Robert Sojer - Dve Zemlje

Ruben je bacio pogled na povređenog čoveka, koji je i dalje gledao rentgenske snimke nešto mrmljajući sebi u bradu. Pokušao je da zamisli kako izgleda lobanja nepoznatog čoveka ispod kože i mesa. Da li izgleda kao ova koju mu Sing upravo pokazuje, upitao se Ruben.

„On ima nekoliko veštačkih zuba“, rekao je Sing, proučavajući i dalje snimak. „Ali oni se svi nalaze na delu vilice na kojem je urađen rekonstruktivni zahvat. Što se tiče ostalih zuba, čini se da su pravi, iako su njihovi korenovi šuplji — a to je još jedna od karakteristika Neandertalaca.“

Ruben se ponovo okrenuo prema snimku. „Nema šupljina“, rekao je odsutno.

„Tačno tako“, rekao je Sing. Još jedan trenutak je proučavao snimak. „U svakom slučaju, izgleda da nema nikakvog hematoma, niti bilo kakvog traga preloma na lobanji. Nema potrebe da ga zadržim u bolnici.“

Ruben je pogledao nepoznatog čoveka. Ko je, dođavola, on, pitao se. Nešto mrmlja na nekom nepoznatom jeziku, a na njemu je urađen veliki hirurški zahvat. Da li je moguće da pripada nekoj bizarnoj sekti? Da li je zbog toga provalio u Neutrinsku observatoriju? To bi imalo smisla, ali —

Međutim, doktor Sing je bio u pravu: osim rekonstruktivnog zahvata na vilici, ono što su posmatrali na rentgenskom snimku je bila prava lobanja. Ruben je prešao polako i oprezno preko prostorije, i odmah shvatio zašto tako čini; naime, on se nije približavao nepoznatom onako kako bi prilazio bilo kom drugom ljudskom biću, već je to činio onako kako bi prilazio nekoj divljoj životinji. Pa ipak ništa u čovekovom ponašanju do sada nije ukazivalo ni na šta drugo sem potpune uljudnosti. Čovek je očigledno čuo kako mu se Ruben približava. On skrete svoju pažnju sa rentgenskih snimaka kojima je bio zaokupljen i okrenu se ka Rubenu.

Ruben je zurio u čoveka. Već je i pre primetio da mu je lice neobično. Dvostruki izbočeni luk iznad obrva bio je očigledan. Kosa mu je bila podeljena tačno na sredini, bez razdeljka na bilo kojoj od dve strane, i činilo se da je tako prirodno podeljena, a ne da to predstavlja rezultat nekog modnog trenda. A što se tiče njegovog nosa, on je bio ogroman — ali nije bio ni malo orlovski. Zapravo, nije ličio ni na jedan drugi nos koji je Ruben ikada video; naime, uopšte nije imao hrskavični greben.

Ruben je polako podigao desnu ruku, blago raširivši prste, pazeći da pokret deluje blago, a ne preteći. „Mogu li?“, upitao je, primičući ruku čovekovom licu.

Čovek sigurno nije razumeo reči, ali mu je značenje pokreta bilo sasvim jasno. Isturio je glavu napred, pokazujući mu tako da može da ga dodirne. Ruben je prešao prstima preko dvostrukog luka, preko čela, i celom dužinom lobanje od prednjeg ka zadnjeg dela, osetivši na tom mestu — kako je ono doktor Sing to nazvao? — zatiljačnu kost, tvrdu koštanu izbočinu ispod kože. Nije uopšte bilo sumnje: lobanja koju su videli na snimku pripadala je ovoj osobi.

„Ruben“, rekao je doktor Montego, dodirnuvši se po grudima. „Ruben.“ Zatim je rukom pokazao ka čoveku, okrenuvši dlan ka njemu.

„Ponter“, rekao je čovek, dubokim, zvučnim glasom.

Naravno, postojala je mogućnost da je on shvatio reč „Ruben“ kao termin kojim se označava svako ljudsko biće kojem pripada Montego, a „Ponter“ bi prema tome mogla da bude reč koja označava Neandertalca.

Doktor Sing im se pridružio. „Naonihal“, rekao je — otkrivši tako šta slovo „N“ na pločici s imenom označava. „Ja se zovem Naonihal.“

„Ponter“, ponovio je nepoznati čovek. Ruben je pomislio da su i druga tumačenja i dalje moguća, ali ipak se činilo veoma verovatnim da je to čovekovo ime.

Ruben je klimnuo glavom Siku. „Hvala vam na pomoći.“ Zatim se okrenuo ka Ponteru i pokazao mu da krene za njim. „Hajdemo.“

Ponter se uputio ka invalidskim kolicima.

„Ne“, rekao je Ruben. „Ne, dobro ti je.“

Ponovo mu je rukom pokazao da krene za njim, i Ponter je tako i učinio, hodajući. Doktor Sing je skinuo rentgenske snimke sa ploče, stavio ih u jednu veliku kovertu i krenuo napolje zajedno sa njima, uputivši se ka prijemnom odeljenju.

Našli su se pred izlaznim vratima od mutnog stakla. Kada je doktor Sing stao na gumeni otirač ispred vrata, ona su automatski skliznula u stranu i —

Zabljesnuli su ih blicevi foto-aparata.

„Da li je to čovek koji je provalio u NOS?“ — povikao je neki muškarac.

„Kakvu tužbu će kompanija Inko podneti protiv njega?“ — upitala je neka žena.

„Da li je povređen?“ — začuo se glas drugog muškarca.

Rubenu je bilo potrebno nekoliko trenutaka da bi shvatio šta se događa. Prepoznao je jednog od muškaraca kao dopisnika lokalne televizijske stanice, a drugi je bio novinar koji je izveštavao o dešavanjima u rudniku za Sadberi star. Dvanaestak drugih ljudi koji su se gurali oko njih nije poznavao, ali oni su držali u rukama mikrofone sa natpisima Global televižn, Si-ti-vi i Njus vorld i imenima lokalnih radio-stanica. Ruben je pogledao Singa i uzdahnuo, ali je zatim shvatio da je ovo bilo neizbežno.

„Kako se osumnjičeni zove?“ — povikao je jedan novinar.

„Da li je već bio kažnjavan?“

Reporteri su nastavili da fotografišu Pontera, koji se nije trudio da sakrije lice. U tom trenutku dva policajca u tamno-plavim uniformama ušla su unutra. „Da li je ovo terorista?“

„Terorista? „ — pitao je Ruben. „Nema nikakvog dokaza o tome.“

„Vi ste lekar u rudniku, zar ne?“ — pitao je jedan od policajaca.

Ruben je klimnuo glavom. „Ruben Montego. Ja ne verujem da je ovaj čovek terorista.“

„Ali on je digao u vazduh Neutrinsku observatoriju!“ — rekao je jedan novinar.

„Observatorija je oštećena, to je tačno“, rekao je Ruben, „On je bio tamo kada se to dogodilo, ali ne verujem da mu je to bila namera. Uostalom, i on sam se gotovo udavio.“

„To nije važno“, rekao je policajac. „Moraće da pođe sa nama.“

Ruben je pogledao Pontera, a zatim novinare, a onda doktora Singa. „Znate šta se događa u ovakvim slučajevima“, rekao je tiho Siku. „Ako vlasti odvedu Pontera, niko ga više neće ponovo videti.“

Doktor Sing je polako klimnuo glavom. „Pretpostavljam da je tako.“

Ruben je grickao donju usnu, razmišljajući. Zatim je duboko udahnuo i glasno rekao: „Ne znam odakle je on došao“, rekao je Ruben, prebacujući ruku preko Ponterovih širokih ramena, „i nisam siguran kako je stigao ovamo, ali ovaj čovek se zove Ponter i — “

Ruben je zastao. Doktor Sing ga je pogledao. Ruben je znao da bi sada mogao i da završi, da može da im samo kaže kako se čovek zove. Ne mora ništa više da izgovori, može da ćuti i niko neće pomisliti da je lud. A ako nastavi —

A ako nastavi, nastaće haos.

„Kako se to piše?“ — povikao je jedan novinar.

Ruben je sklopio oči, prikupljajući snagu. „Najobičnije“, rekao je, gledajući novinara. „P-o-n-t-e-r. Ali, bez obzira ko od vas je uspeo da prvi zapiše to ime, siguran sam da je on prva osoba na svetu koja je ikada zapisala to ime na engleskom jeziku.“ On ponovo zastade, pogleda još jednom u doktora Singa, tražeći od njega podršku, a zatim nastavi. „Ovaj ovde gospodin po našem mišljenju nije Homo sapiens sapiens. On bi mogao da bude ... — znate, mislim da antropolozi još uvek vode rasprave oko toga koji je pravilan naziv za tu vrstu ljudskih bića — dakle, on je ono što oni nazivaju ili Homo neanderthalensis ili Homo sapiens neanderthalensis — dakle, on je, kako se čini, Neandertalac.“

„Šta!“ — uzviknu jedan od novinara.

Drugi je samo podrugljivo prasnuo u smeh.

Ali onaj treći — novinar koji je izveštavao o događanjima u rudniku za Sadberi star — napućio je usne. Ruben je znao da je ovaj novinar studirao geologiju i da je tada, nesumnjivo, imao i predavanja iz paleontologije. „Na osnovu čega to mislite?“ — pitao je skeptično.