da je suviše dugo živeo; uhvatio bi sebe kako žali što mu nije bilo dozvoljeno da počine pre godinu ili dve. A onda bi nemilosrdno odagnao takve misli iz uma. Atorove osnovne osobine oduvek su bile čelična volja i nepokolebljiva snaga duha. I tako je i sada odbijao, iako su godine podrovale njegovu krepkost, da dozvoli ovim izdajnicima da mu se provuku.

Širinu je kazao: „Koliko sam shvatio, vaše polje je proučavanje Tame?“

Krupnog psihologa sve je ovo, izgleda, zabavljalo. „Pretpostavljam da se to može reći i na taj način. Odbranio sam doktorat na temu 'Tama i njen uticaj na mentalne poremećaje'. Međutim, istraživanje Tame predstavlja samo deo onoga čime se bavim. Zanimaju me masovne histerije svih vrsta… iracionalne reakcije ljudskog uma na preovladavajući podsticaj. Ceo spisak ljudskih ludosti — eto to je ono čime zarađujem za život.

„Dobro“, hladno odvrati Ator. „Neka bude tako. Binaj 25 kaže da ste vi najveći autoritet za Tamu na univerzitetu. Upravo ste videli našu malu astronomsku demonstraciju na ekranu kompjutera. Pretpostavljam da shvatate osnovni smisao onoga što smo otkrili.“

Stari astronom nije znao kako drugačije to da kaže, a da ne zvuči pokroviteljski. Međutim, izgleda da to Širina nije mnogo uvredilo.

Mirno je primetio: „Mislim da sam prilično dobro shvatio. Vi tvrdite da postoji neko tajanstveno, nevidljivo, astronomsko telo veličine planete tolike i tolike mase koje se kreće po orbiti oko Kalgaša na tolikoj i tolikoj udaljenosti; njegova privlačna sila upravo je takva da može biti odgovorna za izvesna odstupanja u teorijskom izračunavanju orbite Kalgaša, koje je otkrio moj prijatelj, ovde prisutni Binaj. Da li sam dovde sve dobro shvatio?“

„Jeste, odvrati Ator. „Sasvim dobro.“

„E, pa“, nastavi Širin, „ispada da se to telo ponekad nađe između nas i jednog od naših sunaca. To se naziva pomračenje. A samo jedno sunce se nalazi u ravni njegove revolucije u tom položaju da može biti pomračeno i to sunce je Dovim. Pokazali ste da do pomračenja može doći jedino kada“, …Širin zastade, namrštivši se… „kada je Dovim sam na nebu. Tada su oboje, i on i takozvani Kalgaš Dva, poređani tako da Kalgaš Dva potpuno zaklanja disk Dovima, te nimalo svetlosti ne uspeva da se probije do nas. Je li i ovo u redu?“

Ator klimnu. „Sve ste savršeno shvatili.“

„Toga sam se i bojao. Nadao sam se da nisam.“

„A sada, što se tiče posledica pomračenja…“ poče Ator.

Širin duboko udahnu vazduh. „U redu. To pomračenje… do koga dolazi, neka je hvala bogovima, samo jednom u 2049 godina!… prouzrokovaće jedno duže razdoblje sveopšte Tame na Kalgašu. Pošto se svet okreće, svaki kontinent biće u potpunom mraku u razdoblju od… šta ono rekoste?… devet do četrnaest časova, u zavisnosti od geogravske širine.“

„Dobro. Ako nemate ništa protiv“, uze reč Ator, „šta vi mislite, kao profesionalni psiholog, kakve će to posledice ostaviti na umove ljudskih bića?“

„Posledica će biti“, ne oklevajući odvrati Širin, „ludilo.“

U sobi je odjednom postalo vrlo tiho.

Konačno Ator reče: „Sveopšte ludilo, to je ono što predviđate?“

„Vrlo verovatno. Sveopšta Tama, sveopšte ludilo. Pretpostavljam da će ljudi u različitoj meri biti pogođeni ludilom, od kratkotrajne dezorijentacije i depresije, do potpunog i trajnog uništenja razuma. Što je veća psihološka stabilnost pojedinca, prirodno, manje je verovatno da će biti potpuno uzdrman nedostatkom svetlosti. Ali mislim da se niko neće izvući potpuno ne uzdrman.“

„Ne razumem“, primeti Binaj. „Šta to Tama krije u sebi usled čega ljudi polude?“

Širin se nasmeši. „Jednostavno, nismo naviknuti na nju. Zamisli, ako možeš, svet koji ima samo jedno sunce. Usled okretanja tog sveta oko vlastite ose, svaka polulopta će biti obasjana svetlošću pola dana, a tokom druge polovine biće u potpunom mraku.“

Binaj se nesvesno trgnu od užasa.

„Vidiš?“ povika Širin. „Čak ne voliš ni da slušaš o tome! Međutim, stanovnici te planete bili bi naviknuti na dnevnu količinu Tame. Vrlo verovatno bi smatrali da je danju veselije i dan bi im se više dopadao, ali ipak bi o Tami razmišljali kao o običnom svakodnevnom događaju, oko koga se ne treba uzbuđivati, kao o vremenu koje treba prespavati dok se čeka na jutro. Sa nama, međutim, nije takav slučaj. Mi smo evoluirali pod stalnom svetlošću koja ne prestaje nijednog trenutka u toku dana, niti u godini. Ako na nebu nema Onosa, tu su Tano, Sita i Dovim, ili Patru i Trej, i tako dalje. Naši umovi, čak i naše psihologije, naviknuti su na stalnu svetlost. Ne volimo čak ni na trenutak da ostanemo bez nje. Pretpostavljam da spavaš pri božanskoj svetlosti?“

„Razume se“, odvrati Bijan.

„Razume se? Zašto se to „podrazumeva“?“

„Zašto…? Ali svi spavaju pri božanskoj svetlosti!“

„U tome i jeste stvar. Kaži mi: jesi li ikada iskusio Tamu, prijatelju Binaje?“

Binaj se osloni o zid pored velikog panoramskog prozora i zamisli se. „Ne. Ne mogu reći da jesam. Ali znam kakva je. Samo… ovaj…“ Pravio je neodređene pokrete prstima, a onda se ozario. „To je samo odsustvo svetlosti. Kao u pećinama.“

„Jesili ikada bio u nekoj pećini?“

„U pećini! Razume se da nisam bio u pećini.“

„To sam i mislio. Ja sam jednom pokušao da uđem na početku mog izučavanja uticaja Tame na poremećaje uma. Ali brže bolje sam izišao. Išao sam sve dok se ulaz u pećinu makar nazirao, a oko mene je svuda bila tama.“ Širin se prijatno zakikota. „Nikada nisam ni pomislio da osoba moje težine može tako brzo da trči.“

Binaj reče gotovo prkosno. „Kada bi do toga došlo, pretpostavljam da ja ne bih pobegao, da sam se tamo našao.“

Psiholog se blago osmehnu mladom astronomu.

„Hrabre reči! Divim se tvojoj hrabrosti, prijatelju.“ Širin se zatim okrenuo Atoru i upitao: „Da li biste mi dozvolili, gospodine, da izvedem jedan mali psihološki eksperiment?“

„Šta god želite.“

„Hvala vam.“ Širin se ponovo zagleda u Binaja. „Da li bi hteo da navučeš tu zavesu pored tebe, prijatelju Binaje?“

Binaj ga iznenađeno pogleda. „Zbog čega?“

„Samo ti navuci zavesu. A onda dođi i sedi pored mene.“

„Ako baš insistiraš…“

Pored prozora su visile teške crvene draperije. Ator nije mogao da se seti da su ikada bile navučene, a ova prostorija mu je služila kao kancelarija nekih četrdeset godina. Binaj slegnu ramenima i posegnu za uzicom ukrašenom kićankom i povuče je. Crvena zavesa poče da zaklanja široki prozor, mesingani prstenovi su zvučno napredovali preko garnišne. Jedan trenutak još se mogla videti prigušena crvena svetlost Dovima. A onda je sve ostalo u senci, pa su čak i senke postale neraspoznatljive.