Merjem Jolač - On, koji otvara puteve, ili Bog je Ljubav. 3. dio

Благодарности:

Yana Gok

© Merjem Jolač, 2021

ISBN 978-5-0055-7962-1

Создано в интеллектуальной издательской системе Ridero

On, koji otvara puteva, ili Bog je Ljubav

Roman u tri dela. dio 3.

Knjiga za obuku za one koji žele da slede put svog srca.

* Sve podudarnosti imena i prezimena sa stvarnim ljudima su slučajne, a događaji izmišljeni.

Posvećena muškarcu,

ljubav zbog koje mi je život okrenuo naglavačke.

Kad sam s tobom, ne zaspim cijelu noć.

A bez tebe ni ja nemam vremena za spavanje.

Hvala Bogu za ove dve nesanice,

I razlika između njih.

Mevlana

Jalaladdin Rumi

Bila je žena i sadržavala je bogatstvo života,

dato svim ženama i o čemu svi ćute,

jer je dato svima.

Ali dotakao ga je prvi put i zamislio

kao da je otkrio veliki nepoznati svet.

Od ovog osjećaja i planuo

njegova velika luda ljubav.

Mikhail Prishvin

Nasilje više nije potrebno da bi se spoznala moć.

To je odigralo ovu ulogu.

Današnjem svijetu je potrebno pravo lice snage – Ljubav.

Snaga u svojoj najčistijoj i najpotpunijoj manifestaciji.

Snaga u svojoj božanskoj lepoti —

moć koja cveta orgazmom.

Tanith «Kalijev dnevnik»

– Neću potpisati ove dokumente za tebe. Ne možeš se prebaciti u drugi odjel iz Turske u Švedsku, nemaš takva ovlaštenja. I općenito je nemoguće, ne mogu baciti tako vrijedne okvire kao što si ti. Idi na kupanje i obori svu svoju aroganciju. – Naš generalni konzul je bio uporan.

– A ako V. Putinov pouzdanik odobri, hoćete li potpisati transfer i moje novo imenovanje? – Nisam odustala.

– Onda jednostavno neću imati izlaz! Ali nemoj ni sanjati o tome.

– Već sam poslala molbu i svoj zahtev u Moskvu. Uskoro ću jedriti Sjevernim morem. A ako ne odobrite moju kandidaturu za novu diplomatsku misiju, onda ću dati ostavku. – Nasmiješila sam se i namignula svom šefu.

– Ti si luda? Ko ti je dao takvo pravo? Ne možeš odustati – i ti to znaš, inače ćeš odmah biti deportovana u domovinu i više mi nećeš objašnjavati, je li ti jasno?!

– Tako je, druže pukovniče, – savetnik prve klase u diplomatskim činovima imao je status pukovnika.

– Da nisi u rangu sa mnom, onda ne bih uopšte razgovarao sa tobom i ne bih bio na ceremoniji. Spremi se, zar nisi zaboravila da imaš međunarodni maraton 7. marta?! – suzi oči načelnik.

«Ne zaboravljam, neću da bežim», nasmejala sam se.

– Da li si potpuno nevezan sa svojom Švedskom ili šta? Nikad u životu nisam video ovako bahate i samouverene zaposlene! Objasni mi zašto toplu sunčanu Antaliju, u kojoj si toliko voljena, negovana, želiš da promeniš u hladnu zemlju, gde je zima i mrak 11 meseci, čiji jezik uopšte ne znaš?!?

– Jezik mi nije problem, znate… pa, brzo se navikneš na hladnoću i mrak. Svaki mrak se pretvara u svjetlo kada imaš visoku motivaciju», nasmijala sam se u lice ambasadoru.

– Loše ćeš završiti, upozoravam te. Nemaš diplomatsku misiju u Švedskoj. Idi i radi. I bolje da se nikada ne dotiče teme tvojog prijevoda… Jesi li zaboravila kako si izvodila žene i djecu iz zapaljenog Beslana?

– Nisam zaboravila. Nadam se da se ovaj užas nikada više neće ponoviti u mom životu… Potpisaćete sve papire kada dođe direktiva iz Moskve, Oleg Vasiljeviču, zar ne?

– Potpisaću, ali ovo su samo tvoji snovi, jer nikakve direktive neće stići.

– Svetlana Ivanovna je već potpisala sve dokumente, sutra će biti na vašem stolu. – Nasmejala sam se pravo u lice ambasadoru, za mene je moj prevod bio očigledan, šta god da se kaže.

– Štaoooo? – u glavi mi se oči samo popele na čelo.

– Da, ovo uopšte nije šala, ja sam ovde poslednjih dana i, kako ste hteli, poslednje sate sam izlazila na posao. – Moj smeh je jednostavno bilo nemoguće obuzdati, bila sam zadovoljana postignutim efektom.

– Isključiću ti iz svih baza podataka i dokumenata, završiće loše, upozoravam ti! Za ti ću zatvoriti SVE međunarodne baze podataka! To te garantujem, čuješ li me?! Sada ćeš mi biti tu da saznaš ko, kada i s kim, koji prelazi državnu granicu!

– Nemate pravo na ovo, dobro, bar ne iz međunarodnih baza. Ja sam glasnik mira i dobre volje. To nije u vašoj nadležnosti, znate bolje od mene.

Otišla sam. Imala sam slobodan dan, otišla sam na kupanje na žensku plažu, a nakon par sati na masažu svojoj turskoj maserki da se opusti, medicinske masaže su me oporavile. Nakon masaže, večerala sam na moru. I uronila je u vizualizaciju svog novog sretnog švedskog jutra.

………………………………………………………………………………………

Pred veliki praznik muslimana, Kurban bajram, svaki dan čitala sam istiharu, dovu Allahu, da Uzvišeni riješi moj slučaj na najbolji način za sve. I tako je novo imenovanje iz Moskve dobijeno upravo na Kurban-bajram kao nagrada, a dozvola za diplomatsku misiju u Švedskoj stigla je iz Moskve uz odobrenje Brisela, centra Evropske unije.

– Dobar dan, Oleg Vasiljevič!

– Šta hoćeš opet? Kako možeš biti tako drzka bez upozorenja? Na repertoaru si kao i obično!

– Molim vas da potpišete izvještaj o mom odlasku u Švedsku u vezi sa preraspodjelom diplomatskog predstavništva.

– Štaooooo? – oči šefa, koji je posmatrao šta se dešava, popele su mu se na čelo u bukvalnom smislu. Nije mogla vjerovati svojim očima da je tako nešto uopće moguće. Ali dokumenti iz Moskve ležali su na stolu ispred njega i, sudeći po osobi koja je izdala direktivu, nije mogao da ih ne potpiše. Preostalo mu je samo jedno – da prizna predaju, pusti me da odem tamo gdje sam htila da čitam namaz u džamiji Angered.

– Kako je to uopšte moguće? Jesi li poludila? Šta ćeš raditi u ovom hladnom Geteborgu, gdje je 10 mjeseci u godini mračno, vlažno i hladno?

– Pa, na kraju krajeva, uvek mogu da se vratim, zar ne, ili u neku drugu toplu zemlju? – Namignula sam šefu, uzimajući papire koje je potpisao za registraciju u kadrovskoj službi i završne obračune.

– Kada se smanjuješ? Reci Vladimiru Mihajloviču da će te odvesti na aerodrom. I ne zaboravi! Mogu pisati u Stockholm!

– Za 4 dana. Stokholm neće pomoći, jer je direktiva stigla iz Moskve, a sve je već dogovoreno. – Pocrvenela sam, smeh, nisam više mogla da obuzdam.

– Ti ćeš plesati sa mnom! Obećavam ti! Baci nas ovde! Šta ćeš raditi tamo? Umrijet ćeš od dosade!

– Uvek postoji pristojan posao za kvalifikovane radnike, znate, posebno tokom pandemije.

……………………………………………………………………………………….

Nisam letela u Švedsku. Ne ovaj put, jer sam sigurno znala da je moj let odmah nakon Kurban bajrama bio pravo za Bosnu. Sa sarajevskog aerodroma sam odmah otišla u Tuzlu, gdje sam imala planirani sastanak sa mojim prijateljima iz Bosne, koji su ujutro krenuli automobilom za Belgiju. Htela sam da dajem poklone svojoj voljenoj majci, jer definitivno ne idem u Brisel, bar ne u narednim mesecima.

Nakon što sam provela četiri divna dana i uživala u pogledima i džamijama Tuzle, uspjevši na putu za Tuzlu Kiseljak pozvati na ukusnu mineralnu vodu, preselila sam se u Sarajevo, smjestila se u starom centru, nedaleko od stare džamije. Za par dana trebala sam posjetiti Kiseljak, tačnije Gomionicu, bosanskohercegovačko selo sa nešto više od 400 stanovnika, mjesto koje me proganja zadnjih par mjeseci. Činilo mi se da sam tamo mogla pronaći mir, jer sam pronašla odgovore na sva svoja pitanja.