Sophie Adams - Opklada Na Ljubav

Nakon nekoliko meseci, bila sam savršena pinap devojka: uz telo s oblinama, dobila sam i izgled koji je bio više seksi i sofisticiran zbog mojih lekcija o šminkanju, veoma uske odeće i dugih, crvenih, valovitih pramenova umesto moje plave kose.

Kada je Kiti pomislila da sam spremna da rasturim, dala mi je malu ulogu sa suzama u očima i rekla da sam završila njenu školu za zabavljačice s najboljom ocenom iako sam bila jedina učenica i da sam, zbog toga, zaslušila i novo ime i novu priliku.

Tog dana sam sahranila Emili Kroford i postala Blanš Deluks, seksi crvenokosa.

Na papiru je njenim lepim rukopisom bilo napisano:

Klub Blubelz

Kazino Lagžuri – Strip Las Vegas, 8455

Potraži Elajdžu

Utorak u 4 popodne

Blubelz je bio jedan od vodećih klubova u Vegasu sa svakodnevnim predstavama koje su posećivali turisti iz celog sveta. Bio je smešten u Lagžuriju, hotelu s pet zvezdica i kazinu u samom centru Stripa. U pitanju je bio posao zabavljačice trećeg nivoa, tj. neka vrsta rezervne plesačice, ali čak i da nisam dobila priliku da pokažem sve svoje tehnike i talente u nekoj istaknutoj ulozi, Blubelz je ipak plaćao puno više od onog što sam dobijala na trenutnom poslu .

Kada sam došla u kazino trideset minuta ranije, ugledala sam najduži red koji sam ikad videla u svom životu. Stotine, možda čak i milioni, žena svih oblika i veličina stajale su u redu koji se protezao sve do iza bloka. Plavuše, crvenokose, smeđokose i crnokose žene – izbor je bio ogroman. Ali sve su imale i nešto zajedničko: uvežbani seksipil, duboki dekolte, urođenu antipatiju i visinu. U poređenju s mojom niskom pojavom, izgledale su poput džinova i imala sam utisak da ako bi bilo koja od njih poželela da me izgura i izbaci odavde, ne bi me čak ni primetili.

Duboko sam udahnula i otišla na kraj reda koji se uvijao poput puža, uvrtala pramen kose oko prsta i pokušavala da se skoncentrišem uprkos žamoru. Ovo mi je bio najteži deo: da blokiram sve oko sebe tako da mogu da se fokusiram i budem odlična na audiciji i da sve impresioniram. Uvek sam bila zvezda predstave i kad bih tražila tišinu, odmah bih je i dobila. Zatvorene oči su mi se navlažile suzama dok sam se sećala kako sam imala sopstvenu garderobu. Lepa vremena koja se nikada neće vratiti.

Polako sam udisala i izdisala i pokušavala da pronađem unutrašnju ravnotežu. Ako sam bilo šta naučila iz udaraca koje mi je život priredio, to je da sam bila sposobna da sve izdržim. Život je bio žilav, ali bila sam i ja.

Počela sam da se istežem osećajući da me neke plesačice prezirno gledaju. A onda mi je blagi metež zaokupio pažnju. Nekakva vrsta svite hodala je pored reda: dve elegantno obučene žene s nonšalantnim izrazom lica, a potpuno ćelav muškarac u cvetnoj košulji osmehivao se devojkama. S njima je bio momak, koji je izgledao kao da ima 18 godina, i stavljao je narukvice poput onih koje dobijate u VIP zonama u klubovima na ruke devojkama koje je birao najzgodniji muškarac kojeg sam ikad u životu videla.

Nosio je sivo odelo, sigurno krojeno po meri, kao vino crvenu svilenu kravatu i italijanske, kožne cipele. Tamna kosa bila je ošišana veoma uredno, a brada, koja je skrivala snažnu vilicu, davala mu je vragolast izgled. Očima je prelazio preko svake devojke od glave do pete veoma brzo kao ekspert koji je navikao da najlepše žene padaju ničice pred njim. Uz svaki korak bi pokazao na neku ženu, a zatim na drugu i dečko bi im stavljao narukvice. Bio je seksipilan, zavodljiv i iskusan muškarac.

Da sam bila od onih devojaka koje se klade, a nisam, kladila bih se u 10 dolara koje sam imala u torbi i svoje omiljene baletanke, koje nisam mogla da bacim iz čisto sentimentalnih razloga, da je ovaj čovek bio pravi igrač. Najopasnija vrsta u Vegasu.

Zabeležite ovo: kada naletite na igrača, bežite. Ničeg se ne plaše i ne oklevaju da dobiju ono što žele. Ne odustaju, a njima je izazov poput crvenog plašta pred bikom. Kada osvoje glavnu nagradu – Ding ! Ding ! Ding ! Bilo da je u pitanju devojka ili novčići iz najbližeg slot aparata, samo se prebace na sledeći sto ili ženu bez osvrtanja za onim šta ostavljaju.

Trebalo je da poslušam sopstveni savet i da ne gledam u gospodina Seksipilnog, ali njegova senzualnost je bila tako prirodna i snažna da nisam mogla da se skoncentrišem ni na šta drugo osim na njega.

Žene oko mene su kokodakale kao u kokošinjcu, stenjale, cvilele, pretvarale se da se kikoću, a jedino što sam uspela da razaznam u svemu tome je kada je jedna od njih rekla Tajler, pa sam shvatila da se tako zove.

Mala grupa mi se približavala sve više i konačno je na mene spustio najekspresivniji pogled koji sam ikad videla.

O. Sveta. Majko. Božja.

Prešao je jezikom preko savršenih usana koje su izgledale mekano poput zrele breskve i pažljivo me je odmerio od glave do pete budeći istovremeno sva moja čula i ostavljajući me sa najsnažnijim osećajem samosvesnosti koji sam ikad osetila. Njegove oči su preletele po mom telu, preko mojih nogu, oblina na bokovima, tankog struka, koji je isticala pripijena haljina, grudi, koje su izgledale veće zbog pušap grudnjaka koji sam dobila od Kiti, mojih blago razdvojenih usana i, konačno, do mojih očiju. Kad su nam se pogledi sreli, osetila sam kao da se u meni zapalila vatra i gorela od požude, želje i još nečega za što nisam imala reči.

„I nju“, rekao je pokazujući bradom u mom pravcu ne skidajući pogled s mene. Dečko se nagnuo prema meni, ali ga je zaustavila jedna od žena u pratnji.

„Taj, vidiš li kolika je? Praktično je patuljak“, rekla je dižući nos. Potonula sam kao da su me udarili.

I dalje ne skidajući pogled s mene, muškarac, za koga sam ustanovila da se zove Tajler, rekao je toj ženi glasom od koga sam zadrhtala i zahvaljivala nebesima što reči nisu bile upućene meni:

„Ani, ja ovde biram kandidate. Zatim Elajdža. A ona nije patuljak. Ona je sićušna. Vrsta žene koja savršeno stane u ruke muškarcu.“ Osmehnuo se, a ja sam osetila kako mi obrazi crvene.

Igrač!! Reč je zasvetlela u mojoj glavi neonskim svetlom. Pokušala sam da održim pribranost i da ne dozvolim da njegove zavodljive reči utiču na mene.

Žena je odstupila i mladić je konačno stavio narukvicu na moju ruku. Ćelavi je pljesnuo rukama i rekao,

„Sve vi sa narukvicama, idite redom u crvenu sobu. Ostale mogu da idu. Hvala vam!“

Sedeo sam u fotelji u svojoj kancelariji i gledao metež u Vegasu kroz prozor koji se protezao od jednog kraja prostorije do drugog. U ovo vreme Sin Siti se tek pokretao, spreman da primi kockare, turiste i ljude iz svih sfera života na ulice i u svoja zdanja. Svetleće reklame će ubrzo da se uključe poput raznobojnih svetionika da namame sve koji su bili na ulicama željni da potroše sav novac u kazinima u gradu.

Oduvek mi se ovo dopada. Ja sam, zapravo, noćni čovek. Volim neonska svetla koja sijaju na tamnom nebu, svetlucanje slot aparata, zvuke smeha i kuckanja čaša dok se turisti i profesionalni igrači raspoređuju po stolovima za poker, ajnc i bakaru.

Odrastao sam u sred ovog meteža u Vegasu. Moj otac, poznati profesionalni igrač, provodio je dana za stolovima. Bili smo samo nas dvojica jer je moja majka, poznata zabavljačica u to vreme, pobegla s bogatim rančerom iz Teksasa i nikad se nije osvrnula. Tad sam imao samo pet godina i otac me je svuda vodio sa sobom. A to je uključivalo najveća kazina u gradu.

Naučio sam da brojim karte pre nego što sam do kraja znao da napišem svoje ime. S deset godina sam već bio legenda među velikim kockarima i igrao sam bolje od oca. Sa 17 godina sam ga izgubio. Umro je od ciroze jetre zbog silnog pića. Kad sam napunio 18, osvojio sam svoj prvi milion na jednom turniru u gradu.