Sophie Adams - Savršeni Izbor

Savršeni izbor

Sedam grehova: Pohlepa

Sofi Adams

Prevod: Jelena Sekulić

Autorska prava © 2017. Sofi Adams

Naslovnica i urednička produkcija: Luizijana Poleto – kompanija „Bookmarks Brasil“

Sva prava su rezervisana i zaštićena brazilskim zakonom 9.610 od 19.2.1998.

Nijedan deo ove knjige nije dozvoljeno reprodukovati ili prenositi bilo kojim sredstvima: elektronskim, mehaničkim, fotografskim, sredstvima snimanja ili drugim sredstvima osim upotrebe kratkih citata u recenzijama o knjizi bez prethodne pisane dozvole autora. Fontovi se koriste uz dozvolu kompanije Microsoft.

Povreda autorskih prava predstavlja prekršaj ustanovljen brazilskim zakonom br. 9.610/98 i kažnjiva je prema Članu 184 Krivičnog zakonika.

Ova publikacija je književno delo. Imena, mesta, likovi i događaji su izmišljeni i predstavljaju proizvod mašte autora. Bilo kakva sličnost sa stvarnim ličnostima, živim ili mrtvim, događajima ili mestima je potpuno slučajna.

Damijen Kalahan je bio ambiciozan čovek. Bogat, privlačan i veoma uspešan, imao je svet u rukama i bio je spreman na sve samo da bi bio na vrhu.

Slatka, mlada Gabrijel Klark došla je u Rali u potrazi za novim životom, daleko od tužnih sećanja iz prošlosti.

Kada su se Damijenov i Gabin put ukrstili, želja i strast ih je okružila, bez obzira na to što su znali da su njihovi svetovi potpuno različiti. Uprkos svim očekivanjima, izgradili su intenzivnu i dugotrajnu vezu, međutim bila je ispunjena tajnama.

Da bi ostali zajedno, Damijen je morao da izabere, a Gabi je morala da nauči da veruje drugima. Da li su spremni da se reše strahova i slušaju svoj srca?

„Savršeni izbor“ je treća priča iz serije „Sedam grehova“.

Sedam grehova. Sedam ljudskih osobina koje se suprotstavljaju božanskim zakonima. Sedam grešaka koje smo svi napravili ili smo se s njima susreli u nekom delu našeg života.

Zavist, požuda, gnev, taština, pohlepa, proždrljivost i lenjost. Svaka priča iz serije „Sedam grehova“ inspirisana je jednom od ovih osobina. Sve priče imaju početak, rasplet i kraj i isprepletene su likovima koji se pojavljuju u prethodnim pričama.

Šta više vredi: ljubav ili novac? U „Savršenom izboru“ upoznaćemo Damijana, bogatog i moćnog čoveka, koji svet drži u rukama, i Gabi, slatku i nevinu mladu ženu s tajnama iz prošlosti, ali spremnu da počne ispočetka. Kada se njihovi svetovi sretnu, nemoguće je odoleti strasti. Ali ono što oni ne znaju je da sudbina uvek naplati cenu za pogrešne izbore koje napravimo... tako da moraju da naprave savršeni izbor.

A na kraju priče, ocenite knjigu i preporučite je prijateljima. Vaša ocena pomaže drugim čitaocima da se zainteresuju za priče.

Posetite moju internet stranicui pratite moju stranicu na mreži Facebook da bistebili u toku s novostima i budućim izdanjima.

S ljubavlju,

Sofi Adams

Pohlepa [srebroljublje]

imenica ženskog roda

1 Osobina ili karakteristika koju poseduje neko ko je škrt, preterano vezan za novac, bogatstvo.

2 dodatno: odsustvo velikodušnosti, darežljivosti; škrtost.

Začula sam prve taktove klavira i rukama zagladila strane haljine sašivene od svile plave poput mojih očiju. Rod, pijanista, počeo je da svira pesmu „Have I Told You Lately“ njegovog imenjaka Roda Stjuarta, a ja sam prišla mikrofonu i počela da pevam. Teško sam mogla da zamislim kako će stihovi ove prelepe pesme ubrzo da predstave moja osećanja.

Dok su odjekivali taktovi klavira, mogla sam da čujem žamor razgovora iz Ričmontsa, izuzetno ekskluzivnog restorana s pet zvezdica u otmenoj četvrti Ralija u Severnoj Karolini. Ovo elegantno mesto su posećivali ljudi iz najvišeg staleža: uspešni poslovni ljudi, političari, slavne ličnosti i svi i svako ko je mogao da priušti da plati bar 400 dolara za večeru. Što, naravno, nije bio moj slučaj iako je Lui Ričmont, vlasnik tog mesta, dobro platio tri nedeljna nastupa.

Počela sam da radim pre nešto malo više od tri meseca i znala sam većinu redovnih gostiju. Nakon nastupa, Lui je insistirao da prođem među stolovima, primim komplimente za moj nastup na bini ili da budem neka vrsta domaćice zbog koje se gosti osećaju prijatno. Pomisao na to me naterala da sagledam koliko se ovo razlikovalo od mog prethodnog života, daleko odatle u Njujorku gde sam pevala u jednom od onih zadimljenih i bučnih barova u jednom od najgorih delova grada. „Zaboravi, Gabi. Ta priča je ostala iza mene“ , rekla sam sebi jer nisam htela da se sećam svog tog gubitka i bola kroz koji sam prošla proteklih godina. Tamo sam bila da bih počela ispočetka i to bih i uradila, počevši od moje karijere.

Nakon nekoliko trenutaka, Rod mi je dao znak i počela sam da šapućem prve stihove i osećala kako postepeno - kao i uvek - razgovor prestaje i pažnja se okreće ka bini.

Jesam li ti nedavno rekla da te volim?

Jesam li ti rekla da ne postoji niko iznad tebe?

Ti mi ispunjavaš srce radošću, odnosiš svu moju tugu,

Olakšavaš moje muke, eto to radiš.

Druga strofa bila je praćena najdubljom tišinom, čak se i zvuk pomeranja escajga utišao tako da bi note klavira mogle da kristalno jasno lebde prostorijom s odličnom akustikom, a to je nešto na šta je Lui bio veoma ponosan.

Zatvorenih očiju i uronjena u pesmu pustila sam da me ponesu slatke reči ljubavi. Bina je bila jedino mesto na kome sam sebi dopuštala da osećam strast pošto mi je život pokazao, nebrojeno puta, da ne mogu da verujem nikome osim sebi.

Ne više.

Na bini više nisam bila sanjiva devojka koja je pobegla od košmara koji je prestavljao njen život u Njujorku. Tamo, u prelepoj haljini i pevajući publici sačinjenoj od uglednih i neverovatno uspešnih ljudi, bila sam neko kome se dive. Čak i ako je to bilo samo zbog mog glasa jer nikad ne bih mogla biti na istom nivou kao bilo ko ovde.

Prošaputala sam par poslednjih stihova i dok je Rodov klavir odzvanjao od poslednjih nota pesme, otvorila sam oči, još pod utiskom pesme, a pažnju mi je privukao ulaz u restoran. Tamo, u trodelnom odelu, verovatno krojenom po meri, s izrazito lepo ošišanom crnom kosom i odišući moći i bogatstvom, stajao je najveličanstveniji čovek kojeg sam ikad videla u životu. Onog trenutka kada su se njegove oči okrenule ka bini i uhvatile moj pogled, znala sam da nikad više neću biti ista.

U glavi mi je brujalo nakon dugog i komplikovanog susreta s bivšim kongresmenom Džošom Mekgregorom uz neprestano čavrljanje Dejvida Krozbija mlađeg, novog stažiste u kancelariji i sina senatora Krozbija, koji sa mnom radi već tri meseca, da bih udovoljio zahtevu uticajnog oca. Pomisao na to me je podsetila da od kad je taj sitničavi, nezreli i sasvim neiskusni dečko počeo da radi ovde, više nisam izlazio na večere s prijateljima ili se družio s lepim ženama. Pošto sam navikao na tišinu, sva ta dečkova priča me je iscrpela do kraja dana i sve što sam mogao da poželim bila je tišina mog doma u ulici Blound, jednoj od najekskluzivnijih i najskupljih adresa u gradu.

„Krozbi mlađi“ je već zapenio, ali sam ga prekinuo na hodniku dok sam išao do kancelarije. „Umesto da mi stalno pričaš, napravi izveštaj. Svrha. Razumeš?“, pitao sam, a on je željno klimnuo glavom kao da sam izgovarao čarobne reči koje bi otvorile nekakav portal tik ispred nas. „Na mom stolu sutra u sedam“, rekao sam i pucnuo prstima. Konačno je shvatio da mora da me ostavi na miru i otrčao da završi svoj posao.

Dok sam prolazio pored kancelarije moje sekretarice, gospođica Endži Monro, niska crvenokosa s oblinama koja bi, samo kad bih joj dopustio, radila puno više od odgovaranja na pozive i organizovanja mojih sastanaka, odmah je skočila na noge i predala mi poruke od tog popodneva.