Richard Carlson - Преживљавање Шизофреније

Рекла је да, таман довољно гласно да је чујемо јер смо Стиви и ја стајали поред. Стиви се развеселео и Стиви и ја смо отишли.

Међутим, пошто нисам знао како да имам девојку, нисам никада причао или чак сео поред ње. Уз то, још сам био стидљив. Веома сам желео да седим поред ње током ручка да бих је боље упознао. Стално сам одгађао да са њом причам. Дороти никада није покушала да прича са мном. Раскинула је са мном преко телефона, нешто касније. То је било најдуже што смо разговарали. Стиви и други другари су ме задиркивали да пољубим Дороти, међутим био сам збуњен и нисам знао да то кажем девојци због тога што сам био тако болестан.

„Пољуби Дороти. Пољуби је“, Стиви је давао све од себе да ме убеди, „Пољуби своју прву љубав.“

„Хоћу“, обећао сам, надајући се да ћу схватити како да је боље упознам ускоро. Али једноставно нисам могао схватити, па сам наставио да одлажем разговор са њом.

Међутим, био сам у првој години средње школе када сам се први пут стварно заљубио. Сенди је била лепа и имала је добре особине. Мотао сам се око Сенди и још неколико наших пријатеља. Пријатељи су ми чак помогли да покушам да излазим са њом. Раније је један мој пријатељ предложио да бисмо Сенди и ја били добар пар. Подигао сам поглед кад је то рекао, а Сенди ме је погледала попреко. Гледајући уназад, мислим да су постојала три могућа разлога за такав израз лица. Први је био да сам јој се свидео, али није хтела да призна. Други је био да јој се нисам свидео и да није желела да има везу са мном. Трећи је био да није била сигурна како се осећа према мени. Уосталом, није знала много о мени. Урадила је оно што би могла урадити било која млада девојка ако је момак показивао интересовање да се забавља са њом.

Наравно, у то време, други разлог је био најочигледнији.

Нисам био у стању да схватим како би особа могла да реагује на такве ситуације, па сам претпоставио да нисам довољно привлачан или довољно добар за Сенди, што ме је повредило, а посебно је повредило моје самопоштовање. У почетку нисам могао да верујем да ме не воли. Срце ми је било сломљено, али на крају сам то преболео. Била је симпатична девојка за дружење. И, зато што сам био болестан, разлози један и три ми никада нису пали на памет.

Претпостављао сам да не знам како да имам девојку јер сам био стидљив и велики штребер. Моји пријатељи су оснажили ове идеје. Покушали су чак и да ми помогну да се уклопим. Стиви ми је предложио да косу разделим на средини, уместо на страну, што сам прихватио. Кит и ја смо у малој робној кући у тржном центру прегледали „кул“ одећу уместо оне штреберске коју сам обично носио.

Један пријатељ је споменуо да бих требао наћи девојку која није била тако лепа. Био сам превише покоран, па на то нисам ништа рекао. Нисам требао да се дружим са неким ко би рекао нешто тако. Могуће је да се нисам довољно заузимао за себе због менталне болести, јер нисам знао да ли треба или не да говорим, или шта да кажем.

На мојој другој години средње школе постизање добрих оцена постало ми је веома важно. У неком тренутку у току те године, почео сам да седим у библиотеци радећи домаће задатке или учећи током ручка. Зарадио сам највише оцене на енглеском и врло добре из алгебре 1, а добро сам се снашао и на осталим часовима. На првој години, нисам добро прошао.

Сад сам размишљао: „Ја то могу! Могу да идем на колеџ!“ Толико сам био задовољан због посвећености учењу. Маштао бих о томе колико бих био посвећен док не бих стигао до пословног курса у вишим одељењима на колеџу, а тада бих почео да тражим девојку. Планирао сам да сачекам до тада, јер сам желео да пронађем друга који ће ми помоћи да очев мали посао са излевањем смоле за репродукцију и производњу калупа прерасте у посао са пуним радним временом.

Тата се заинтересовао за изливање смоле помоћу силиконских калупа. Отац и ја смо водили овај посао у нашој кухињи, а понекад су и браћа и мама помагали. Један пројекат је био експериментални модел у правој величини, који је требало да нађе место на свемирском шатлу. Помогао сам тати брушење и лепљење лима од плексигласа, а помогао сам и код лепљења и фарбања спрејом. Такође смо правили репродукције делова за макету унутрашњости путничког авиона који је конструисала фирма у граду. Коначни пројекат су веома добро примили пословни руководиоци који су га видели.

Тата и ја смо упознали Џерија, пријатног човека у граду који је дизајнирао аутомобиле по наруџби. Тата се понудио да направи репродукције његових модела од смоле, а Џери се сложио. Тата је обично израђивао калупе са густим течним силиконом, који се стврдне, али остане довољно флексибилан када се осуши да би могао да се уклони из одлевка. Често смо тата или ја правили калупе помоћу дводелне течне смоле која се стврдне у року од двадесет и четири сата. Уживао сам у помагању у послу, јер је било јако забавно. Једноставно ми се свидела идеја да зарађујем док радим нешто чему сам се заправо радовао. Веровао сам да ће развијање очевог посла за мене бити идеална каријера.