Аркадије Стругацки - Тахмасиб

„Да.“

„План је добар“, рече Љамин. „Шта ви мислите, другови?“

Гајдадимов је устао.

„Против таквог плана немам ништа“, рече он. „Само, потрудите се да ми не узимате градитеље. И дозволите ми да се одмах удаљим са саветовања.“

За столом опет почеше да жаморе.

„Одличан план, нема шта!“

„А где ћете узети стрелце?“

„Наћи ћемо их! То градитеља нема, а стрелаца има колико хоћете!“

„Ох, ала ћемо их побити!“

„Ја још нисам завршио, другови“, рече Ливанов. „Постоји и други део плана. Према свему, територија Старе Базе је изривена пукотинама и подземним пећинама, кроз које пијавице излазе на површину. И, тамо, сигурно има пуно тих подземних просторија. Кад се круг затвори и пијавице побијемо, моћи ћемо или да зацементирамо улазе у те подземне пећине, пукотине и тунеле или да наставимо потеру под земљом. У оба случаја је неопходно потребно имати план Старе Базе.“

„Не, о потери под земљом не може бити ни речи“, рече неко. „То је сувише опасно.“

„А било би интересантно“, промрмља румени дебељко са завијеним рукама.

„Другови, то питање ћемо решити после завршетка рације“, рече Ливанов. „Сад нам је потребан план Старе Базе. Ми смо се обраћали архиви, али тамо, не знам зашто, плана нема. Можда га има неко од староседелаца?“

За столом људи почеше да се збуњено згледају.

„Ја не схватам“, рече кошчати, стари ареодезист. „О каквом је плану у ствари реч?“

„О плану Старе Базе.“

„Стара База је била саграђена пре петнаест година и ја сам све то гледао својим очима. То је била бетонирана купола, али тамо није било никаквих подземних пећина ни тунела. Истина, ја сам био у међувремену и на Земљи и можда је све то изграђено док нисам био овде.“

Други ареодезист рече:

„Узгред буди речено, Стара База се не налази на коти 211 већ на коти 205.“

„Зашто 205?“ рече Наташа. „На коти 211. То је западно од опсерваторије.“

„Какве везе с тим има опсерваторија?“ Кошчати ареодезист се озбиљно наљутио.

„Стара База се налази једанаест километара јужно од Топлог Сирта.“

„Причекајте, причекајте!“ повика Ливанов. „Ми мислимо на Стару Базу која се налази на коти 211, три километра западно од опсерваторије.“

„А!“ рече кошчати ареодезист. „Онда ви мислите на Сиве Развалине, остатке прве насеобине. Чини ми се да је тамо хтео да се настани Нортон.“

„Нортон се искрцао три стотине километара јужно одавде!“ повика неко.

Подиже се ужасна галама.

„Тише, тише!“ рече Љамин и поче да лупа дланом по столу. „Прекините ту дискусију. Морамо да разјаснимо да ли неко нешто зна о Старој Бази или о Сивим Развалинама, како год хоћете, једном речју — о узвишењу на коти 211.“

Сви заћуташе. Нико није волео да иде на развалине старих насеобина, а није било ни времена за такве излете. „Једном речју, нико ништа не зна“, рече Љамин. „А план такође немамо.“

„Могу да дам објашњење“, рече секретар директора, који је истовремено био и заменик директора за научни рад и архиваријус. „С том Старом Базом уопште се дешавају некакве чудне ствари, глупости. На цртежима Нортона та база није обележена, а онда се она наједном појављује на коти 211. Међутим, две године касније, у извештају Вељаминова, који је тражио дозволу да испита развалине Старе Базе, тадашњи начелник експедиције Јурковски је својом руком изволео написати“, секретар подиже изнад главе пожутели лист папира, „Нико ништа није схватио. Учите се да правилно читате карту. Кота није 211 већ 205. Дозвољавам.

Јурковски.“

Сви се зачуђено насмејаше.

„Дозволите ми да дам један предлог“, тихо рече Рипкин. Сви се окренуше према њему. „Можемо сада отићи на коту 211 и нацртати кроки Старе Базе.“

„И то је правилно“, рече Љамин. „Ко има времена, нека оде. Као шефа постављам друга Ливанова. Саветовање ћемо наставити у једанаест часова.“

Од Топлог Сирта до Старе Базе у правој линији је било око шест километара. Они су тамо отишли на два пешчана тенка. Оних који су желели да крену било је много више него учесника саветовања — и Наташа одлучи да крене својим краулером.

Тенкови су почели да се крећу ка периферији Сирта. Да не би доспела у облак прашине, Наташа својим краулером крете наоколо. Када стиже до Централне метеоролошке куле, она наједном угледа Рипкина. Мали трагач је ишао својим уобичајеним брзим кораком, ставивши руке на свој дуги карабин, који му је висио о врату. Наташа се зачуди.

„Феликсе!“ повика. „Куда ћете?“

Зауставио се и пришао краулеру.