Isak Asimov - Spuštanje noći

„Sačekaj još malo“, reče Binaj. „Samo još nekoliko časova.“

„Ti to stvarno iskreno!“ Reče zabrinuto Teremon. „Svih mu bogova, nisi ništa manje udaren od Mondiora lično. Fuj! To ti je moj komentar, Binaje. Fuj… Uvedi me unutra da se vidim sa Atorom, hoćeš li?“

„Upozoravam te, on tebe ne želi da vidi.“

„To si već kazao. Ipak me uvedi.“

Teremon nije očekivao da će ikada morati da zauzme neprijateljski stav prema naučnicima iz Opservatorije. Jednostavno je tako ispalo, veoma postepeno, tokom meseci koji su vodili ka devetnaestom teptaru.

U suštini, reč je bila o novinarskom integritetu, govorio je sebi. Binaj mu je bio stari prijatelj; dr Ator je, van svake sumnje, bio veliki astronom; Širin genijalac, otvoren i simpatičan; a Sifera… e pa, ona je bila privlačna i zanimljiva žena i poznati arheolog. Uopšte nije želeo da bude u neprijateljstvu sa tim ljudima.

Međutim, morao je da piše o onome u šta veruje. A do dubine svoje duše verovao je da je ova skupina iz Opservatorije bila isto onoliko uvrnuta koliko i Apostoli Plamena, i u istoj meri opasna po stabilnost društva.

Neka nevidljiva planeta, koja se uz to još ne može otkriti, juri preko neba po orbiti koja je donosi u blizinu Kalgaša svakih nekoliko dekada, nije nego! Kombinacija položaja sunaca u kojoj na nebu ostaje samo Dovim kada nevidljiva planeta stigne ovoga puta? Dovimova svetlost tako biva zaklonjena i svet zapada u Tamu? Posledica toga je sveopšte ludilo? Ne, ne, nije mogao to da svari.

Teremonu je sve to izgledalo u istoj meri suludo kao i stvari koje su Apostoli Plamena godinama trućali. Jedina posebnost koju su Apostoli ubacili bio je tajanstveni fenomen poznat pod nazivom Zvezde. Čak su i ljudi iz Opservatorije bili toliko pametni da priznaju kako nemaju pojma šta su to Zvezde. Očigledno, neka nova vrsta nevidljivih nebeskih tela koja odjednom postaju vidljiva po završetku Godine pobožnosti i bes bogova se sruči na Kalgaš… tako su bar tvrdili Aposotoli.

„To je nemoguće“, rekao mu je Binaj, jedne večeri u klubu Šest sunaca. Bilo je to šest meseci pre datuma određenog za pomračenje. „Pomračenje i Tama, da. Zvezde, ne. U Vaseljeni nema ničeg osim našeg sveta, šest sunaca, nekih beznačajnih asteroida… i Kalgaša Dva. Ako, takođe, postoje Zvezde, zašto ne možemo da izmerimo njihovo prisustvo? Kako to da ne možemo da ih otkrijemo na osnovu orbitalnog odstupanja onako kako smo to učinili sa Kalgašem Dva? Ne, Teremone, ako tamo napolju postoje Zvezde, onda mora da nešto nije u redu sa Teorijom opšte gravitacije. A mi znamo da je teorija ispravna.“

Znamo da je teorija ispravna, upravo to je Binaj kazao. Ali zar to nije bilo isto kao kada bi Folimun rekao: „Znamo da je Knjiga Postanja knjiga istine“?

U pošetku, kada su mu Binaj i Širin ispričali o svom saznanju da će nastupiti razorno razdoblje Tame na celom svetu, Teremon, napola sumnjičav i napola uplašen i zadivljen njihovim apokaliptičkim vizijama, odista je davao sve od sebe da im pomogne. „Ator želi da se sretne sa Folimunom“, kazao je Binaj. „Pokušava da sazna da li Apostoli poseduju kakve drevne astronomske zapise koji bi mogli potvrditi ono do čega smo mi došli. Možeš li to da središ?“

„Kakva ideja“, primetio je Teremon. „Razdražljivi stari naučnik traži da se sretne sa predstavnikom nenaučnih sila koje su uz to i protiv nauke. Videću šta mogu da učinim.“

Ispostavilo se da je sastanak bilo iznenađujuće lako zakazati. Teremon je ionako nameravao ponovo da intervjuiše Folimuna. Apostol oštrog lika obećao je da će ga primiti narednog dana.

„Ator?“ upitao je Folimun kada muje Teremon preneo Binajevu poruku. „Zašto bi on želeo da vidi mene?“

„Možda namerava da postane Apostol“, vragolasto nagovesti Teremon.

Folimun se nasmeja. „To je malo verovatno. Koliko ga poznajem, pre bi se ceo obojio u ljubičasto i krenuo nag u šetnju bulevarom Saro.“

„Možda se izmenio“, reče Teremon. Oprezno je posle mučne pauze dodao: „Znam pouzdano da su on i njegovo osoblje došli do izvesnih podataka koji bi mogli da podrže vaše verovanje da će Tama ovladati svetom narednog devetnaestog teptara.“

Folimun je dozvolio sebi da pokaže jedva primetno krajnje kontrolisano zanimanje, tako što je sasvim neznatno izvio jednu obrvu. „To bi bilo predivno, ako je tačno“, mirno je primetio.

„Moraćete lično da se sretnete s njim ako to želite da otkrijete.“

„Upravo to ću i učiniti“, rekao je Apostol.

I učinio je. Pravu prirodu sastanka između Folimuna i Atora Teremon nikada nije uspeo da otkrije, uprkos velikom uloženom trudu. Sastanku su prisustvovali jedino Folimun i Ator, a nijedan od njih nije ni reč rekao nikom drugom o njemu posle toga, koliko je Teremon uspeo da otkrije. Binaj, Teremonova glavna veza sa Opservatorijom, mogao je samo da mu ponudi neodređena nagađanja.

„Razgovor je imao neke veze sa drevnim astronomskim zapisima za koje šef veruje da su u posedu Apostola, to je sve što mogu da ti kažem“, izjavio je Binaj. „Ator nagađa da su oni baštinili stvari tokom vekova, možda još iz vremena od pre poslednjeg pomračenja. Pojedini pasusi u Knjizi Otkrovenja napisani su, znaš, nekim starim, zaboravljenim jezikom.“

„Starim zaboravljenim brbljarijama, hoćeš da kažeš. Niko nikada nije uspeo da izvuče bilo kakav smisao iz toga.“

„Sigurno je samo da ja to ne mogu“, reče Binaj. „Ali neki veoma uvaženi filolozi smatraju da bi ti pasusi mogli biti pravi preistorijski tekstovi. Šta ako Apostoli znaju kako se dešifruje taj jezik? Ali to čuvaju za sebe, tako prikrivajući astronomske podatke koji su možda zapisani u Knjizi Otkrovenja. To je možda ono za čim Ator traga.“

Teremon je bio zapanjen. „Hoćeš da kažeš da najugledniji astronom našega vremena, možda i svih vremena, ima potrebu da se posavetuje sa gomilom histeričnih kultista o jednom naučnom nalazu?“

Binaj slegnu ramenima i odgovori: „Znam samo da Ator ne voli Apostole i njihova učenja ništa više od tebe, ali misli da mu sastanak sa tvojim prijateljem Folimunom može biti od velike koristi.“

„Nije mi on nikakav prijatelj! Samo poslovni poznanik.“

Binaj odvrati: „Kako god želiš da ga zoveš…“

Teremon ga preseče. Ključao je od besa što ga je i samog iznenadilo. „I samo da ti kažem da kod mene nećete dobro proći, ako se pokaže da ste sa Apostolima sklopili kakvu nagodbu. Što se mene tiče Apostoli predstavljaju samu Tamu… najcrnju, najomraženiju vrstu reakcionarnih pogleda. Ako dopustimo da bude po njihovom, sve će nas naterati da živimo kao u srednjem veku, postimo, budemo kreposni i ponovo počnemo da se bičujemo. Već je dovoljno loše to što imamo psihopate poput njih koji pljuju unaokolo delirična proročanstva kako bi uzburkali miran svakodnevni život; međutim, ako čovek Atorovog ugleda namerava da podrži te smešne gmizavce tako što će uvrstiti neka od njihovih trućanja u vlastite nalaze, postaću veoma, veoma sumnjičav, prijatelju, u vezi sa svim što će ubuduće stizati iz vaše Opservatorije.“

Na Binajevom licu jasno se očitavala potištenost.

„Kad bi samo znao, Teremone, kako pogrdno Ator govori o Apostolima, koliko malo poštovanja gaji prema svemu što su oni ikada zastupali…“

„Zašto onda sebi dopušta da razgovara sa njima?“

„I ti si razgovarao sa Folimunom?“

„To je drugo. Dopadalo se to meni ili ne, Folimun je ovih dana vest. Moj je posao da otkrijem šta se zbiva u njegovom umu.“

„Pa možda je i Ator istog mišljenja“, žučno primeti Binaj.

Tu su prekinuli razgovor zato što je počeo da prerasta u svađu koju nijedan od njih nije želeo. Pošto Binaj zaista nije imao pojma kakav su sporazum Ator i Folimun mogli sklopiti, ako je do tako nečeg uopšte došlo, Teremon je uvideo da nije imalo smisla obrađivati ga.