Пётр Живкович, будучи молодым офицером, принял участие в Майском перевороте 1903 г. В дальнейшем он разошёлся с Аписом и другими заговорщиками, сформировавшими «Черную руку». Живкович стал неформальным лидером так называемой «Белой руки» – группы офицеров, сплотившихся вокруг престолонаследника и противостоявших «чернорукцам».
Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929–1931. Београд, 2002. С. 6.
Записници са седница Министарског савета… С. 100.
Записници са седница Министарског савета… С. XLIII–XLIV.
20 июля 1933 г. партия была переименована в Югославскую национальную партию (ЮНП).
Avramovski Ž . Britanci o Kraljevini Jugoslaviji. Godišnji izveštaji britanskog poslanstva u Beogradu 1921–1938. Knj. 1. Zagreb, 1986. P. 590–591.
Цит. по: Dobrivojević I . Državna represija u doba diktature Kralja Aleksandra 1929–1935. Beograd, 2006. S. 45.
Записници са седница Министарског савета… С. 129, 193.
Avramovski Ž. Op. cit. Knj. 2. Zagreb, 1986. S. 38.
АСАНУ. Бр. 13607. Светислав Т. Милосављевић. Из мемоара. II. C. 115.
АСАНУ. Бр. 13607. Светислав Т. Милосављевић. Из мемоара. II. C. 71.
Гайдар Е. Т. Гибель империи. Урок для современной России. М., 2006. С. 59.
АСАНУ. Бр. 13607. Светислав Т. Милосављевић. Из мемоара. II. C. 71.
Цит. по: Stojkov T. Opozicija u vreme šestojanuarske diktature. Beograd, 1969. S. 140.
Мемоари патриjарха Српског Гаврила. Београд, 1990. С. 77.
Avramovski Ž. Op. cit. Knj. 2. S. 79.
Avramovski Ž. Op. cit. Knj. 2. S. 145.
Гайдар Е. Т . Указ. соч. С. 68.
Записници са седница Министарског савета… С. 63.
Записници са седница Министарског савета… С. 68, 206, 208.
Цит. по: Поповић Небојша А . Слободан Јовановић и југословенска држава. Београд, 2003. С. 195.
Записници са седница Министарског савета… С. 200–202.
Прокламација од 3 септембра 1931 године // Краљевске владе… С. 71.
Avramovski Ž. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji… Knj. 2. S. 9.
Гайдар Е. Т. Гибель империи… С. 68.
AJ. Ф. 37 (Милан Стојадиновић). Фасцикла 9. Л. 13.
Записници са седница Министарског савета… С. 206.
Записници са седница Министарског савета… С. LXI.
Цит. по: Stojkov T. Op. cit. S. 191.
Цит. по: Dobrivojević I. Op. cit. S. 48.
Одна из старейших немецких газет, выпускавшаяся в Кёльне в 1798–1945 гг.
Цит. по: Boban Lj . Maček i politika Hrvatske Seljačke Stranke 1928–1941. I. Zagreb, 1974. I. S. 51.
Цит. по: Stojkov T . Op. cit. S. 195.
В соответствии с написанным в январе 1934 г. завещанием на период несовершеннолетия престолонаследника Петра был установлен режим регентства («наместничества»). Первым регентом по воле Александра стал его двоюродный брат Павел Карагеоргиевич, вторым – сенатор Раденко Станкович, а третьим – бан Савской бановины Иво Перович.
Avramovski Ž. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji… Knj. 2. S. 80.
Цит. по: Boban Lj. Maček i politika Hrvatske Seljačke Stranke… I. S. 175.
Regent Aleksandar srpskoj vojsci // Ši ši ć F. Dokumenti o postanku Kraljevine Srba. Hrvata i Slovenaca. 1914–1919. Zagreb, 1920. S. 300.
АСАНУ. Заоставштина Милана Антића. Бр. 14387/8447.
Петрановић Б. Jугословенско искуство српске националне интеграциjе. Београд, 1993. С. 27.
Голос Москвы. М., 1915. 27 января. С. 4.
Урождённая принцесса Сербская, старшая дочь короля Петра Карагеоргиевича. После выхода замуж (1911) за князя императорской крови Иоанна Константиновича получила в России титул «Её Королевского Высочества княгини Елены Петровны».
В 1879 г. Общество попечения о больных и раненых воинах (1867) было переименовано в Российское общество Красного Креста (РОКК). С момента основания оно находилось под покровительством императрицы Марии Александровны. В 1880 г. оно перешло к супруге наследника престола, а затем императрице Марии Фёдоровне.
Цит. по: Власова Ю.В . Сербо-турецкая война 1876 г. и общественное мнение в России. Воронеж, 2003. С. 83.
http://www.moluh.ru/arhiv/25/2699
Цит. по: Власова Ю.В . Указ. соч. С. 95.
Читать дальше
Конец ознакомительного отрывка
Купить книгу