Sophie Adams - Opklada Na Ljubav

Opklada na ljubav

Sofi Adams

Prevela Jelena Sekulić

„Opklada na ljubav“

Napisala Sofi Adams

Autorska prava © 2018 Sofi Adams

Sva prava rezervisana

Prevela Jelena Sekulić

Dizajn naslovnice © 2018 Luizijana Poleto

Opklada na ljubav – požuda

Emili Kroford je mislila da joj je ceo život isplaniran. Bila je primabalerina u gradskoj baletnoj trupi i imala je sve što svaka devojka može da poželi: uspeh, novac, talenat i zgodnog verenika za kojeg su svi smatrali da je dobra prilika. Nikada ne bi ni pomislila da će njen život da ima tako dramatičan preokret i da će sve što je uzimala zdravo za gotovo iznenada da joj sklizne kroz prste.

Da bi promenila svoj život, Emili Kroford je morala da umre. A umesto nje, rođena je Blanš Deluks, zabavljačica i zvezda „Blubelza“, jednog od najvećih klubova u Vegasu. Telo je koristila da zavede i zabavi publiku, ali, privatno, izgradila je prepreke da bi sprečila da joj se bilo ko približi da bi zaštitila srce.

Kada je Tajler Vilijams, šarmantni vlasnik hotela-kazina, prvi put video misterioznu zabavljačicu, požuda ga je preplavila. Predstavljala je izazov koji je Tajler želeo da osvoji i bio je spreman da se kladi na velike uloge da bi je sigurno odveo u krevet radi zadovoljstva.

Ali nije znao da kada opklada uključuje srce, može mnogo da se dobije... ali i da se izgubi.

„Opklada na ljubav“ je druga kratka priča iz serije „Sedam grehova“.

Sedam grehova. Sedam ljudskih osobina koje se suprotstavljaju božanskim zakonima. Sedam grešaka koje smo svi napravili ili smo se s njima susreli u nekom delu našeg života.

Zavist, požuda, gnev, taština, pohlepa, proždrljivost i lenjost. Svaka priča iz serije „Sedam grehova“ inspirisana je jednom od ovih osobina. Sve priče imaju početak, rasplet i kraj i isprepletene su likovima koji se pojavljuju u prethodnim pričama.

U „Opkladi na ljubav“ pratimo kako raste požuda između muškarca, koji jedino zna za žudnju, i žene s bolnom prošlošću, koja ne želi da spusti štit oko sebe. Pisanje o Tajleru i Blanš bilo je veoma posebno iskustvo i nadam se da će dodirnuti i vaša srca kao što su moje.

Kada pročitate knjigu, zamolila bih vas da je ocenite i preporučite vašim prijateljima. Vaša ocena pomaže drugima da se zainteresuju za čitanje priča.

Posetite moju internet stranicu i pratite me na mreži Facebook da biste bili u toku s mojim novim i budućim radovima.

S ljubavlju,

Sofi Adams

Požuda

l ᶺ s t

apstraktna imenica (lat. lascivus)

1 – Strastvena želja za nečim.

2 – Sklonost ka preteranoj senzualnosti; požuda; sladostrašće.

3 – Instinktivna strastvena želja za senzualnim i erotičnim.

„Emili Kroford je mrtva. Skoncentriši se, Blanš Deluks” , govorila bih sebi svakog jutra kad bih se probudila i blagi osećaj tuge bi me preplavio dok bih upijala zidove koji su se ljuštili i plesnivi miris u mom malom, iznajmljenom stanu u Lejk Las Vegasu. Za ženu koja je navikla na život u vili sa osam spavaćih soba u bogatom delu Ralija u Severnoj Karolini, nije mi bilo nimalo lako da održim nadu i optimizam kad sam živela u susedstvu koje su uglavnom činili alkoholičari, prostitutke i dileri drogom. Trebala su mi dva sata da pređem ceo grad i dođem u Strip. A onda su probe trajale osam sati bez prestanka za predstavu od sat i po, a onda sam morala da pređem ceo put unatrag da bih se vratila, ali sada s dodatnim komplikacijama koje nose kasni sati u gradu koji nikad ne spava i opasnostima koje postoje u to doba noći.

Ali nisam mogla da se žalim. Moglo je da bude gore. Bar sam imala hranu na stolu i krov - doduše ružan, mali i plesniv - nad glavom kao i posao koji mi je omogućavao da preživim.

Još uvek se sećam kad sam stigla u Vegas pre nešto više od godinu dana. Nakon majčine smrti i čitanja testamenta, izgubila sam sve: porodicu, mesto primabalerine u gradskoj baletnoj trupi, novac, društveni položaj i verenika. Tako sam oslovljavala Džejkoba Milsa - čoveka koji ne zaslužuje da ima ime. Seronju koji mi je zgazio srce i nestao na prvi znak nevolje. Jedino što mi je ostalo bila je kuća, ali je godinama bila pod hipotekom, pa sam morala da je prodam da bih platila sve dugove, porez i takse. Sa samo dve hiljade dolara na računu i statusom društvenog otpadnika kod svih ljudi koje sam poznavala ceo svoj život, napravila sam spisak svih američkih država i pomoću aplikacije na mobilnom telefonu, nasumično izabrala jednu. Odabrala sam svoje odredište. Brojevi su se okretali i iskočila je Nevada. Za manje od 24 sata bila sam u avionu, ekonomskoj klasi, na putu prema Las Vegasu s jednim dizajnerskim koferom, koji sam prodala kad sam došla ovde, i presavijenim parčetom papira u džepu jakne na kome je bio oglas za audiciju u kazinu u gradu.

Najveća prevara ikad!

Kad sam stigla u grad, videla sam nešto što smatram jednom od najgorih stvari u Vegasu: striptiz klubove.

Žene su plesale gole ili polugole na bini na mestima koja su bila čak i gora od mog stana, uvijale su tela oko šipke i novac dobijale u gaćice. 65% onoga što bi zaradile ostavljale su svodniku, vlasniku kluba.

Priznajem da su ti dani bili teški. Dobila sam posao konobarice u najgorem restoranu na svetu na ružnoj strani Stripa. Sati i sati provedeni na nogama, služeći svakakve ljude, slušajući najgore ulete, trpeći štipkanje za zadnjicu dok su se klijenti bezobrazno odnosili prema meni za 1,50$ po satu. Ista priča je bila u svakom baru ili klubu u koji bi otišla: mogla sam da radim kao plesačica u kabareu u toplesu ili kao prostitutka. Samo je trebalo da odaberem. Nestajalo mi je novca, vlasnik moje vašljive sobe pretio je da će da me izbaci, a pristojan obrok nisam pojela pet dana kad je moja sreća počela da se menja. Uspela sam da upadnem na audicije za bolje predstave. I tada sam upoznala Kiti Monro, pravu zabavljačicu. S telom u obliku peščanog sata i usnama koje obaraju s nogu, Kiti je bila privlačna baš kao što je njeno ime i nagoveštavalo - uzbuđivala je muškarce, a kod žena izazivala zavist. Prvi put sam je srela u prljavom kazinu gde je bila koreograf i tražila je devojke za novu predstavu. Pogledala me je od glave do pete, a njene usne, namazane crvenim sjajem, iskrivile su se u znak neodobravanja.

„Draga moja“ – rekla je – „nežni tip iz Labudovog jezera možda prolazi tamo odakle ti dolaziš, ali ovde u Vegasu, da bi bila uspešna zabavljačica, moraš da imaš duge, oblikovane noge, oblu zadnjicu zbog koje muškarci sline i, što je najvažnije, da znaš kako da mrdaš bokovima.“

Nisam prošla na audiciji. Moja fizionomija balerine s visinom od 1,58 m, vitkim, ali zategnutim telom, izrazito plavom kosom i klasičnim crtama lica nije bila u skladu sa senzualnošću koju je Kiti tražila. Ali kada je videla kako plačem kao da sam upravo izgubila najboljeg prijatelja, pristala je da mi pomogne i da me obuči da budem savršena zabavljačica.

Pošto očigledno nisam mogla da rastegnem svoje udove sa 1,58 m na 1,78 m, Kiti me je uključila u program treniranja koji bi bio pogodan i za vojnika koji se priprema za rat. Moja ishrana, koja se do tada sastojala od 1.200 kalorija dnevno, sad se praktično udvostručila. Cilj ove vežbe više nije bio da mi mišići budu zategnuti i da budem izdržljiva. Noge i guza su morali da se povećaju da bih, po prvi put u životu, imala telo s oblinama na kojima bi mi i Džesika Rebit pozavidela. Kiti me je naučila kako da uskladim pokrete i savršeno visoko podignem nogu, kako da senzualno njišem bokovima i, kako sam ja to zvala, da izbacim grudi što je privlačilo pažnju na sve moje atribute... koje nisam ni znala da posedujem.