Dejan Sekulic - Kvalitet tvog rečnika određuje kvalitet tvog života!

Da li si ikada, bilo svesno ili nesvesno, izrekao sebi rečenice poput ovih:

„Neću uspeti.”

„Nisam siguran.”

„Čini mi se da nisam dorastao ovom zadatku.”

„Ja sam nesposoban.”

„Drugi su bolji od mene.”

„Prenizak sam.”

„Za mene nema nade.”

„Ova situacija mi izmiče kontroli.”

„Nikad od mene ništa neće biti.”

„Nisam dovoljno kvalifikovan.”

„Sve je to moja krivica.”

„Prestar sam za to.”

Hajde, sada, budi iskren: nisi li nešto od ovoga sebi već više puta rekao, a da to nisi, u potpunosti, čak ni registrovao?

Mnogo nas se često upušta u ovakve razgovore sa sobom. Nažalost! Osuđujemo sebe, grdimo, vređamo i ponižavamo i, vremenom, to prerasta u pravu autodestrukciju. Sve više ovakvih datoteka se skladišti u našem mozgu i, na kraju, on prelazi na autopilot opciju u destruktivnom smeru. Ovakve reči i fraze biramo potpuno automatski i njima svakodnevno hranimo mozak. A ova negativna hrana nas ne ostavlja bez posledica, jer naša podsvest registruje sve reči kao zapovesti, pošto pretpostavlja da smo svesni svojih iskaza i da znamo šta i zbog čega izgovaramo. Nažalost, ne dovodi u pitanje da li je izrečeno dobro ili loše!

Jedne večeri, stari indijanski poglavica i njegov sin sedeli su kraj logorske vatre i malo filozofirali o životu. Otac se okrenuo svome sinu i rekao: „Sine moj, u svima nama žive dva vuka koja se stalno međusobno bore. Jedan vuk je pun mržnje, zavisti, pohlepe, ljutnje, zlobe, ljubomore i straha.

Drugi je pun ljubavi, radosti, odgovornosti, humanosti, mira i dobrote.”

Sin je pomalo zbunjeno pogledao oca i upitao: „Oče, koji od ta dva vuka će pobediti u borbi?”

„Sine moj, budi jako pažljiv jer će pobediti onaj vuk kog ti više hraniš.”

Često primećujem da većina ljudi nije svesna čime svakodnevno zagađuje svoj um i kakve to negativne posledice ima po njih, njihovo zdravlje, njihovu ličnost i, ukratko, njihov čitav život. Otvoreno priznajem da sam to i sam činio duže vreme, sve dok se nisam osvestio i doneo čvrstu odluku. Od tada se moj rečnik, pa i moj život, drastično promenio. Svako od nas to može da uradi! Zato hrani i ti pravog vuka u sebi.

Da bi ti to još bolje uspelo, preporučujem ti da radiš sa mojim 4-minutnim mentalnim videom. Pogledaj ga bar dva puta dnevno i raduj se što ćeš imati više sreće, uspeha i radosti!

Ako još uvek nisi obezbedio sebi ovaj poklon, najbolje je da to odmah uradiš. Samo odeš na www.4minutnainspiracija.com i skineš ga. Naravno, to je apsolutno besplatno.

Neguj samo najbolje misli i postani kovač svoje sreće.

Hteo bih sada da ti pokažem jednu vežbu i molim te da stvarno učestvuješ u njoj. Preleteti vežbu ili je samo površno iščitati – neće imati nikakvog efekta. Zato te iskreno molim da joj se posvetiš, a ona će ti oduzeti vrlo malo vremena jer traje samo nekoliko minuta!

Molim te, iščitaj pažljivo, redom, reči koje su grupisane u ova tri stupca:

Zapiši sve što si prilikom čitanja ovih reči osetio:

Sada ću te zamoliti da iščitaš sledeće iskaze i da ponovo obratiš pažnju na svoje misli i osećanja:

Osećaš strah jer možeš da izgubiš posao i provedeš ostatak života u siromaštvu. Ne možeš ta razmišljanja da podneseš i osećaš se kao da ćeš doživeti nervni slom, posle kojeg bi te čekala ozbiljna depresija… Užas, zar ne? A tvoje stanje bi se, vremenom, pogoršavalo sve više i više, počeo bi da se razboljevaš i od drugih bolesti. Dugovi bi te pritiskali i postepeno bi postao gubitnik – bezvredan i beskoristan.

Sada, molim te, napiši šta si osećao tokom čitanja ovog teksta:

Mnogi ljudi, dok čitaju ovaj tekst, ne doživljavaju baš najlepša osećanja, a stanje njihove svesti se relativno brzo uznemirava. Zamisli, sada, kakve posledice ima to što mnogi ljudi izgovaraju takve reči i fraze i po nekoliko puta dnevno, a da toga čak nisu ni svesni. Zato ponavljam: uvek postoji neko ko čuje, oseća i pamti sve – tvoja podsvest!

Hajde da uradimo još jednu vežbu u vezi sa ovim.

Pripremio sam tri stupca sa novim rečima za tebe i zamoliću te da ih podjednako pažljivo iščitaš:

Ponovo napiši svoje misli i osećanja koja je izazvalo čitanje ovih reči:

Sada ću te zamoliti da pročitaš i naredni tekst i da ponovo obratiš pažnju na ono što misliš i osećaš:

Ti si, jednostavno, briljantan baš takav kakav jesi i možeš da budeš ponosan na sebe. Već si postigao puno u svom životu. Možda nisi navikao da sam sebe hvališ i tapšeš po leđima za sve što uspešno uradiš, ali možeš već sada da počneš to da radiš, da proslavljaš svoja postignuća. Da, bilo ih je nekoliko i treba da budeš zahvalan za sva dosadašnja iskustva. Jer upravo su ona ta koja su te učinila briljantnom osobom kakva si danas. Što bi Albert Ajnštajn rekao: Svako od nas je genije! Da, i TI si jedan! Zato budi srećan i uživaj u svakom trenutku svog života, jer je to poklon koji treba da prihvatiš.

Kako si se osećao tokom čitanja ovog teksta? Molim te, zapiši ispod svoje emocije:

Usuđujem se da pretpostavim da su tvoja osećanja bila pozitivnija od onih u prvoj vežbi. Da li redovno vodiš ovakve razgovore sa samim sobom i sa svojim bližnjima? Većina ljudi to ne čini. Uglavnom se bombarduju nekakvim pseudopozitivnim izjavama i pitaju se zašto im se život ne odvija onako kako bi oni želeli. Postoje i ljudi koji ne znaju da se služe lepim rečima i doživljavaju ih kao breme. Ali ako sam sebi ne znaš da udeliš kompliment i ne želiš da kažeš nešto lepo, kako očekuješ da to čine drugi?

Spoznati druge je mudrost. Spoznati sebe je prosvetljenje.

Lao Ce

Jedina stvar koja te sprečava da budeš ili postaneš ono što želiš da budeš jeste razgovor koji svakodnevno vodiš sa samim sobom!

Reči imaju ogroman uticaj na naš način razmišljanja, naše stanje i rezultate u našim životima. Upravo iz ovog razloga svi moramo da obratimo pažnju na izbor reči, jer izbor naših reči određuje kvalitet našeg rečnika, a njegov kvalitet određuje kvalitet naših života. Naš rečnik nije ništa drugo do knjiga naših života!

Da li ti je poznata ova situacija? Odlučiš se na nešto, postaviš sebi ciljeve, a onda sve počne da se odvija drugačije nego što si ti to zamislio. Verujem da su nam svima poznati takvi trenuci. Iz iskustva mogu da kažem da imamo običaj da precenjujemo ovakve „neuspehe” i, pritom, koristimo najstrašnije reči koje postoje u našem rečniku: od propasti do smaka sveta. Ali, da li je zaista tako loše kao što mislimo? I da li te reči zaista odgovaraju opisu našeg trenutnog stanja i datog neuspeha? Da li je nepostizanje ciljeva stvarno smak sveta ili pak katastrofa? Zar ne možemo, jednostavno, da kažemo da stvari nisu išle kako treba i da smo se nadali nečem boljem? Opisati neuspehe korišćenjem blažih reči jeste dobro isprobana metoda, koja, u najmanju ruku, neutrališe loše stanje. Pretpostavimo da danas nije bio tvoj dan i da je skoro sve što je moglo da pođe naopako pošlo naopako – kako bi opisao ovaj dan? Šta bi rekao ako te neko pita kako si danas? Mnogi od nas bi ovakva dešavanja i okolnosti opisali negativnim rečima poput: