Тот же документ, на который ссылается Попович, опубликован в: DDF 1871–1914, Troisiéme Série, tome XI. Р. 36–37, doc. 39. Телеграмма отправлена 25 июля в 0.45. Принята в Париже в 3.28. Мы приводим ее почти целиком.
Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 321–323.
Clark C. Op.cit. Р. 462.
Cornwall M. Op.cit. Р. 94. Сноска 152.
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 280–281.
Там же. С. 281–282; это подтверждает еще один опубликованный российский источник. См. Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 321. Doc. 200. Тлг. 1487. Срочно. Санкт-Петербург. 24 июля 1914 (Цит. по: Geiss E. July 1914… Doc. 60)
Там же. См. также: Поповић Н. Б. Указ. соч. С. 87.
Там же. С. 288.
DDF, том XI. Док. 50. P. 52. Получено в Париже в 19.35.
О мобилизацији руске војске од генерала Сергија Добровољског // Ратник. 1922. Св. XI. С. 104–126.; Dobrovolski Sergei. La mobilisation de l’Armée russe en 1914 // Revue d’Histoire. 1. April-July 1923. (Генерал С. К. Добровольский принимал активное участие в мобилизации российской армии).
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 276–277.
Там же. С. 300–301.
ДСПКС. VII-2. Док. 559. С. 669 («Пов. бр. 60» отправлена 25 июля в 3.22, а получена 26 июля в 2.40 после обеда); Док 556. С. 668 («Пов. бр.63» отправлена 26 июля в 2.55 утра, а получена в 9.40 утра).
Die Mobilmachung der europäischem Mächte im Sommer 1914. Czegka Eduard . Serbien und Montenegro. // Berliner Monatshefte, Januar 1936. S. 3–22, 12–13; Критику этой статьи см.: М. Ј. Мобилизације Србије и Црне Горе у Прошлом рату // Ратник. Св. VIII. 1936. С. 140–141.
Clark С. Оp. cit. P. 461–464.
Целиком телеграмму Пашича см.: ДСПКС. VII-2. Док. 537. Београд, 1980. С. 654–655; British Documents on Origines of World War, 1898–1914. Vol. XI. June 28th – August 4th, 1914. Item 114. Belgrade, telegram No. 52, D 12.30 PM, R 8 PM, 25 July, Cranckanthorpe to Gray.
Cornwall М. Op. cit. P. 73.
Tunstall G. Op. cit. P. 147. Как указывает автор, Россия ясно предупредила Вену и Берлин, что равновесие сил на Балканах имеет для нее жизненно важно.
Becker J. J. Op.cit. Р. 85.
И Васич, и Йованович опираются на различные свидетельства (пересказы). Первый в статье «Девятьсот третий» пишет, что король и генерал Петрович упали после первой пули, а Драга – после десятой. Стреляли четверо офицеров, имена которых указаны. ( Васић Д. Одабрана дела. Београд, 1990. С. 194–195). Йованович, придерживающийся более «кровавой» версии, пишет, что в короля выстрелили 30 раз, а в его жену – 18. После этого ее изрубили саблями. Йованович утверждает, что трупы собирались не выбрасывать из окна, а только показать солдатам. Однако Драга вывалилась, после чего выкинули и Александра. ( Јовановић С. Влада Александра Обреновића. (Геца Кон) Београд, 1931 С. 357); Добавим, что у четырех офицеров имелось 24 патрона в револьверах, которые не перезаряжались. Несколько пришлось потратить на генерала Петровича. Когда этот боезапас был израсходован, остальным заговорщикам тоже пришлось «присоединиться». Кому – саблей, кому – револьвером; В романе Бруно Брема приводятся данные «вскрытия», согласно которым королю досталось 19 пуль и 2 удара саблей, а королеве – 36 пуль и более 40 ударов саблей ( Brehm B. Apis und Este. München, 1931, S. 78–79; перевод: Brehm B. Apis i Este. Zagreb, 1943); те же сведения приводит: Ђуричић Младен Ст . Последњи Обреновићи. Хроника Старог краљевског двора. Београд, 1967. С. 216.
Clark C. Op. cit. Р. 4–5, 566–567. Сноска 2.
Кларк вслед за межвоенными австрийскими и германскими пропагандистами ничтоже сумняшеся утверждает, что многие в Сербии не принимали проавстрийскую политику Обреновичей. А после 1903 г. якобы начался разворот от Австрии к России.
См. подробнее: Бјелајац М. Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901–1999. Београд, 2010. С. 25–64.
Clark C. Op. cit. P. 22
Zametica John . Book review on Christopher Clark, Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. Allen Lane. London, 2012. (неопубликованная рукопись).
McMeekin S. The Russian Origins of the First World War . (The Belknap Press) Harvard, 2011. P. 56. (на книгу наше внимание обратил John Zametica)
Etty John. Serbian Nationalism and the Great War // History Review. Mar. 2009. Issue 63. “Historians tend to blame nationalism for the European ills which led to the outbreak of the Great War in 1914. They are able to cite many examples of German aggression, and coyly quote British sources to show that nationalism had even managed to affect our own view of the world. But, they assert, the brand of nationalism which did most to undermine international stability by 1914 was Serbian. Doubtless Emperor Franz Joseph of Austria-Hungary would have agreed”.
Читать дальше
Конец ознакомительного отрывка
Купить книгу