Mitrović A . Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom… S. 15.
Ibid. S. 46, 47, 49.
Herwig H. Of Man and Myths… P. 304
Ibid.
Dedijer V. Sarajevo… S. 238. Американский историк С. Фей произел подсчет на основе выказываний Конрада. Период 1906–1912 гг. автором не рассматривался. Начальник австро-венгерского генштаба стремился к тому, чтобы решить югославянский вопрос путем войны с Сербией.
Joll J. Martel G .The Origins of the First World War. London, 1984. P. 196 (Цит. по: Berghahn V . Imperial Germany… С. 289).
Clark C. Op. cit. Р. 3–5, 13–22, 26, 71–76.
Gooz Roderich . Das osterreichisch-serbische Problem bis zur Kriegserklarung Osterreich-Ungarns an Serbien 28 Juli 1914 // Fischer V. E. Carl Bohm-Schön V. Die Vorgeschichte des Krieges. 10. Berlin, 1930 (Цит. по: Екмечић М. Ратни циљеви Србије, 2. издање, стр. II); Напомнил о себе и губернатор Боснии во время войны генерал Саркотич, опубликовавший книгу «Der Banja Luka Prozess» (Berlin, 1933). О попытках политической инструментализации «Начертания» и его подлинном тексте см.: Љушић Р. Књига о Начертанију. Београд, 1993.
Grmek M. Đidara N. Štimac N. (eds.). Le nettoyage ethnique. Documents historigues sur une ideologie serbe. Paris, 1993, р. 57–80 (Цит. по: Bataković D. Načertanije Ilije Garašanina: problemi i značenja // Dijalog povjesničara istoričara. I. (отв. ред. Fleck Hans Georg и Graovac Igor) Zagreb, 2000, S. 109–125, Сноска 32); Clark C. Op. cit. P. 22.
Ferguson Niall . The Pity of the War. Explaining World War I. (Basic Books) 1999. Р. 144.
Ibid.
McMeekin S. The Russian Origines… Р. 42.
Cornwall Mark. Serbia // Wilson K. (ed.) Decision for War… Р. 83–84.
ДСПКС. Књ. VII. 2. С. 671. Док. 562; с. 682. Док. 586; с. 686. Док. 594.
Mombauer А. Helmut Moltke… Р. 198–199.
Rauchensteiner Manfried. Der Tod des Doppeladlers: Osterreich-Ungarn und Erste Welt Krieg, Graz, Vienna and Cologne, 1993, S. 85 (Цит. по: Момбауер А. Указ. соч. С. 178, 188).
Strachan Hew . The First World War. A New Illustrated History. (Simon & Schuster) London, NY, 2014. Р. 18
Clark С. Op.cit. С. 467. Реконструкция событий – смесь оценочных суждений и домыслов. При этом Кларк ссылается (сноска 44. С. 650) на донесение австро-венгерского военного атташе в Белграде от 25 июля 1914 г. (Kriegsarchiv Wien. AOL. Evidenzbureau. 3506. 1914), а также на мемуары русского дипломата в Вене: Shebeko N. Souvenirs. Essai historique sur les origines de la guerre de 1914. Paris, 1936. Р. 231). Предположение Шебеко о времени начала мобилизации (trois heures après midi), по-видимому, основано на слухах, циркулировавших по Вене. Что касается эвакуации дипломатов, то Кларку известно о ней не из приведенных, а из иных, не указанных источников.
Mombauer Annika. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Doc. 248. P. 376–377. (Bunsen to Gray, tel. No.106, Vienna, 26 July 1914, D. 7.p.m, R. 10.p.m. “I said that I had heard that Serbia had been willing to give in practically on every point. He said that it was all a shame, for Serbia had ordered mobilisation and retirement of Government from Belgrade before making her offer, thus proving that she well knew it to be insufficient to satisfy leitimate demands of Austria-Hungary”)
Becker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 75. Свое утверждение Бекер не подкреплет каким-либо источником.
Conrad von Hetzendorf . Op.cit. vol. IV. Р. 109, 110.
Tunstall G. Op. cit. P. 144; Hastings Max . Op. cit. (сербское издание: Ser Maks Hejstings. Katastrofa. Evropa ide u rat 1914. (Laguna) Beograd, 2014. Кnj.I. Р. 125.)
Cornwall M. Op.cit. Р. 81–82.
Radenković M. Cerska operacija. Beograd, 1953. S. 62–23; Скоко Саво. Војвода Радомир Путник. Књ. 1–2. (БИГЗ) Београд, 1985. Књ. 2. С. 29.
Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Књ..1. Београд, 1924. С. 29
Стефановић Душан. Пред буру… (Београд у првим данима Светског рата) // Агонија Београда у Светском рату. Београд, 1931. С. 3–15; ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. С. 645. Док. 522. (11/24 июля 1914 г. военный министр через МИД приказал всем офицерам, находившимся за рубежом, вернуться в Сербию. В 1929 г. в одном газетном материале публиковались записки Душана Стефановича, в которых дважды были указаны неправильные даты, обесценивавшие в известной степени весь текст. Однако и он дает представление о военных мерах, принимавшихся на случай австро-венгерского нападения, а также указывает время издания приказа о мобилизации: «Разрыв дипломатических отношений и отъезд австро-венгерского посланника, а также военные приготовления у наших границ побудили нас объявить мобилизацию. 12 июля по старому стилю принято решение и подписан приказ». См.: Објава мобилизације војске Краљевине Србије // «Време». 26 июля 1929 г. С. 1)
После треће седнице владе // «Политика». 13 (26) јула 1914.
Читать дальше
Конец ознакомительного отрывка
Купить книгу