Исак Асимов - Немезис

„Ох, није реч о томе”, примети Џарлоу. „Сателит јесте настањив. У том погледу нема никакве сумње.”

„Због водене паре?”

„Не. Имам нешто боље од тога.”

„Шта?”

Џарлоу пређе смркнутим погледом преко лица свих присутних, па рече: „Да ли бисте неки свет прогласили настањивим уколико је он, заправо, већ настањен?”

„Да, мислим да бих себи могао допустити тако нешто”, одговори мирно Ву.

„Хоћеш ли да кажеш да и са ове удаљености можеш да разазнаш да је сателит настањен?” упита оштро Венделова.

„Управо то желим да кажем, капетане. У атмосфери има слободног кисеоника — и то у приличним количинама. Можете ли ми објаснити откуд кисеоник, осим ако посреди није фотосинтеза? И можете ли ми објаснити откуд фотосинтеза, уколико живот није посреди? Напокон, како би планета могла бити ненастањива, уколико на њој има животних облика који производе кисеоник?”

Настаде за тренутак мртва тишина, а онда се поново огласи Венделова. „То је тако невероватно, Џарлоу. Јеси ли сигуран да ниси нешто забрљао у програмирању?”

Бланковицева значајно подиже веђе, погледавши према Вуу, као да би да му каже: 'Шта сам ти рекла!'

Џарлоу суво одврати: „Никада до сада нисам 'забрљао', како ви то кажете, али сам, наравно, спреман да прихватим исправку од свакога ко се на овом броду сматра већим стручњаком од мене за инфрацрвену анализу атмосфере. То није моја ужа струка, али сам се у пуној мери ослонио на Бланка и Нкрумаха.”

Крајл Фишер, који се од чарке са Вууом, поводом његове жеље да се превремено врате, у приличној мери осмелио, није се либио да иступи са својим мишљењем.

„Гледајте” рече он, „када будемо пришли још ближе, ово ће се или потврдити или оповргнути, али зашто не бисмо претпоставили да је анализа др Џерлоуа тачна и видели куда нас она води? Ако у атмосфери овог света постоји кисеоник, не би ли било разложно претпоставити да је, можда, тераформирана?”

Све се очи окренуше ка њему.

„Тераформирана?” упита тупо Џарлоу.

„Да, тераформирана. Зашто да не? Имате овај свет који је погодан за живот, осим што у његовој атмосфери преовлађују угљен-диоксид и азот, баш као и на световима без живота попут Марса и Венере; а онда, једноставно, положите алге у океан и убрзо уследи оно — 'па-па, угљен-диоксиду' и 'добар дан кисеонику'. А има, можда, и других начина. Нисам стручњак.”

Сви су га и даље нетремице посматрали.

„Разлог због којег ово помињем”, настави Фишер, „јесте то што сам се сетио разговора о тераформирању на фармама Ротора. Радио сам на њима. Похађао сам чак и неке семинаре о томе, утолико горљивије јер сам помишљао да би све то могло имати неке везе са програмом хиперсвемирских летова. Није имало, али сам бар стекао извесну представу о тераформирању.”

Јави се, напокон, Џарлоу. „Јесте ли, Фишеру, на тим семинарима којим случајем чули да ико помиње колико би такав процес могао потрајати?”

Фишер рашири руке. „Реците ми ви, др Џарлоу. Сигуран сам да ће нам то уштедети силно време.”

„У реду. Ротору су, да би стигао овамо, биле потребне две године, уколико је уопште успео. То би значило да се овде налази већ тринаест година. Да је цела Насеобина била испуњена само алгама и да су све изручене у океан, где су потом наставиле да живе, расту и производе кисеоник до садашњег обима, који процењујем на неких осамнаест одсто, док је угљен-диоксид присутан тек у траговима, претпостављам да би за то било потребно бар хиљаду година. Можда и само неколико стотина, уколико би услови били невероватно повољни. Али сигурно је да би за то било неопходно више од тринаест година. Поред тога, искрено речено, земаљске алге су посебно прилагођене условима на Земљи. На неком другом свету можда не би успевале, или би то чиниле веома успорено, док се не прилагоде. За тринаест година ствари се не би нимало промениле.”

Фишера то, међутим, као да није поколебало. „Врло добро, али чињеница је да у атмосфери сателита има пуно кисеоника, а готово нимало угљен-диоксида. Ако то није роторијанско дело, како је, онда, до тога дошло? Зар вам се не чини сасвим умесном претпоставка да на сателиту постоји неки неземаљски облик живота?”

„То је управо оно што сам мислио”, рече Џарлоу.

„То је оно што одмах треба да прихватимо”, умеша се Венделова. „Тамошња вегетација врши фотосинтезу. То, дабоме, ни за тренутак не мора значити да се Роторијанци налазе на том свету, нити да су икада стигли до овог система.”

Фишер је изгледао разљућен. „Па, добро, капетане”, рече он са упадљивом званичношћу, „морам приметити да то такође не значи ни да Роторијанци нису тамо, односно да уопште нису стигли до овог сателита. Уколико планета има властиту вегетацију, то само значи да никакво тераформирање није ни било неопходно и да су се Роторијанци одмах могли населити.”