Аркадије Стругацки - Тахмасиб

Жилин је замишљено одвртао тежак поклопац.

„Главно!“ наједном рече. „У сваком животу, као и у сваком послу, најглавније је — одредити шта је главно.“ Погледа у Јуру. „Нећемо данас да говоримо о томе, важи?“

Јура ћутке климну главом. „Јој, јој, јој“, помисли. „Зар је Ивану и то досадило?

То је сигурно јако лоше кад се пуних десет година бавиш послом који волиш, а онда наједном престанеш да га волиш. То је сигурно ужасно! Али некако не личи на то да би Ивану било досадно…“

Осврнуо се и рекао, да би променио тему разговора: „Овде мора да постоје привиђења…“

„Пст!“ рече Жилин преплашено и исто тако се осврте. „Овде их има више него што можеш и да замислиш! Ево овде“, показао је на мрачан пролаз између две разводне табле, „ја сам нашао… само не говори никоме… дечју капицу!“

Јура се насмеја.

„Треба да знаш“, настави Жилин, „да је наш Тахмасиб веома стари брод. Он је био на многим планетама и на свакој планети су се у њега укрцавала тамошња привиђења. И то не по једно или два, већ читаве дивизије. Она, та привиђења, мувају се по броду, стењу, завијају, увлаче се у приборе, нарушавају рад фазоциклера… Њима, видиш ли, много сметају авети бактерија, које су убијене за време дезинфекције… И никако не можемо да их се ослободимо…“

„Треба их полити светом водицом.“

„Пробао сам.“ Жилин одмахну руком, отвори велики поклопац и спусти се у њега горњим делом свог огромног тела. „Све сам пробао“, рече из дубине. „И обичном светом водицом, и деутеријевом и тритијумовом. Никаквог успеха. Али, смислио сам на крају како да их се решим.“ Извукао се из отвора, залупио поклопац и погледао Јуру озбиљним очима. „Са Тахмасибом треба пројурити кроз Сунце. Да ли ме схваташ? Још није било случајева да би привиђење издржало температуру термонуклеарне реакције. Осим шала, ти си сигурно чуо за мој пројект брода који би пролетео кроз Сунце.“

Јура одмахну главом. Он још никако није успевао да одреди тренутак кад је Жилин престајао да се шали, а кад је почињао да говори озбиљно.

„Идемо“, рече Жилин узевши га под руку. „Идемо горе, и ја ћу ти све детаљно објаснити.“

Али кад су изишли, Јуру је ухватио Биков.

„Стажисто Бородине“, рече он, „пођите са мном.“

Јура тешко уздахну и баци поглед на Жилина. Жилин само рашири руке.

Биков одведе Јуру у кајут-компанију и посади га за сто преко пута Јурковског.

Предстојало је оно најнепријатније: два сата мучног учења физике метала. Биков је закључио да стажиста мора рационално да искористи време лета и већ први дан је Јуру посадио за сто да решава теоријске задатке из варилачког посла. Поштено говорећи, то и није било тако неинтересантно, али Јуру је тиштала помисао на то да њега, искусног радника, терају да учи као да је неки обичан почетник. Није смео да се супротставља, али је учио равнодушно, без неког елана.

Много је интересантније било гледати и слушати како ради Јурковски.

Биков се вратио у своју фотељу, неколико минута је посматрао како Јура прелистава странице књига, а онда је раширио нове новине. Јурковски наједном престаде да галами својом електромашином и обрте се Бикову.

„Да ли си нешто чуо за статистику свињарија?“ изненада упита.

„Каквих свињарија?“ упита Биков, сакривен иза новина.

„Мислим на свињарије… овај… у космосу. Број неблагодарних поступака и противзаконитих акција брзо расте с удаљењем од Земље, достиже максимум у појасу астероида и поново опада што се брод више приближава границама… овај…

Сунчевог система.“

„У том нема ничег чудног“, прогунђа Биков не испуштајући новине из руку. „Ви сте сами дозволили разним никоговићима, као што је, на пример, Спаце Пеарл, да копају по астероидима, и шта сада хоћете?“

„Ми смо дозволили!“ Јурковски се разбесне. „Не ми већ оне будале у Лондону. А сад и сами не знају шта да раде…“

„Ти си генерални инспектор и имаш све карте у својим рукама“, рече Биков.

Јурковски је извесно време ћутке гледао у папире пред собом.

„Душу ћу ишчупати из тих свиња!“ наједном рече и поново поче да галами својом машином.

Јура је већ знао шта је то специјални лет број 17. Негде у огромној мрежи космичких насеобина, које су обухватиле цео Сунчев систем, дешавале су се разне незгоде, и Међународна управа космичког саобраћаја одлучила је да једном заувек раскрсти с тим. Јурковски је био генерални инспектор МУКС-а и имао је, према свему, неограничена овлашћења. Он је имао право да смењује, деградира, даје укоре, разрешава дужности, кажњава, па чак, изгледа, и примењује силу. Чак и више од тога, Јурковски је имао намеру да изненађује кривце и због тога је специјални лет 17 држан у највећој тајности. Из одломака разговора и из онога што је Јурковски наглас читао видело се да ће фотонски космоплан Тахмасиб проћи кроз појас астероида и да ће се задржати у систему Сатурна, а да ће после тога заобилазним путем доћи до Јупитера и поново се кроз појас астероида вратити на Земљу.